Categories
Srbija

Šta raditi u Sokobanji i okolini – 12 predloga za aktivan odmor u poznatoj srpskoj banji

Statistika kaže da je Sokobanju samo u julu 2020. godine posetilo više od 100 000 turista! Među njima sam bila i ja, i to dva puta – sredinom i krajem najvrelijeg meseca. Ako niste sigurni da li Sokobanja ima dovoljno sadržaja za duži odmor, pročitajte ovaj tekst.

Ono što karakteriše svako moje putešestvije jeste aktivan odmor. Pešačenje, korišćenje lokalnog prevoza i linijskih taksija mi svaki put obogati putovanje. Tako je bilo i u Sokobanji, koja zaista ima mnogo toga da ponudi svim generacijama.

Šta raditi u Sokobanji i okolini? Ovo su moji predlozi:

1. Opustiti se u turskom kupatilu

Tursko kupatilo Amam potiče iz 15. veka i nalazi se u samom centru Sokobanje, u Gradskom parku.

Jedan od glavnih gostiju bio je knez Miloš, koji ga je prvi obnovio, a zauzvrat dobio svoju kadu, koja je i danas u funkciji.

Kupatilo je poslednji put obnovljeno 2005. godine, Ovde je snimljena čuvena scena iz filma Zona Zamfirova ( sigurno se sećate Zone prvi put u hamamu).

Amam se može razgledati, bez obaveze rezervacije nekog od tretmana. A ako ipak imate želju da se ovde opustite i skupite energiju za obilazak Sokobanje, možete pogledati cenovnik.

2. Rashladiti se na plažama Moravice

Na reci Moravici, koja protiče kroz Sokobanju, nalazi se nekoliko plaža. Omiljena većini posetilaca je plaža Župan, samim tim što je i najpristupačnija – do nje se lako stiže iz pravca parka Banjica.

Dalje se nadovezuju plaže Tri kace, Šest kace i Džentlmen i one su pravi raj za avanturiste. Do prve se stiže spuštanjem kroz tesnac, uz stenu, a ako želite dalje, morate pokazati spretnost, a bogami i hrabrost.

Možete se kupati u kadicama ispunjenim vodom, takozvanim kacama, skakati sa stene ili jednostavno sesti na jednu od kaskada i zamišljati da ste na nekom spa tretmanu. Voda je ledena ( 13 – 17 stepeni), tako da se samo najhrabriji osmele na kupanje. Marko je, naravno, morao da proba.

3. Disati u parku Borići

Park – izletište Borići najbliže je izletište samom centru banje i to je jedan od razloga zašto je i najpopularnije. U šetnji do njega videćete letnju pozornicu i Hajdučku česmu.

A gore će vas dočekati klupe za sedenje, među borićima. Ovo je mesto na kom vlada potpuni mir, jer svi sede i – dišu. A šta vam više i treba, nego da dišete slobodno?

4. Prošetati do izletišta Lepterija

Lepterija je drugo omiljeno izletište svih posetilaca Sokobanje, iz dva razloga: blizu je, i nema puno uspona.

Na ovom izletištu ćete videti najviše porodica sa decom, koje roštiljaju, igraju se ili prave piknik. Mi se ovde nismo mnogo zadržavali, osim što smo napravili pauzu da udahnemo svež vazduh i zagledamo se u prirodu.

Tu smo pronašli i izvor Vodomara, koji nas je okrepio bistrom i ledenom vodom. A uspeli smo da nađemo i pećinu, za koju se veruje da je bila jedno od Andrićevih stvaralačkih kutaka.

5. Popeti se na tvrđavu Sokograd

Srednjovekovno utvrđenje Sokograd nadzire Sokobanju i okolne planine. Izgrađeno je na samo peške pristupačnom mestu, a najlakše je da ga posetite nakon obilska izletišta Lepterija.

Ne znam da li nas je šetnja do Sokograda podmladila ( bilo je prilično klizavo i naporno jer je prethodnog dana padala jaka kiša), ali mogu reći da je pogled odozgo vredan svakog koraka.

Savetujem da obujete patike i da ponesete dovoljno vode ukoliko se penjete u letnjim mesecima.

6. Šetati po Ozrenu

Ozren je jedna od planina koje okružuju Sokobanju i na njoj se nalaze dva izletišta – Grudno i Očno.

Do izletišta Grudno lako se stiže organizovanim prevozom. Autobus staje kod crkve u Sokobanji i kreće se u 9:30, dok je povratak u 13:30h. Cena povratne karte je 150 din po osobi.

Na Ozrenu možete pešaćiti, igrati fudbal, badminton ili neki drugi sport na prostranoj livadi, ručati ili samo popiti kafu u prirodnom hladu…Jednom rečju – uživati, i to baš onako kako vama odgovara, bez žurbe.

Ozren - izletište Grudno
Ozren – izletište Grudno

7. Diviti se vodopadu Ripaljka

Kad dođete do izletišta Grudno, potrebno je samo da pratite putokaz i lako ćete stići do veličanstvenog vodopada Ripaljka, jednog od simbola ovog kraja.

Vodopad visine 17,5 m nastaje na reci Gradašnici, a pre velike, videćete i malu Ripaljku 🙂 Prilikom naše posete, Ripaljka je ripala u svom punom sjaju, nakon obilnih kiša. Toliko da je i nas zalila 😀

Moram priznati da mi je ovo jedan od omiljenih vodopada, pored Velikog buka, o kom sam pisala u ovom tekstu.

Ripaljka
Ripaljka

8. Videti Kamen ljubavi

Na 2,5 km od izletišta Grudno nalazi se Očno. Put je malo naporniji jer je sve vreme uzbrdica, ali su predeli veoma živopisni, tako da se nismo pokajali što smo išli peške.

Razlog našeg dolaska ovde bio je, pored divne prirode, Kamen ljubavi. Legenda kaže da su se ovde hajduk Veljko i Čučuk Stana zakleli na večnu ljubav, te da parovi treba da izvedu određeni ritual, ako žele da njihova ljubav traje večno.

Ritual izgleda ovako: uhvatite se pod ruku i prošetajte tri kruga oko kamena. Zatim se popnete na kamen i poljubite se. I…to je to! Vaša ljubav će trajati večno 🙂

Kamen ljubavi
Kamen ljubavi

9. Posetiti apartman Ive Andrića

Od 1971. do 1974. godine u hotelu Moravica boravio je naš nobelovac, Ivo Andrić. Apartman 144 nalazi se na 1. spratu hotela, a prolaskom kroz njegova vrata vraćate se u prošlost i zamišljate Andrića u njegovim svakodnevnim rutinama.

Tu su dnevna soba u kojoj je rado pisao, radio aparat i televizor koji su mu služili da prekrati vreme, dnevnik koji je vodio, njegova krštenica, te kniga gostiju u koju se upisao prilikom dolaska u hotel.

Najlepši deo apartmana svakako je terasa s pogledom na okolna šumovita brda, na kojoj je rado sedeo i udisao svež sokobanjski vazduh.

Ulaznica za apartman- muzej iznosi simboličnih 100 dinara, a isti se može posetiti samo radnim danima od 9 do 15h.

U apartmanu 144 se ne može odsesti, ali može u svakom drugom apartmanu ovog hotela. Cene su zaista pristupačne, s obzirom na lokaciju, tradiciju i uslugu. Više detalja potražite ovde.

10. Upiti energiju u svetilištu podno Rtnja

U selu Rtanj postoji jedno mesto za koje kažu da je energetski najsnažnije na planeti, a to je svetilište Vrelo. Veruje se da se ovde spajaju tri vrste energije, i da je taj njihov spoj veoma povoljan za ljudski organizam.

U svetilištu bi trebalo sedeti 20 minuta, dva dana zaredom, i onda taj postupak ponoviti za dve nedelje.

Ne znamo kako je boravak na vrućem kamenju uticao na naš organizam, ali mogu reći da nam je boravak na ovom mestu obogatio posetu sokobanjskom kraju.

Ako ste bez automobila u Sokobanji, a želite da dođete do Vrela, sačekajte autobus koji svakog dana oko 15h kreće na poludnevni izlet Rtanj. Usput ćete obići i Etno restoran Rtanj, iz čijeg dvorišta se pruža savršen pogled na srpsku piramidu.

11. Posetiti moderno selo Vrmdža

Živopisno selo Vrmdža udaljeno je od Sokobanje 15 km. Do njega se najlakše može stići taksijem ( cena 500 din u jednom pravcu) ako nemate svoj automobil.

Vrmdža je selo u usponu, za razliku od mnogih u Srbiji. U poslednjih pet godina prodato je 30 kuća i placeva, doselilo se mlado stanovništvo… Zaintrigirao nas je ovaj podatak, i smatrali smo da je Vrmdža vredna posete, što se ispostavilo kao tačno 🙂

Ovo mesto podno Rtnja ima bogatu istoriju i bogat kulturni život. Iako se modernizuje ( selo ima svoju internet prezentaciju 🙂 ), ne zaboravlja svoju tradiciju ni svoje korene.

