Tog zimskog jutra stigli smo u Varšavu. Božićno raspoloženje je taman prošlo, te je u prestonici Poljske bilo prilično pusto. Zatvorene prodavnice, prazni božićni marketi, zatvoreno klizalište ( što me je, moram priznati malo razočaralo)… Tišinu u gradu prekidala je samo poneka horda turista ( i mi smo bili jedna od njih), i zvuk kapi kiše, koja je u više navrata ometala našu posetu.
Međutim, ni kiša, ni tišina nisu mogle da umanje našu želju da posetimo prestonicu Poljske. Predivne varšavske ulice bile su pred nama. Krivudave, tajnovite… Jedva sam čekala da ih upoznam! Krenuli smo u obliazak, kako bismo dobro iskoristili ovaj jedan dan koji je pred nama.
Krenuli smo od Spomenika žrtvama Holokausta, koji je na nas ostavio poseban utisak, i doprineo tome da se još više divimo Varšavi, koja je, iako potpuno razrušena u Drugom svetskom ratu, uspela da se izdigne i vrati stari sjaj. Iz tog razloga je često nazivaju i grad – Feniks.
Dalje, idući ka Starom gradu, videli smo mnoštvo crkava. Neke od njih smo i posetili, i divili se njihovom enterijeru. U Varšavi ih zaista ima mnogo, i to je bilo prvo što smo primetili kada smo stigli u grad.
Stari grad je, kao što sam navela, izgrađen ponovo nakon Drugog svetskog rata.. Na Starogradskom trgu, koga krase živopisne barokne građevine, nalazi se figura Sirene – simbol Varšave, za koju se veruje da ćuva grad, držeći u ruci mač i štit. Ovde je smeštena varšavska pijaca. U ovo doba godine se na ovom trgu možete klizati na otvorenom, ali, nažalost, u vreme kada smo mi bili tu, klizalište je bilo zatvoreno… Ali to je samo još jedan razlog da dođem ponovo!
Sledeći trg do koga smo došli je sigurno jedan od najlepših trgova koje sam do sada videla – Trg zamkova. Ovaj trg je okružen raznobojnim građevinama, a posebno mesto na njemu zauzima Kraljevski dvorac. Kako je bilo vreme praznika, na mestu ispred Kraljevskog dvorca bila je postavljena i novogodišnja jelka, koja je samom trgu dala posebnu čar.
U samom centru prostranog trga nalazi se statua kralja Zigmunda III Vase, koji je zaslužan za to što je Varšava danas prestonica Poljske. Do 1596. godina ovu titulu imao je Krakov.
U blizini Trga zamkova nalazi se i varšavski Barbakan ( stara kapija grada) , koji je izgrađen 1548. godine, i skoro potpuno uništen za vreme Drugog svetskog rata. Dok budete šetali kraj ovih zidina, videćete veliki broj ličnih umetnika, čućete i poneku poljsku pesmu od uličnih svirača i sigurno kupiti neki suvenir.
Za kraj, šetajući ka Visli, videli smo spomenik Mariji Kiri, koja je rođena u Varšavi. U ruci drži molekul polonijuma – za čije otkriće je zaslužna. Dobila je Nobelovu nagradu za fiziku 1903, i za hemiju 1911. godine.
Jedan dan jeste veoma kratak za Varšavu. Treba izdvojiti vreme za njene parkove, muzeje, za izvrsnu poljsku kuhinju ( posebno probati žurek)… Zbog toga ću se Varšavi sigurno vratiti.
A tada će i ova priča da se nastavi…
Varšava je ubjedljivo jedan od omiljenih gradova koje sam posjetio i o kome sam na svom blogu pisao baš nadugo i naširoko. Šteta što nisi bila tamo za ljepšeg vremena. Ja sam bio u maju i bilo je svježe, ali sam ub’o i jedan sunčan dan. Nakon toga sam u julu imao slobodna dva sata u tranzitu pa sam otišao ponovo do centra i još je ljepše. Osim starog grada, najljepša mjesta u Varšavi su park Lazienki i palata Wilanow, to su mi baš must see mjesta. Definitivno jedan od gradova u koje se želim vratiti ponovo u budućnosti.
Da, sigurna sam da sam mnogo toga lepog propustila, al zato i želim da nastavim ovu priču. Varšava nam je bila samo usputna stanica na putu za Rigu, i sigurno ću jednom tamo otići ciljano 🙂
Bas sam se pitala da li je lepša od Vroclava… Prosto sam se zaljubila u poljske gradova
Takođe! Obožavam Poljsku! Sledeći na listi su mi Lođ i Gdanjsk 🙂