Istočna Srbija – šta videti u Resavskom i Homoljskom kraju

Trenutna situacija sa korona virusom u svetu doprinela je tome da se okrenemo svojoj zemlji i počnemo da otkrivamo njene lepote! Napokon su novosadske turističke agencije uvrstile u svoju ponudu i izlete ka unutrašnjosti Srbije, a jedan od tih izleta odveo me je u istočnu Srbiju, u otkrivanje Resavskog i Homoljskog kraja.

Resavski kraj obuhvata deo istočne Srbije oko reke Resave, koja vijuga oko 70 km kroz opštine Despotovac i Svilajnac. Ovo područje krase divlja, neotkrivena priroda – izvori, rečice, vodopadi i pećine, jedna prašuma, ali i nekoliko kulturno – istorijskih spomenika.

Šta videti u Resavskom kraju?

Muzej ugljarstva, Senjski rudnik

Rudarstvo je najstarija privredna grana ovog kraja. Istorija Senjskog rudnika počinje pronalaskom uglja na ovom području 1853. godine, i veruje se da odavde kreće industrijalizacija Srbije.

U tehničkom Muzeju ugljarstva se nalaze eksponati, makete, mape i fotografije koje govore o tehnološkom razvoju rudarstva. Tu je i Mašinska radionica u kojoj možete videti kako je izgledao svakodnevni život rudara u Senjskom rudniku, kao i mašine koje su se nekada koristile.

Ako ste ljubitelj tehničkih muzeja, nemojte propustiti da vidite i ovaj. Više o rudarstvu Resavskog kraja i muzejskim postavkama možete pročitati ovde.

Resavska pećina

Resavska pećina je sigurno jedno od najpoznatijih i najlepših lokaliteta u Srbiji. Veruje se da je pećina stara preko 80 miliona godina, o čemu svedoči dužina njenog kitnjastog pećinskog nakita.

Od ukupne dužine od 4, 5 km, za posetioce je uređeno 800m. Sa lokalnim vodičem obilaze se četiri prostrane dvorane koje krase stalaktiti i stalagmiti u tri boje – crvenoj, žutoj i beloj. U trećoj dvorani, koja nosi naziv Predvorje istorije, pronađeni su kamena sekira, vrhovi koplja, lobanja polarne lisice i ognjište praistorijskog čoveka.

Temperatura u pećini je konstantna i iznosi 7 stepeni tokom cele godine. Pećina se može razgledati samo sa vodičima. Cena ulaznice za odrasle je 350 din, za učenike 300, a za decu do 7 godina 50 dinara.

Šta videti na Zlatiboru? Aktivnosti za aktivan odmor

Prašuma Vinatovača

Da li ste znali da Srbija ima prašumu? Nisam ni ja! Vinatovača je jedina prašuma u Srbiji, i pod zaštitom je države prvog stepena. Kažu da ovde ljudska ruka ništa nije dirala više od 300 godina, i da drveće umire prirodnom smrću. Zabranjeno je i branje šumskog bilja i pečuraka.

Bukve u Vinatovači prečnika su oko jednog, a visine do 45m. Procenjena starost pojedinih stabala je oko 300 godina.

Ovu lepotu nije lako dosegnuti. Sa dozvolom se može kročiti do 300m u prašumu, a ako biste želeli da je posetite ( a verujem da želite) možete se obratiti Kristijanu putem njegove stranice Resavski kraj na dlanu i rezervisati svoju turu. Javite kako je bilo!

Manastir Manasija – Resava

Manastir Manasija je jedan od najznačajnijih spomenika srpske srednjovekovne kulture, i meni lično najlepši srpski manastir koji sam do sada posetila.

Manastir je zadužbina despota Stefana Lazarevića i građen je od 1407. do 1418. godine. Manastirska crkva opasana je bedemima koje spajaju jedanaest kula. koje su služile za odbranu. Posebno se ističe donžon kula, poznata i kao Despotova, i ona je jedina do koje se ne može ući sa bedema.

U manastiru Manasija bila je aktivna Resavska škola u 15. veku. Monasi, prevodioci i pisci prepisivali su stare rukopise i prevodili nova književna dela. Rukopisi nastali u ovo doba predstavljali su sve do 18. veka uzor za kvalitet rukopisa. Po resavskim pravilima radilo se u Hilandaru, Ljubostinji, ali i van granica srpske države.

Poseti Smnederevskoj tvrđavi

Vodopad Lisine – Veliki buk

Jedan od najlepših vodopada u Srbiji nastaje na rečici Vrelo, pritoci reke Resave. Vodopad koji buči ( zvuk udara vode u stene) nalazi se na oko 380 m nadmorske visine.