Vrmdža nas je zaista oduševila i bilo bi šteta da hvalospevi o svim njenim lepotama moraju da se skrate na jedan pasus. Zato ću joj posvetiti jedan ceo tekst, mislim da to zaslužuje.

12. Odmoriti na Bovanskom jezeru

Ako dolazite iz pravca severa, Bovansko jezero ćete sigurno videti. To je veštačko jezero, nastalo gradnjom brane 1978. godine. Dugo je 8km, a najveća širina mu je 500, a dubina 50m.

Jezero sam posetila na kratko, pri dolasku u Sokobanju. Primetila sam veliki broj kupača, ali i onih koji su iznajmili pedaline i čamce i pošli u otkrivanje ovog kraja.

Naćalost, primetila sam i dosta smeća. Ne samo oko jezera, već i na drugim mestima koje sam spomenula u ovom tekstu. Zato želim da ga završim apelom – nemojte ostavljati smeće za sobom. Priroda sokobanjskog kraja je predivna, ali neće tako ostati ukoliko nastavimo da se ponašamo kao do sada.

Bovansko jezero
Bovansko jezero

Ovo je mojih 12 predloga za aktivan odmor u Sokobanji. Ako se pitate, koliko vam dana treba za sve ovo, ne brinite. Ne morate sve da uradite iz prvog puta. Jer, u Sokobanju ćete se sigurno vratiti.

Kako vam se dopadaju moji predlozi? Želela bih, naravno, da čujem i vaše. Očekujem ih u komentarima!

Categories
Srbija

Istočna Srbija: Vrelo Grze, Lazareva pećina, Lazarev kanjon i Brestovačka banja

I dalje smatram da je zajedničko putovanje najbolji način da s nekim provedem kvalitetno vreme. Zbog toga smo Jovana i ja jednog septembarskog dana krenule u otkrivanje istočne Srbije, sa prijateljima iz turističke agencije Putokaz 021.

Pitate se sigurno: ko je Jovana? Istina, nisam je ranije spominjala, pa je red da je predstavim. Jovana je jedna divna devojka iz Kragujevca, emotivna duša koja obožava književnost i prirodu. Još jedna zanimljiva činjenica: nas dve smo rođene istog dana, iste gpdine i trenutak kada smo to saznale je bio i trenutak kada smo počele intenzivnije da se družimo. P.S. Ranac koji nosim na većini izleta je baš poklon od nje 🙂

Na izlet smo krenule veoma rano, ali kad se radi o putovanjima, nije nam teško da se produdimo u 4h 😉 Od Novog Sada do vrela Grze delilo nas je oko četiri sata vožnje, koa sam uglavnom prespavala. Kada sam malo došla k sebi, slušala sam zanimljive priče vodiča Srđana, i razgledala osunčanu okolinu. Dan je bio kao savršen za šetanje po prirodi, a ja sam za tu priliku obula svoje omiljene, planinarske cipele!

Vrelo Grze

Zaštićeno područje Vrelo Grze obuhvata sam izvor reke i njenu dolinu. Grza izvire podno Kučajskih planina i duga je 23km. Leva je pritoka Crnice, koja prolazi kroz Paraćin i uliva se u Zapadnu Moravu.

Izvor Grze
Izvor Grze

Od mesta gde nas je ostavio autobus šetale smo uzvodno do samog izvora. Bilo je rano jutro, pa nije bilo mnogo posetilaca, ali smo primetile nekoliko familija koje su se pripremale za roštiljanje na izletištu. Šetnja uz reku je svakako veoma opuštajuća a posebno kada ste okruženi ovakvim ambijentom.

Pogled na dolinu Grze
Pogled na dolinu Grze

Kad smo stigle do vrela, dvoumile smo se: da li se smestiti negde u hlad, osluškivati mir i upijati različite nijanse zelene koje se mestimično stapaju i razilaze? Ili nahraniti radoznalost, te krenuti nepreglednim stazama uzbrdo i saznati kuda vode?

Napravile smo neki kompromis, te zašle malo dublje u šumu, prateći putokaz ka pećini. Nakon što je nismo našle, vratile smo se ponovo do izvora i ostatak slobodnog vremena provele kraj bistre zelenkaste reke. Posmatrale smo rečne kaskade, prelazile preko drvenih mostića, umile se ledenom vodom sa izvora…

Kaskade na vrelu Grze
Kaskade na vrelu Grze

Jedino šro je pokvarilo naš utisak o ovom blagu istočne Srbije jeste nemar posetilaca koji za sobom ostavljaju smeće, i nonšalantno se odnose prema onoome što treba da čuvamo i negujemo. Više o ovoj temi pročitajte ovde.

Očaravajuća Grza i nas dve
Očaravajuća Grza i nas dve

Lazareva pećina

U mestu Zlot, na nadmorskoj visini od 291m, nalazi se Lazareva pećina. Smeštena je kraj Lazareve reke i do nje se stiže kada se pređe viseći most. Ako ste ranije čitali moje tekstove, znate da imam strah od visine, tako da mi je prelazak preko ovog mosta bio prava avantura. Posebno iz razloga što se baš ljuljao 🙂

Viseći most
Viseći most

Veruje se da je Lazareva pećina najduža pećina u Srbiji. Za posetioce je uređena staza od oko 800m, kojom nas je proveo jedan mili i duhoviti stariji vodič. Jedini stanovnici pećine su slepi miševi, koji se nalaze u posebnom delu pećine, zabranjenom za posetioce.

Lazareva pećina
Detalj iz pećine

Prirodno izrezbareni stalaktiti i stalagmiti krase svaku od pećinskih dvorana, a svako od nas je pred sobom video neku drugačiju figuru sačinjenu od pećinskog nakita. Ipak, speleolozi su ove figure nazvali Draperije, Fontana želja, Dirigent, Glava bizona, Devojački balkon…

Glava bizona
Glava bizona

U zidovima su pronađene i kosti pećinskog medveda, pećinskog lava i pećinske hijene, za koje se veruje da potiču iz kamenog doba i da ih je donela voda.

Temperatura u pećini varira od 8 do 12 stepeni, tako da savetujem da ponesete jaknu, čak i ako idete u letnjem periodu.

Lazarev kanjon

Lazarev kanjon je najduži i najdublji kanjon istočne Srbije. Nalazi se na obodu planine Kučaj i obuhvata sliv Zlotske reke, pritoke Crnog Timoka. Spada u zaštićena prirodna dobra prve kategorije.

Na našem izletu popeli smo se na prvi od vidikovaca na liticama kanjona – Dubašnica, sa kog se pruža veličanstven pogled na fantastičnu prirodu. Pešačka staza do ovog vidikovca nije naporna, te je mogu preći i deca i starije osobe. Ima nekoliko manjih uspona koji su lako savladivi uz malo truda i entuzijazma.

Nas dve smo se malo – malo okretale i posmatrale područje iza nas. Kako smo se penjale, pogled je bivao sve interesantniji, a poslednji korak doveo nas je do impresivnog.

U Lazarevom kanjonu
U Lazarevom kanjonu
Pogled sa vidikovca Dubašnica

Pošto je ovo bio izlet na kom smo posećivali nekoliko lokaliteta, nismo se penjale dalje ( iako smo želele), već smo planinarenje i uživanje u čarima kanjona ostavile za neku individualnu posetu. Ako vas zanima kako stići do ostalih vidikovaca, možete se informisati na ovoj stranici..

Brestovačka banja

Za kraj našeg obilaska ovog srpskog kraja provozali smo se do Brestovačke banje. Ovo je jedna od najstarijih banja u Srbiji, ušuškana mešu stoletnim šumama na 385m nadmorske visine, kraj rečice Pujice.

Brestovačka banja
Brestovačka banja

Svoj procvat je doživela u vreme Miloša Obrenovića, koji je ovde imao svoj, nažalost napušteni, konak. Danas je većina objekata u Banji zapuštena i prazna. Jedan od razloga dolaska malobrojnih turista ovde, jeste priroda koja zaista oduzima duh, i lekovite vode: za oči, želudac i živce.

Voda za živce
Voda za živce

Pri dolasku smo videle nekoliko meštana koji prodaju domaće proizvode, a jedna baka je prodavala magičnu biljku raskovnik. Kažu da ova biljka donosi pozitivne životne promene onome ko je unese u kuću i okrene na istok. Pošto nisam našla nijedan drugi suvenir koji bih mogla poneti kući, kupila sam jedan raskovnik. Ne znam da li je delovao, ali su mi se od septembra u životu dogodile stvarno lepe stvari 🙂

Most preko reke Pujice
Most preko reke Pujice

Ako ne nađete drugi razlog da posetite Brestovačku banju, onda neka to bude da kupite raskovnik od jedne fine bake. Javite da li je delovao 🙂

Nadam se da sam uspela da vam prenesem utiske iz obilaska istočne Srbije sa Putokaz 021 i da vas motivišem da posetite sve ove lokalitete. Ukoliko ste kao ja, bez automobila, savetujem da iskoristite jednodnevne izlete sa turističkim agencijama i obiđete i ovaj nekomercijalizovani deo Srbije.

Moje utiske iz Resavskog i Homoljskog kraja pročitajte ovde.

A Ako biste pre na zapad, tu je i tekst o Zlatiboru.

Za zaljubljenike u Frušku goru napisala sam tekst o poseti Vrdniku.

Categories
Srbija

Istočna Srbija – šta videti u Resavskom i Homoljskom kraju

Trenutna situacija sa korona virusom u svetu doprinela je tome da se okrenemo svojoj zemlji i počnemo da otkrivamo njene lepote! Napokon su novosadske turističke agencije uvrstile u svoju ponudu i izlete ka unutrašnjosti Srbije, a jedan od tih izleta odveo me je u istočnu Srbiju, u otkrivanje Resavskog i Homoljskog kraja.

Resavski kraj obuhvata deo istočne Srbije oko reke Resave, koja vijuga oko 70 km kroz opštine Despotovac i Svilajnac. Ovo područje krase divlja, neotkrivena priroda – izvori, rečice, vodopadi i pećine, jedna prašuma, ali i nekoliko kulturno – istorijskih spomenika.

Šta videti u Resavskom kraju?

Muzej ugljarstva, Senjski rudnik

Rudarstvo je najstarija privredna grana ovog kraja. Istorija Senjskog rudnika počinje pronalaskom uglja na ovom području 1853. godine, i veruje se da odavde kreće industrijalizacija Srbije.

U tehničkom Muzeju ugljarstva se nalaze eksponati, makete, mape i fotografije koje govore o tehnološkom razvoju rudarstva. Tu je i Mašinska radionica u kojoj možete videti kako je izgledao svakodnevni život rudara u Senjskom rudniku, kao i mašine koje su se nekada koristile.

Ako ste ljubitelj tehničkih muzeja, nemojte propustiti da vidite i ovaj. Više o rudarstvu Resavskog kraja i muzejskim postavkama možete pročitati ovde.

Muzej ugljarstva, itvor: Resavski kraj na dlanu

Resavska pećina

Resavska pećina je sigurno jedno od najpoznatijih i najlepših lokaliteta u Srbiji. Veruje se da je pećina stara preko 80 miliona godina, o čemu svedoči dužina njenog kitnjastog pećinskog nakita.

Od ukupne dužine od 4, 5 km, za posetioce je uređeno 800m. Sa lokalnim vodičem obilaze se četiri prostrane dvorane koje krase stalaktiti i stalagmiti u tri boje – crvenoj, žutoj i beloj. U trećoj dvorani, koja nosi naziv Predvorje istorije, pronađeni su kamena sekira, vrhovi koplja, lobanja polarne lisice i ognjište praistorijskog čoveka.

Temperatura u pećini je konstantna i iznosi 7 stepeni tokom cele godine. Pećina se može razgledati samo sa vodičima. Cena ulaznice za odrasle je 350 din, za učenike 300, a za decu do 7 godina 50 dinara.

Šta videti na Zlatiboru? Aktivnosti za aktivan odmor

Resavska pećina
Resavska pećina
Unutrašnjost pećine
Unutrašnjost pećine

Prašuma Vinatovača

Da li ste znali da Srbija ima prašumu? Nisam ni ja! Vinatovača je jedina prašuma u Srbiji, i pod zaštitom je države prvog stepena. Kažu da ovde ljudska ruka ništa nije dirala više od 300 godina, i da drveće umire prirodnom smrću. Zabranjeno je i branje šumskog bilja i pečuraka.

Bukve u Vinatovači prečnika su oko jednog, a visine do 45m. Procenjena starost pojedinih stabala je oko 300 godina.

Ovu lepotu nije lako dosegnuti. Sa dozvolom se može kročiti do 300m u prašumu, a ako biste želeli da je posetite ( a verujem da želite) možete se obratiti Kristijanu putem njegove stranice Resavski kraj na dlanu i rezervisati svoju turu. Javite kako je bilo!

Vinatovača
Vinatovača, izvor: Resavski kraj na dlanu

Manastir Manasija – Resava

Manastir Manasija je jedan od najznačajnijih spomenika srpske srednjovekovne kulture, i meni lično najlepši srpski manastir koji sam do sada posetila.

Manastir je zadužbina despota Stefana Lazarevića i građen je od 1407. do 1418. godine. Manastirska crkva opasana je bedemima koje spajaju jedanaest kula. koje su služile za odbranu. Posebno se ističe donžon kula, poznata i kao Despotova, i ona je jedina do koje se ne može ući sa bedema.

U manastiru Manasija bila je aktivna Resavska škola u 15. veku. Monasi, prevodioci i pisci prepisivali su stare rukopise i prevodili nova književna dela. Rukopisi nastali u ovo doba predstavljali su sve do 18. veka uzor za kvalitet rukopisa. Po resavskim pravilima radilo se u Hilandaru, Ljubostinji, ali i van granica srpske države.

Poseti Smnederevskoj tvrđavi

Manasija
Manasija
Donžon kula
Donžon kula

Vodopad Lisine – Veliki buk

Jedan od najlepših vodopada u Srbiji nastaje na rečici Vrelo, pritoci reke Resave. Vodopad koji buči ( zvuk udara vode u stene) nalazi se na oko 380 m nadmorske visine.

Do 90-ih godina 20. veka Veliki buk je smatran najvišim vodopadom u Srbiji. Međutim, ovu titulu su mu oteli vodopadi Stare planine. Nije najveći, ali je sigurno jedan od najlepših vodopada naše zemlje.

Prilaz je lepo uređen, a fotografisanje je moguće sa platoa smeštenog tačno ispred vodopada. Savetujem da prošetate i šumom kraj rečice Vrelo jer je priroda celim njenim tokom zaista očaravajuća.

Veliki buk
Veliki buk

Ukoliko imate vremena, možete posetiti i neki od spomenika prirode sa ove table. Ja, nažalost, nisam stigla. Čekam vaše utiske 🙂

Šta još posetiti u blizini?
Šta još posetiti u blizini?

Vodopad Prskalo

Veliki Buk buči, a Prskalo – prska! Vodopad visine 15m udaljen je 13km od naselja Resavica i siromašan je vodom, pa je potrebno da imate mnogo sreće da biste ga doživeli u punom sjaju.

Posebno je atraktivna stena neobičnog oblika preko koje se voda sliva, a i priroda u kojoj ćete uživati na putu do vodopada. Turističke agencije retko vode do ovog lokaliteta, uglavnom ga posećuju planinari. Ako želite da rezervišete individualnu turu. kontaktirajte Resavski kraj na dlanu.

Prskalo
Prskalo, izvor: Resavski kraj na dlanu

Manastir Ravanica

Manastir Ravanica građen je od 1375. do 1377. godine i zadužbina je kneza Lazara Hrebeljanovića. Freske u manastirskoj crkvi oslikane su pred Kosovski boj.

Po arhitektonskim obeležjima crkva predstavlja početak moravske škole ( u istom stilu građena je i Manasija). U starijim izvorima može se pronaći informacija da je manastirska crkva bila opasana sa sedam kula, a danas možemo videti samo tri.

Godine 1392. u Ravanicu su prenete mošti kneza Lazara i tu su počivale tri veka. One su i danas tu, ali su kroz vekove prenošene u Sentandreju, Vrdnik, Beograd i mnoge srpske gradove, sve dok 9. septembra 1989. nisu konačno vraćene u Ravanicu.

Predlozi za aktivan odmor u banji Vrdnik

Ravanica
Manastir Ravanica

Park maketa

Na izlazu iz Despotovca, prema Resavskoj pećini, smešten je jedinstveni park u Srbiji, park maketa. Trenutna izložba predstavlja srpske srednjovekovne manastire u razmeri 1:17 u odnosu na objekte u stvarnoj veličini.

Ako do sada niste imali prilike da posetite sve srpske srednjovekovne manastire, ovo je jedinstvena prilika da se upoznate sa njihovom istorijom i značajem, a da nakon toga posetite i one prave.

Radno vreme parka je od 1. aprila do 1. novembra, od 10 do 19h. Cena pojedinačne ulaznice je 200 dinara.

Ukoliko želite da organizujete grupnu posetu, potrebno je zakazati termin ovde.

Park maketa, izvor: Resavski kraj na dlanu

Homoljski kraj je manja geografska oblast okružena planinskim vencima – Homoljskim planinama, Beljanicom i Gornjačkim planinama. Kao ni Resavski, još uvek nije dovoljno istražen, pa samim tim ni komercijalizovan, u čemu čuči njegova posebnost.

Šta videti u Homoljskom kraju?

Krupajsko vrelo

Krupajsko vrelo predstavlja jedan od meni najdražih lokaliteta u Srbiji do sada. Na mestu gde izvire rečica Krupaja priroda je načinila oazu čija boja varira od svetlo do modro plave. Posebno je atraktivan slap kojim rečica napušta vrelo i započinje svoj put sve do ušća u reku Mlavu.

Prošle godine je Krupajsko vrelo bilo jedno od najposećenijih mesta u Srbiji. Restorančić koji se nalazi uz vrelo nema dovoljan kapacitet da primi veliki broj gostiju, tako da vam savetujem da u obilazak idete u ranim jutarnjim ili kasnijim popodnevnim satima, kako biste mogli da doživite mir i lepotu koju ovaj lokalitet pruža.

Krupajsko vrelo
Krupajsko vrelo

Izvor reke Mlave

Vrelo Mlave još je jedna od prirodnih lepota Homolja. Smaragdno zelena boja glavna je odlika ovog izvora, čiji je prečnik oko 25 m. Stvarna dubina vrela je još uvek nepoznata. Ronilačke ekipe uspele su da dosegnu do 84m, tako da je to najveća do sada izmerena dubina.

I ovde ćete, kao i kod Krupajskog vrela, doživeti pravu lepotu prirode. Verujte da je lepše nego na fotografiji 🙂

Vrelo Mlave, izvor: TO Žagubica

Manastir Gornjak

Još jedno srednjovekovno zdanje u moravskom stilu krasi istočnu Srbiju, a to je manastir Ždrelo, danas Gornjak. Građen je od 1376. do 1380. i zadužbina je kneza Lazara. Danas se mogu videti manastirska crkva i kapela u pećini, posvećena Svetom Nikoli.

Đura Jakšić je opevao lepotu okolnih predela u svojoj pesmi Put u Gornjak: Od Velikog Sela do samog Ždrela, kao da je vila neki ćilim razastrela. Priroda oko samog manastira zaista oduzima dah. Kad se nađete ovde, oslušnite, pomirišite, udahnite.

Manastir Gornjak

Naravno, ovo je samo deo svega onoga što nudi ovaj deo naše zemlje. Mnogo toga ćete videti usput, ako prošetate oko samih lokaliteta, još uvek neutabanim šumskim stazama.

Za sve dodatne informacije možete pisati meni, ili kontaktirati stranicu Resavski kraj na dlanu. Hvala Kristijanu koji je sa mnom podelio fotografije sa stranice.

Koje od ovih mesta vam se najviše sviđa? Koje lokalitete biste dodali na listu? Pišite mi u komentarima!

Categories
Srbija

Šta posetiti u banji Vrdnik: Devet predloga za aktivan odmor

Banja Vrdnik je poznato lečilište na Fruškoj gori, udaljeno samo pola sata vožnje od Novog Sada. Bilo da želite da šetate šumovitim predelima, posetite neki od fruškogorskih manastira, istorijskih lokaliteta ili vidikovaca, u Vrdniku ćete naći nešto za sebe. Ovim tekstom želim da vam predstavim devet predloga za aktivan odmor, kako biste manje vremena proveli u organizaciji, a više u uživanju.

Pa, da krenemo!

Manastir Vrdnik – Mala Ravanica

Veruje se da je ovaj manastir izgrađen krajem 15. ili početkom 16. veka. O njemu se vrlo malo znalo, sve dok ga nisu naselili monasi iz manastira Ravanica, od kada postaje poznat i kao Mala Ravanica.

Ovde su se do 1942. godine nalazile mošti kneza Lazara, a manastir je posebno zanimljiv jer je jedini fruškogorski manastir u naseljenom mestu.

Njegov konak ubraja se u najlepše na Fruškoj gori. Nama se posebno dopala staza koja sa glavnog puta vodi ka manastiru.

Manastri Vrdnik - Mala Ravanica
Manastir Vrdnik – Mala Ravanica
Manastirska crkva
Manastirska crkva

Zgrada stare Železničke stanice

Od 1899. do 1969. godine bila je aktivna železnička pruga Vrdnik – Ruma, za potrebe transporta uglja iz vrdničkog ugljenokopa. Zgrada stare železničke stanice izgrađena je 1901. godine i zatvorena je ubrzo nakon što je transport uglja obustavljen.

Danas u Vrdniku možete videti ovu šarmantnu zgradu, koja je samo simbol nekih prošlih vremena. Zvižduk voza se više ne čuje u Vrdniku, a o postojanju ove pruge možete saznati samo na osnovu spomen – table ispred usamljene pastelne zgrade.

Zgrada stare Železničke stanice
Zgrada stare Železničke stanice

Kuća Milice Stojadinović – Srpkinje

Milica Stojadinović – Srpkinja bila je istaknuta srpska književnica, čijem talentu i lepoti su se divili mnogi, među njima i veliki Njegoš.

Rođena je 1828. godine u Bukovcu, ali se njena porodica već 1829. seli u Vrdnik, gde je provela detinjstvo i načinila prve pesničke korake u duhu rodoljubive poezije. Sa 13 godina objavljuje prvu pesmu u Srpskom narodnom listu, a nakon toga i u drugim književnim časopisima.

Smatra se i prvom ženom – ratnim izveštačem, jer je 1862. godine objavila svoju ratnu reportažu iz Beograda Srce i barikade. Uprkos velikom značaju, umire u potpunom siromaštvu, u Beogradu, 1878. godine.

Danas se u Vrdniku nalazi kuća u kojoj je provela najveći deo svog života. Kuća je, nažalost, u jako lošem stanju. a pored nje se nalazi spomen – tabla koja ukazuje da je ovde nekad živela žena izuzetnog talenta,

Njena bista nalazi se od 1912. godine u dvorištu manastira Vrdnik.

Kuća Milice Stojadinović - Srpkinje
Kuća Milice Stojadinović – Srpkinje

Zaboravljene Novosađanke

Stepenice koje ne vode nikuda

Vrdničke stepenice su sigurna jedna od najzanimljivij atrakcija ovog vojvođanskoh mesta. Pedeset i osam stepenika vode sa glavnog puta direktno u šumu i vode do platoa na kom – nema ničega!

Zaintrigirala nas je priča o misterizonim stepenicama, pa smo se kod meštana raspitali o njihovoj svrsi. Postoje dve verzije priče: neki kažu da su ove stepenice sagrađene za potrebe kasarne koja je trebalo da se izgradi na platou. Drugi tvrde da je reč o ostacima starog kamenoloma koji je u blizini, a vodile su do kućice koja se nalazila na platou.

Šta vi mislite?

Vrdničke stepenice
Vrdničke stepenice

Vrdnička kula i etno selo

Vrdnička kula je simbol Vrdnika, lokalitet star 1700 godina!Donžon kula visine 18m uzdiže se na 400 mnv.

Veruje se da je izgrađena sredinom 3. veka, da su je opsedali Huni i Avari, a da su joj poslednji udarac zadali Turci u 15. veku. Od tada kula nažalost nije obnavljana, ali su postavljene metalne konstrukcije koje omogužavaju razgledanje njene unutrašnjosti, kao i klupe za odmor oko samog lokaliteta.

Vrdnička kula
Vrdnička kula
Pogled kroz kulu
Pogled kroz kulu

Kada krenete ka Vrdničkoj kuli, naići ćete i na istoimeno etno selo sa restoranom i crkvom. Mene je jako podsetilo na Etno selo Stanišići. Ovde se možete snestiti prilikom boravka u Vrdniku, ako želite malo drugačiji ambijent. Restoran nas, priznajem, nije oduševio.

Etno selo
Etno selo

Hotel Fruške terme

Ukoliko ste željni wellness-a i želite da svoj boravak u Vrdniku začinite pravim uživanjem, možete iskoristiti wellness ponudu hotela Fruške terme. Nama to, nažalost, nije uspelo, jer su pristup wellness- u imali samo gosti hotela ( bio je državni praznik), ali možda vi budete imali više sreće.

Više informacija o ponudi hotela možete videti na njihovom sajtu.

Fruške terme – www.booking.com

Vodopad Lazin vir

Da biste došli do ovog vodopada, potrebno je da malo zađete u šumu. Od centrs Vrdnika do vodopada potrebno vam je 20ak minuta hoda. Mi smo imali tu sreću da vidimo zaleđen vodopad i potočić, dakle da uživamo u pravoj zimskoj idili. Dok su se sunčevi zraci probijali kroz ogolelo granje.

Snežni potok
Snežni potok
Priroda je čudo!
Priroda je čudo!

Meni je ovo bio prvi put u životu da sam videla zaleđeni vodopad. Morala sam ga dodirnuti! Kako vam se čini?

Zaleđeni Lazin vir
Zaleđeni Lazin vir

Izvorište i manastir Jazak

Ako ste nekad išli na Fruškogorski maraton, sigurno ste posetili i selo jazak sa istoimenim izvorom i manastirom. Udaljenost Vrdnik – Jazak je oko 4 km i to može biti odličan izbor ukoliko želite da odete na poludnevni izlet.

Izvorište Jazak je veoma popularno ne samo među meštanima ova dva, već i okolnih vojvođanskih sela. Neretko ćete ovde sresti ljude koji toče hladnu vodu sa izvora, a to obavezno uradite i vi ukoliko se ovde nađete.

Jezerce kraj izvorišta Jazak
Jezerce kraj izvorišta Jazak

Na 200 m od izvorišta je i ženski manastir Jazak, izgrađen 1736. godine. Čine ga manastirska crkva sa trospratnim zvonikom, koja je sa tri strane okružena konacima, a sa četvrte manastirskom portom. Kako je odvojen od sela, u dvorištu manastira vlada potpuni mir.

Manastir Jazak
Manastir Jazak

Restoran Stari orah

Za kraj bih želela da vam preporučim i restoran u kom smo ručali dva puta prilikom naše posete. To je restoran Stari orah koji nas je oduševio ambijentom, gostoljubivošću i hranom.

Obavezno probajte butkice i rebarca s renom, a za poneti uzmite palačinke sa njihovim belim kremom. Verujte mi da se nećete pokajati.

Ambijent restorana Stari orah
Ambijent restorana Stari orah
Jedan od specijaliteta kuće
Jedan od specijaliteta kuće

Da li biste dodali još neku aktivnost na ovu listu? Šta je ono što se vama u Vrdniku dopalo? Ako do sada niste, nadam se da ćete uskoro posetiti ovaj fruškogorski biser. Čekam vaše utiske!

Pozdrav sa Fruške gore!
Pozdrav sa Fruške gore!
Categories
Srbija

Perućac – kako stići i šta raditi u idiličnom mestu pokraj Drine

Perućac je selo u zapadnoj Srbiji, 13 km udaljeno od Bajine Bašte. Smešteno između planinske lepotice Tare i vijugave Drine, pravo je mesto za odmor, opuštanje i uživanje u prirodi, mirisima, i ukusima zapadne Srbije. U Perućac je najbolje doći na dva – tri dana, kako biste natenane upili svu njegovu lepotu.

Perućačka idila
Perućačka idila

Kako stići?

Ako nemate automobil, do Perućca možete doći autobusom, sa presedanjem u Bajinoj Bašti. Mi smo prvog dana, zbog kofera, ipak izabrali taksi, koji nas je dovezao do našeg smeštaja za 900 din. Svaki naredni put smo išli autobusom, čija je cena 110 din u jednom pravcu.

Česma u centru Perućca
Česma u centru Perućca

Vožnja autobusom Bajina Bašta – Perućac za nas je bila veoma zanimljiva. U zavisnosti od muzičkog ukusa vozača slušali smo narodnu ili rock muziku, jednom prilikom smo slučali i Zelje, čestitke, pozdrave povodom rođenja jednog dečaka 🙂 Ovakvi momenti uvek pamtimo, i potpuno je drugačiji doživljaj mesta kada se vozimo lokalnim prevozom.

To, naravno, može imati i svoje mane – može se desiti da autobus ne dođe, da imate pogrešan red vožnje pa zakasnite/ poranite ( što se nama desilo)…Međutim, to je sve deo putovanja, i sve te nezgode prerastu u anegdote koje se kasnije prepričavaju s osmehom 🙂

Aktivnosti u Perućcu

Reka Drina i Drinska regata

Drinu su nekada zvali Zelenika, zbog izrazito zelene boje po kojoj je prepoznatljiva. Pored epiteta zelena, uz Drinu se vezuje i epitet kriva, zbog njenog krivudavog toka.

Drina u Perućcu
Drina u Perućcu

Najpoznatija manifestacija na reci Drini je Drinska regata, koja se održava svake godine na leto, i okuplja veliki broj turista iz Srbije i regiona. Drinska regata počinje baš u Perućcu, i to sa ovog mesta na fotografiji:

Perućac, početak Drinske regate
Perućac, početak Drinske regate

Ove godine regata će biti održana od 15. do 18. jula. Sve informacije možete naći ovde.

Reka Vrelo – reka Godina

Reka Vrelo je simbol Perućca i jedan od razloga zašto domaći, ali i strani turisti posećuju ovo mesto. Vrelo se smatra jednom od najkraćih reka u Evropi, i kažu da je duga tačno 365 m, pa je zbog toga zovu i Godina.

Reka Vrelo - Godina
Reka Vrelo – Godina

Međutim, nije samo njeno ime ono što privlači. Divan je vodopad na njenom izvoru, a još veličanstveniji njen strmoglavi pad u Drinu, gde nastaje vodopad Vrelo. Zanimljiva je Godina – izvire hitro, teče lagano, a onda se svom svojom snagom ulije u Drinu, koja je dalje nosi svojim kanjonom.

Reka Vrečp
Reka Vrelo

Na reci smo bili više puta tokom našeg boravka,jer nam se toliko svideo mir koji ovde vlada. Posmatrali smo kalifornijske pastrmke i druge ribe koje su ovde nastanjene, u blizini jednog od mostića na reci.

Reka Vrelo
Reka Vrelo

Vodopad Vrelo se može videti samo sa Drine, iz čamca, pa smo za to iskustvo nažalost bili uskraćeni zbog lošeg vremena koje nas je zadesilo prilikom posete. Međutim, verujemo da ćemo ga videti narednom prilikom 🙂

Mramorje

Mramorje je srednjovekovna nekropola stećaka – hrišćanskih nadgrobnih spomenika iz 14. i 15. veka. U Perućcu ih ima 88, a samo jedan ima ukras u obliku kruga, dok su ostali neukrašeni i bez natpisa. Svi spomenici su klesani od jednog komada krečnjačke stene i teški po tri tone.

Park sa stećcima u Perućcu otvoren je za posetioce svakoga dana. Međutim, nema nikog ko bi ovo istorijsko blago čuvao, pa se noću ovde često skuplja nemarna omladina, koja sedi na spomenicima i ostavlja smeće za sobom. Nadam se da će se ovo u budućnosti promeniti, kako bi se ovaj deo istorije sačuvao i za naredna pokolenja.

Mramorje
Mramorje

Perućačko jezero

Perućačko jezero je veštačko jezero, nastalo pregrađivanjem toka Drine za potrebe hidroelektrane Bajina Bašta, puštene u rad 27. novembra 1966. godine.

U letnjim danima jezero je savršeno za kupanje, vožnju čamcima pecanje…Izgrađena je plaža za posetioce, a tu su i pontoni sa bazenima za decu, Posebno su fotogenične i atraktivne kućice na vodi koje možete iznajmiti, kao što je to uradila Jovana.

Perućac, autor Emina Bašić
Perućac, autor Emina Bašić

Postoji mogućnost iznajmiljivanja čamaca, kanua i pedalina za samostalno otkrivanje kanjona Drine i potpuno uživanje u čarima čarobne reke.

Do jezera iz samog Perućca možete stići automobilom, biciklom, ili peške – tamo ste za 25- 30 minuta laganog hoda.

Krstarenje do Višegrada

Sa Perućačkog jezera, tokom sezone, u julu i avgustu, možete krenuti na celodnevno krstarenje do Višegrada u Bosni i Hercegovini. Ove ture organizuje lokalna agencija Tara Tours, a cena po osobi je 2500 din.

Kanjon Drine, autor Ivan Terzić
Kanjon Drine, autor Ivan Terzić

Nažalost, zbog lošeg vremena u junu nismo uspeli da odemo na ovo krstarenje, što nam je bila najveća želja. Ipak, to je samo još jedan razlog da se vratimo Perućcu.

Umesto toga, otišli smo do Bajine Bašte i tamo posetili manastir Rača, izvor Lađevac, BB Klekovaču, te napravili izlet do Kaluđerskih bara. O svim obilascima možete čitati ovde.

Gde jesti u Perućcu?

U samom Perućcu postoje dva restorana – popularni restoran Vrelo, i Drinska priča.

U restoranu Vrelo nismo bili. Iako se nalazi na atraktivnoj lokaciji, iznad samog vodopada, odlučili smo da ga zaobiđemo iz dva razloga. Prvo – zbog iskustva nezadovoljnih posetilaca s kojima smo razgovarali pre samog dolaska, koji su se požalili na hranu i visoke cene. Drugo – zbog toga što smo želeli da podržimo drugi, često zapostavljeni restoran, o kom nema reči na stranicama turističkih organizacija.

Restoran Vrelo
Restoran Vrelo

U restoran Drinska priča išli smo na doručak i ručak. Bili smo prezadovoljni. Restoran nije prefinjen niti ima fanstastičan pogled. Ali, konobari su srdačni, hrana je ukusna, cene su pristupačne. Čisto je i uredno. Još jedan plus je to što nije prenatrpan i uvek ćete jesti na miru i uživati u ručku bez ikakvog pritiska. Restoran nudi kuvana jela i jela sa roštilja, a tu su i poslastice, koje nažalost nismo probali, jer nismo mogli 🙂

Drinska priča
Drinska priča

Smeštaj u Perućcu

Bili smo smešteni u kući na samom kraju sela, u blizini mesta gde počinje Drinska regata – u apartmanu Anđela. Vlasnici imaju dva apartmana – sa jednom, i sa dve spavaće sobe. Kuća je imala sve što nam je bilo potrebno za prijatan boravak, a od divnog domaćina Buce dobili smo dosta korisnih informacija o samom mestu i mogućnostima obilazaka.

Vila Anđela
Vila Anđela

Ovu kuću smo izabrali pre svega zbog okoline – zaljubili smo se u zeleni ambijent u kom je smeštena, i u veliko dvorište, koje je posebno atraktivno za porodice sa decom. Ukoliko vam se sviđa ova kuća, više fotografija i informacija možete videti ovde.

Da li ste bili u Perućcu? Kakve su vaše uspomene na njega? Šta vam se najviše svidelo? Pište mi slobodno u komentarima 🙂

Categories
Srbija

Bajina Bašta – kako stići i šta videti

Bajinu Baštu sam ove godine posetila prvi put ( kraj maja 2020. godine). Slušala sam priče o lepoti ovog gradića, koga grle planina i reka, kao i o gostoljubivosti njegovih stanovnika, Bajinobaštana. Ovim tekstom želim da vam pomognem da organizujete svoje putovanje, ako niste sigurni kako do tamo stići i šta videti.

Bajina Bašta
Bajina Bašta

Bajina Bašta je gradić u Zapadnoj Srbiji, smešten na desnoj obali zelene Drine, u podnožju planine Tare. Zanimljivo ime mesta potiče verovatno iz turskog perioda – veruje se da je na ovom području živeo neki Baja koji je imao velike posede, bašte. Grad je zvanično nastao 12. jula 1858. godine, kada je knez Aleksandar Karađorđević izdao rešenje o osnivanju varošice.

Kako stići?

Bajina Bašta je od Novog Sada udaljena 237 km, a od Beograda 166 km. Pošto nemamo automobil, do Bajine Bašte smo putovali autobusom iz Novog Sada. Autobusi na ovoj relaciji saobraćaju dva puta dnevno, a cena povratne karte je 1790 RSD. Putovanje traje oko 5 i po sati. Red vožnje možete proveriti na ovom linku.

Bajina Bašta  reka Pilica
Bajina Bašta – reka Pilica

Putovali smo sa prevoznikom Božur 021, što i vama preporučujem. Autobusi su udobni, čisti i prostrani, a imate i mogućnost punjenja telefona. Vozači su zaista odlični, i sigurno će vas odvesti do željene destinacije. Ovaj autobus inače ide do Tare i Zlatibora, tako da ih možete kontaktirati ukoliko planirate posetu ovim planinama.

Šta posetiti?

Kućica na steni

Kućica na steni je simbol i jedan od najfotografisanijih motiva Srbije. Po legendi, Marko Kraljević je želeo da pređe na levu obalu Drine, a da njegov konj Šarac pritom ne pokvasi noge. Junak je uzeo stenu i bacio je usred reke, na koju je Šarac skočio i odbacio se na drugu stranu. I dan – danas, kažu, se na steni vidi otisak konjskog stopala.

Što se tiče same drvene kućice, ona je prvobitno nastala 1968. godine, u igri bajinobaštanskih dečaka, koji su na steni od dasaka sagradili malu kućicu. Nakon što ju je nabujala Drina odnela, 1969. je na steni je sagrađena čvrsta kućica – ista kao što je ova koju vidimo danas. Tokom godina, moćna Drina je rušila kućicu šest puta, a meštani su je obnavljali. Ona koju vidimo danas sagrađena je 2011. godine, i ojačana je sa dva betonska stuba.

Kućica na steni
Kućica na steni

Ako i vi želite da vidite ovu kućicu, koja je odraz sklada prirode i čoveka, potrebno je da dođete do restorana Studenac u Bajinoj Bašti i da se spustite do reke. Fotogenična je iz svih uglova, a najlepša, čini mi se, u zoru i suton, kada je i najmanje posetilaca u njenoj blizini.

BB Klekovača

Da li ste znali da je 1905. godine u Srbiji otvorena prva srpska destilerija? I to baš u Bajinoj Bašti? Prva rakija koja je tada proizvedena bila je šljivovica sa dodacima lekovitih bobica kleke – klekovača, po kojoj destilerija i dobija naziv.

Hrastova burad
Hrastova burad

Danas se u ovoj destileriji proizvodi osamnaest vrsta rakija vrhunskog kvaliteta, od najboljeg voća Zapadne Srbije. Rakija se čuva u hrastovim buradima dok ne dostigne željeni kvalitet, a zatim prebacuje u bakarne, koji taj kvalitet zadržavaju.

Destilerija je za posete otvorena radnim danima od 9 do 15h. Ovde ćete čuti priču o njenom nastanku, degustiraćete prvoklasne rakije, od svetlih do obojenih, i uz svaku degustaciju saznati nešto novo od vodiča Vlade.

Probaćete Nijansu, klasičnu Klekovaču, Ticu, rakiju od divlje kruške, maline, ali i rakiju 1858, čija je godišnja količina ograničena na simboličnih 1858 litara. U destileriji takođe možete kupiti litarske, polulitarske, ali i popularne unučiće za poklon porodici i prijateljima.

Godine 1858, osnovana je Bajina Bašta
1858. godine osnovana je Bajina Bašta

Ukoliko nećete imati priliku da uskoro posetite destileriju, a želeli biste da probate ovaj srpski brend, rakije možete poručiti i online na ovom linku.

Manastir Rača

Šest kilometara od Bajine Bašte nalazi se srednjovekovni manastir Rača, koji se smatra zadužbinom kralja Dragutina.

Manastir je okružen zelenilom Tare, a leži kraj rečice Rače, nadomak istoimenog sela. Sam boravak ovde će vas ispuniti mirom i blagostanjem, kako zbog dražesne prirode u kojoj je smešten, tako i zbog duhovnog i kulturnog bogatstva kojim manastir pleni.

Manastir Rača
Manastir Rača

Za vreme Drugog svetskog rata je u manastiru čuvana najstarija sačuvana knjiga pisana na srpskom književnom jeziku – Miroslavljevo jevanđelje. Danas se u njemu čuva deo močtiju kralja Dragutina.

Do manastira smo otišli taksijem ( cena 500 din), a vratili se peške, kako bismo još malo uživali u prirodi i pritom posetili i selo Rača. Od manastira do sela se ide uz rečicu Raču, koja vas prati svojim žuborom.

Vrelo i vodopad Lađevac

Od manastira Rača vodi 5 km duga staza do vrela i vodopada Lađevac – izvora reke Rače. Postoje dve staze – drumska i šumska. Zbog velikih padavina tih dana, izabrali smo drumski put, koji je malo duži, ali manje tehnički zahtevan.

Na putu do Lađevca udisali smo svež planinski vazduh, mirisali paprati, videli jedno lane iz daljine, pozdravili jednog psa čuvara, pričali sa meštanima sela…Do Lađevca smo stigli za 50 min laganog hoda od manastira.

Vrelo Lađevac deo je zaštićenog rezervata prirode Kanjon Rača u okviru Nacionalnog parka Tara. Nalazi se na nadmorskoj visini od 498 metara, i do samog izvora stiže se strmim stepenicama.

Lađevac
Lađevac

Voda sa izvora Lađevac je temperature 15- 18 stepeni, i smatra se lekovitom. A posebno je lekovit boravak ovde, među krečnjačkim stenama iz čijih pukotina šiklja čista voda. Ona se zatim račva na nekoliko čarobnih vodopada, čiji tokovi se na kraju spajaju i čine tok reke Rače.

Na ovom mestu ostali smo malo duže. Umili smo se, i još jednom divili lepoti jedinstvene prirode. Pročitali smo i poruke na tablama oko izvora, i zamislili se nad njima, a zatim krenuli nazad.

Kaluđerske bare – Manastirski stanovi

Kako iz Bajine Bašte postoji autobus do Kaluđerskih bara, odlučili smo da jedan dan odemo do Tare i posetimo bar jedan njen vidikovac. Do tamo smo putovali istim autobusom kojim smo i došli u Bajinu Baštu – sa prevoznikom Božur 021.

Vožnja je trajala oko pola sata i zaista smo uživali u pogledu kroz prozor – ti divni planinski pejzaži probudili su u nama avanturistički duh i jedva smo čekali da stignemo. Izašli smo kod kultnog restorana Kurta, a zatim krenuli ka hotelu Beli Bor.

Negde na sredini puta videli smo putokaz ka Manastiru srpskih svetitelja – Manastirski stanovi. Ovo je kompleks koji je smatra prvim turističkim objekatom na planini Tari, izgrađen između dva svetska rada. Građevine su opljačkane i spaljene 1943. godine, a 1973. godine započeta je izgradnja spratne kuće sa kapelom, koja je danas posebno zanimljiva posetiocima.

U okviru kompleksa postoji i ergela konja, za ljubitelje jahanja ili one koje bi to želeli da postanu.

Vidikovac Crnjeskovo

Od Manastiskih stanova vodi šumska staza ka vidikovcu Crnjeskovo. Staza je markirana i duga oko 1 km. Ono što je važno napomenuti je da na stazi postoje i upozorenja o opasnosti od mrkog medveda, tako da se preporučuje odlazak u grupi.

Staza do vidikovca je prohodna i lagana, sve do poslednjeg kamenog dela, na kome bi trebalo biti posebno pažljiv. A pogled je veličanstven! Odavde se vide Krstasta stena, i gustom šumom obrasli obronci Tare. Još ako vas gore, kao što je nas, dočeka pravo prolećno sunce -doživljaj će biti potpun.

Vidikovac Crnjskovo
Vidikovac Crnjeskovo

Pošto smo na ovom putovanju videli samo jedan majušni deo Tare, plan nam je da u nekom narednom periodu posvetimo više vremena obilasku pve planinske lepotice. Ako vam je potrebno još informacija o tome kako otići na Taru i šta sve tamo videti, pročitajte ovaj tekst.

Perućac

Perućac je od Bajine Bašte udaljen 13 km, i do njega se lako stiže autobusom sa glavne autobuske stanice. Vožnja traje oko pola sata, a cena karte je 110 din u jednom pravcu

Pošto smo u Perućcu proveli najviše vremena ( tamo smo bili smešteni dva dana), odlučila sam da njemu i njegovim lepotama posvetim poseban tekst, koji vas očekuje već naredne nedelje 🙂

Perućac
Seoska idila u Perućcu

Bajina Bašta – dodatne informacije

  • Ukoliko vam je potreban smeštaj u Bajinoj Bašti, preporučila bih apartman Zvezdica, čije fotografije možete videti ovde.
  • Ukoliko vam je potreban taksi, za obilaske po gradu ili za izlete do Tare i Peručca, možete kontaktirati Jocu na broj 064/ 2627- 021
  • Preporuka za ručak je restoran Tara – veoma lep ambijent, pristojne cene, i zaista ljubazni domaćini.
  • Ukoliko želite da se zasladite, preporučujem palačinkarnicu Keops, koja ima velik izbor slanih i slatkih palačinki zanimljivih naziva i nadeva.

Ukoliko imate bilo koje pitanje u vezi sa Bajinom Baštom i našim boravkom tamo, pišite mi slobodno putem kontakt forme.

BB Klekovača
Živeli! Pozdrav iz Bajine Bašte!

Da li ste posetitli Bajinu Baštu? Šta vam se najviše svidelo? Slobodno napišite svoje utiske u komentarima.

Categories
Italija

Montekatini – potcenjeni dragulj Toskane

Ako putujete sa turističkom agencijom u Toskanu, verovatno ćete biti smešteni u Montekatini Termama. Iako su ove terme svetski poznate i iako Montekatini ima dosta toga da ponudi, često biva zapostavljen od strane posetilaca, koji pohrle da obiđu veće i značajnije toskanske gradove.

Već pri rezervaciji petodnevnog putovanja u divnu italijansku regiju dogovorili smo se da ćemo Montekatiniju posvetiti malo pažnje, jer uvek volimo da istražimo i mesto u kome odsedamo. Posebno ako je ono malo, šarmantno, zeleno, prijatno. A baš takav je Montekatini.

Krošnje u Parku termi
Krošnje u Parku termi

Ovaj gradić sastoji se iz dva dela – banje u podnožju ( Montekatini Terme) i starog grada na brdu ( Montekatini Alto), Hoteli i apartmani su na području oko termi. Gradić je najposećeniji leti, kada mnogi iz vrelih gradova pobegnu u najveći spa grad u Italiji.

Montekatini Terme

Kao što i sam naziv kaže, terme su smeštene u Parku termi, i rade cele godine, Montekatini je poznat po pijaćoj lekovitoj vodi, a u ponudi su i tretmani lekovitim blatom, sauna i masaže. Celokupnu ponudu tretmana i cene možete videti ovde.

U Parku termi smo zaista uživali u decembarskom suncu. Osećao se miris proleća, a posebno nam se dopao mir koji je ovde vladao. Terme su prava umetnička dela, i mislim da ćete biti zadovoljni viđenim, čak i ako ne budete mogli sebi da priuštite neki tretman. Mi smo bili 😉

Posetili smo i Gradsku kuću, koja je baš lepo uređena, elegantna i prefinjena. Posetili smo izložbu o istoriji grada, i videli stare fotografije Montekatinija, reklame i plakate koji su krasili njegove ulice u prošlosti, kao i poznate ličnosti koje su njima rado šetale. Ulaz u Gradsku kuću je slobodan, a poseta izložbi besplatna, i – za preporučiti.

Lep utisak je na nas ostavila i Galerija antikviteta, koja se nalazi na glavnom trgu u Montekatini Termama. Pregršt skupocenih eksponata razbacanih po starim prašnjavim prostorijama i ljubazni Italijan koji nam je dozvolio da sve do detalja razgledamo, ne mareći da ćemo nešto ukrasti ili slomiti. Izgleda da ulivamo poverenje 😉

Tu je i bezbroj poslastičarnica, zbog kojih vam kreće voda na usta čim pogledate kroz izlog, milion butika i prodavnica cipela, picerija i restorana, šarmantnih kafea u kojima se pije espresso na šanku. Grad zaista ima svoju čar, posebno zimi, kada nema mnogo posetilaca i kada je svaki kutak samo vaš.

Putnik, Montekatini Terme
Putnik, Montekatini Term

Montekatini Alto

Poslednjeg dana u Toskani probudili smo se rano, spakovali rančeve i bili spremni da se odemo do starog grada.

Iz Montekatini Termi se do starog grada može lako stići rustičnom žičarom, ali ona vozi samo od marta do oktobra. Saznanje da nećemo moći da se provozamo vagonima iz 1898. godine malo me je rastužilo, ali ne i odvratilo od prvobitne ideje.

Žičara - Funiculare
Žičara – Funiculare

Trebalo je začiniti ovo naše putovanje nekom avanturom, a nema lepše avanture od planinarenja! Nismo bili sigurni da li je naša odluka da se penjemo do gore ispravna. Prvo zbog iskustava onih koji su to uradili pre nas, i ocenili ovu šetnju veoma napornom. S druge strane, bio je decembar, a u šumi je sigurno blatnjavo i klizavo. Treći razlog je bilo vreme – tog dana smo se vraćali za Srbiju i bilo je važno da se, zbog prevoza, spustimo u Montekatini Terme pre 16h.Odlučili smo se da krenemo, pa da odustanemo ukoliko na pola puta shvatimo da je ovo za nas prevelik zalogaj.

Međutim, bilo je samo pomalo strmo i blatnjavo. A mnogo lepo, osvežavajuće i mirisno. Izabrali smo stazu koja kreće desno od žičare i pratili je do samog gradića. Najveći nagib terena bio je 38,5 stepeni. Popeli smo se za nekih 45 min, sa dve pauze za fotografisanje i uživanje u mirisu svežeg bilja. Ako ste ikad bili na planinarenju, ovo će za vas bili mačji kašalj ?

Put ka Montekatini Alto
Put ka Montekatini Alto

A za svu odlučnost i trud dobili smo najlepšu nagradu – pogled koji će nam zauvek ostati urezan u sećanju.

Pogled iz Montekatini Alto
Pogled iz Montekatini Alto

Montekatini Alto je gradić u kom je vreme stalo. Njegove građevine iz 11. i 12. veka vratle su nas prošlost. Očarala nas je tišina koja ovde vlada. Potpuna suprotnost od Firence – bez gužve, turista i visokih cena. To je grad koji se otkriva natenane – jer je u svakom uglu nešto vredno pažnje i divljenja.

Na šarmantnom trgu nalazi se nekoliko restorana i kafea. Uslužuju vas Italijani starosedeoci. Polako, s osmehom, na italijanskom. Tu je i jedna suvenirnica, u kojoj sam kupila razglednice. U sećanju mi je ostao ljubazni prodavac, koji je razglednice pažljivo upakovao u elegantnu crvenu kesicu. Posmatrala sam s kojom ljubavlju pakuje tu razglednicu,iz zahvalnosti što je neko posetio i njegov gradić.

Suvenirnica
Suvenirnica

Najlepši detalj ovde je ovo zapušteno stepenište, čija zagonetnost me je privukla. Zamandaljena kapija i priroda koja buja. Duh srednjeg veka se tu nastanio i odlučio da ostane. Kao i u celom starom gradu.

Stepenište
Stepenište

Montekatini Alto smo istražili polako, ali smo zato morali brzo da se spustimo u podnožje. Stigli smo na naš autobus za Srbiju punog srca, prepuni utisaka. Svima u autobusu sam se pohvalila našim poduhvatom. Uspelu smo da se popnemo – govorila sam, i zaista se ponosim time .)

Podrav iz Montekatinija!
Podrav iz Montekatinija!

Kako vam se sviđa Montekatini? Da li biste posetili ovaj potcenjeni dragulj?

Ako vam se svideo tekst o Montekatiniju, i ako volite italijanske gradiće, možda vam se dopadne i tekst o Varenni na Komo jezeru.

Categories
Praktično

Couchsurfing – sve što treba da znaš

Da li si ikad spavao/ la na kauču nepoznate osobe? U drugoj zemlji? U nepoznatom gradu? Da li ti se to čini čudnim, nesvakidašnjim, riskantnim? Mene je ta neobična  ideja privukla odmah! Ukoliko još nisi čuo/ la za Couchsurfing ili se još uvek dvoumiš da li je takav način putovanja za tebe – pročitaj ovaj tekst do kraja.

Šta je zapravo Couchsurfing?

Couchsurfing je online posrednik između putnika koji traži smeštaj u nekoj zemlji i lokalnog stanovnika koji besplatno nudi svoj kauč ili sobu. Putnik dobija besplatan smeštaj, a oba učesnika kontakt sa drugom kulturom, drugim jezikom, drugim načinom života.

Osnovna ideja ove platforme nije samo da besplatno spavaš kod nekog, već da tvoje putovanje bude intenzivnije i kvalitetnije. Od svog domaćina možeš saznati o načinu života u njegovoj zemlji, o običajima, o tradicionalnoj hrani i piću, koje ćeš sigurno kod njega i probati. On će ti dati savete u vezi sa obilaskom grada i otkriti neka mesta koja su turističkim vodičima verovatno nepoznata, što će tvoj boravak učiniti autentičnim i nezaboravnim.

Kako sve to funkcioniše?

Prvi korak je pravljenje profila. Važno je da pri pravljenju profila budeš iskren/ a i napišeš što više o sebi. Fotografija nije obavezna, ali je poželjna, jer postavljanjem fotografije odaješ utisak otvorene i pouzdane osobe. U profilu ćeš pisati o svojim interesovanjima, putovanjima, navikama…

Ukoliko planiraš i ti da primaš ljude, potrebno je da napišeš i u kakvim uslovima živiš – da li bi potencijalni posetilac imao svoj krevet, sobu, da li živiš sam/ a ili s nekim, da li imaš kućne ljubimce, koje su tvoje navike ( npr. rano ustajanje, veganska / vegetarijanska ishrana, naturalizam itd.). Ove informacije su jako važne za potencijalnog posetioca, jer je jako važno da se u tvom domu on oseća sigurno i opušteno. Što se više stvari poklopi – to je veća šansa poseta bude na obostrano zadovoljstvo.

Ako tražiš domaćina u nekom gradu, možeš ga naći na dva načina. Prvi je da objaviš javni poziv i čekaš da ti se neko javi Drugi je da u pretragu ukucaš mesto putovanja, pretražiš korisnike iz tog grada i na osnovu njihovih profila pronađeš odgovarajuće, te im pošalješ privatnu poruku. Ja preferiram drugi način, jer je ličniji. Kada se nekom obratiš direktno, i kažeš zašto želiš baš njega da upoznaš – veće su šanse da će te ugostiti. Dakle, slanje zahteva je kao neka vrsta motivacionog pisma 🙂

Kada pronađeš domaćina, dogovarate se o mestu i vremenu sastanka. I, druženje počinje! Bilo bi lepo da svom domaćinu poneseš neki simboličan poklončić iz svoje zemlje i da se pre odlaska informišeš o običajima zemlje u koju ideš. Važno je da znaš da domaćin nije dužan da sa tobom provodi vreme, da ti kuva, pere veš itd. Međutim, moje iskustvo je pokazalo da su korisnici veoma predusretljivi i gostoljubivi, i da će posvetiti vreme gostu ukoliko im svakodnevne obaveze to dozvoljavaju.

Kada se vratiš sa putovanja, potrebno je da ostaviš iskrenu referencu, tj. komentar za svog domaćina. On će takođe pisati referencu za tebe kao gosta. Tek kada obe strane objave komentare, oni će postati javno vidljivi. Imaj na umu da se reference ne mogu brisati niti menjati.

Koliko je Couchsurfing siguran?

Couchsurfing postoji od 2003. godine i trenutno ima 15 miliona korisnika širom sveta. Četiri miliona putnika godišnje nađe smeštaj baš preko ove platforme. Svoju sigurnost ćeš najbolje osigurati ukoliko:

  1. pre zahteva za smeštaj pročitaš reference potencijalnog domaćina
  2. proveriš da li je potencijalni domaćin verifikovao svoj profil
  3. komuniciraš sa potencijalnim domaćinom samo putem sajta/ aplikacije.

Naravno, i tvom potencijalnom domaćinu je važno da si ti pouzdana osoba. Zbog toga je važno da i ti verifikuješ profil. Couchsurfing nudi korisnicima doživotnu verifikaciju za 60 dolara. Kada jednom platiš, pored tvog imena će se pojaviti zeleni znak. Verfikacija podrazumeva ostavljanje svih podataka iz ličnog dokumenta, kao i broja kreditne kartice.

Moja iskustva

Prvo Couchsurfing iskustvo imala sam 2015. godine. Tada smo Lidija i ja putovale u Monpeje u Francuskoj i tamo smo ostale jednu noć, da bismo kasnije nastavile ka ribarskom gradiću Sete.

Dugo smo tražile smeštaj. Prvo smo objavile javni poziv, što se ispostavilo kao greška, jer smo dobijale zahteve uglavnom od muškaraca koji su tražili devojke. Onda smo se odlučile za detaljnije istraživanje profila i pronašle Francuskinju Lorene.

Sam naš dolazak je bio prilično neprijatan – jer je i ona tada prvi put bila domaćin. Nismo znale kako da se ponašamo, šta je u redu, a šta ne…Ispotavilo se da Lorene ne priča baš dobro engleski, tako da je između nas dve postojala i jezička barijera. Lidija je sve vreme prevodila 😉

.Prvo što smo primetile kada smo ušle je da ona ima mačku u stanu, što nije pisalo u profilu. Ubedila nas je da je mačka fina i da nam neće smetati dok budemo spavale u dnevnoj sobi. Međutim, izgleda da smo joj se baš svidele, jer se nije makla od nas. Na kraju je spavala u krevetu između nas dve 😀

Osim epizode s mačkom, sve je bilo zaista lepo. Probale smo pravi francuski doručak, a Lorene je sa nama obišla grad i pokazala nam neke zanimljive kutke.

Moje najlepše Couchsurfing iskustvo vezujem za Brašov i sjajnu Irinu. Kod nje sam nažalost provela samo jednu noć. Irina me je dočekala sa večerom i rumunskom rakijom, koja je jača od naše. Ustupila mi je krevet u svojoj spavaćoj sobi i dala mi karte za prevoz koje je samo trebalo da otkucam.

Pored svega što je učinila za mene, pre svega mi se dopalo kod nje što je opuštena i nasmejana. Skoro da nismo ni spavale, jer smo našle toliko zajedničkih tema – od plesa, preko putovanja, učenja jezika, do Srbije – odakle je i Irinin momak Saša. Ostale smo u kontaktu i nadam se da ću je uskoro ponovo posetiti.

Tekst o Brašovu možeš pročitati na ovom linku.

Couchsurfing Hangouts

Ukoliko u nekom gradu imaš smeštaj, ali želiš da upoznaš nekog lokalca, možeš instalirati Couchsurfing aplikaciju i uključiti Hangout mode. Hangout mode ti dozvoljava da vidiš turiste i lokalce koji se nalaze u tvojoj blizini i omogućava da s njima stupiš u kontakt., u cilju upoznavanja i druženja.

Ukoliko ti se ova mogućnost dopada, važno je da znaš da će aplikacija od tebe zahtevati da ukljućiš lokaciju. Savetujem ti da pri dogovaranju koristiš samo nju, kako bi sve poruke bile vidljive Couchsurfing timu. Za mesto sastanka uvek izaberi neki veći, promentiji trg ili znamenitost grada.

Nakon druženja takođe treba da ostaviš referencu na sajtu, a i ti ćeš dobiti svoju.

Ja sam samo jedanput koristila opciju Hangouts, 2018. godine u Budimpešti. Tada sam se srela i upoznala sa Hakimom iz Azerbejdžana i zajedno smo obilazili božićne markete. Moju priču iz Budimpešte možeš pročitati ovde.

Da li ti se dopala ideja?

Ukoliko ti se svidela priča koja stoji iza Couchsurfinga, možeš napraviti svoj profil ovde. Ukoliko budeš imao/ la bilo kakvo pitanje, možeš mi slobodno pisati.

A ako si već bio domaćin ili gost, podeli svoja iskustva! Čekam tvoje odgovore u komentarima 😉