Do 90-ih godina 20. veka Veliki buk je smatran najvišim vodopadom u Srbiji. Međutim, ovu titulu su mu oteli vodopadi Stare planine. Nije najveći, ali je sigurno jedan od najlepših vodopada naše zemlje.

Prilaz je lepo uređen, a fotografisanje je moguće sa platoa smeštenog tačno ispred vodopada. Savetujem da prošetate i šumom kraj rečice Vrelo jer je priroda celim njenim tokom zaista očaravajuća.

Ukoliko imate vremena, možete posetiti i neki od spomenika prirode sa ove table. Ja, nažalost, nisam stigla. Čekam vaše utiske 🙂

Vodopad Prskalo

Veliki Buk buči, a Prskalo – prska! Vodopad visine 15m udaljen je 13km od naselja Resavica i siromašan je vodom, pa je potrebno da imate mnogo sreće da biste ga doživeli u punom sjaju.

Posebno je atraktivna stena neobičnog oblika preko koje se voda sliva, a i priroda u kojoj ćete uživati na putu do vodopada. Turističke agencije retko vode do ovog lokaliteta, uglavnom ga posećuju planinari. Ako želite da rezervišete individualnu turu. kontaktirajte Resavski kraj na dlanu.

Manastir Ravanica

Manastir Ravanica građen je od 1375. do 1377. godine i zadužbina je kneza Lazara Hrebeljanovića. Freske u manastirskoj crkvi oslikane su pred Kosovski boj.

Po arhitektonskim obeležjima crkva predstavlja početak moravske škole ( u istom stilu građena je i Manasija). U starijim izvorima može se pronaći informacija da je manastirska crkva bila opasana sa sedam kula, a danas možemo videti samo tri.

Godine 1392. u Ravanicu su prenete mošti kneza Lazara i tu su počivale tri veka. One su i danas tu, ali su kroz vekove prenošene u Sentandreju, Vrdnik, Beograd i mnoge srpske gradove, sve dok 9. septembra 1989. nisu konačno vraćene u Ravanicu.

Predlozi za aktivan odmor u banji Vrdnik

Park maketa

Na izlazu iz Despotovca, prema Resavskoj pećini, smešten je jedinstveni park u Srbiji, park maketa. Trenutna izložba predstavlja srpske srednjovekovne manastire u razmeri 1:17 u odnosu na objekte u stvarnoj veličini.

Ako do sada niste imali prilike da posetite sve srpske srednjovekovne manastire, ovo je jedinstvena prilika da se upoznate sa njihovom istorijom i značajem, a da nakon toga posetite i one prave.

Radno vreme parka je od 1. aprila do 1. novembra, od 10 do 19h. Cena pojedinačne ulaznice je 200 dinara.

Ukoliko želite da organizujete grupnu posetu, potrebno je zakazati termin ovde.

Homoljski kraj je manja geografska oblast okružena planinskim vencima – Homoljskim planinama, Beljanicom i Gornjačkim planinama. Kao ni Resavski, još uvek nije dovoljno istražen, pa samim tim ni komercijalizovan, u čemu čuči njegova posebnost.

Šta videti u Homoljskom kraju?

Krupajsko vrelo

Krupajsko vrelo predstavlja jedan od meni najdražih lokaliteta u Srbiji do sada. Na mestu gde izvire rečica Krupaja priroda je načinila oazu čija boja varira od svetlo do modro plave. Posebno je atraktivan slap kojim rečica napušta vrelo i započinje svoj put sve do ušća u reku Mlavu.

Prošle godine je Krupajsko vrelo bilo jedno od najposećenijih mesta u Srbiji. Restorančić koji se nalazi uz vrelo nema dovoljan kapacitet da primi veliki broj gostiju, tako da vam savetujem da u obilazak idete u ranim jutarnjim ili kasnijim popodnevnim satima, kako biste mogli da doživite mir i lepotu koju ovaj lokalitet pruža.

Izvor reke Mlave

Vrelo Mlave još je jedna od prirodnih lepota Homolja. Smaragdno zelena boja glavna je odlika ovog izvora, čiji je prečnik oko 25 m. Stvarna dubina vrela je još uvek nepoznata. Ronilačke ekipe uspele su da dosegnu do 84m, tako da je to najveća do sada izmerena dubina.

I ovde ćete, kao i kod Krupajskog vrela, doživeti pravu lepotu prirode. Verujte da je lepše nego na fotografiji 🙂

Manastir Gornjak

Još jedno srednjovekovno zdanje u moravskom stilu krasi istočnu Srbiju, a to je manastir Ždrelo, danas Gornjak. Građen je od 1376. do 1380. i zadužbina je kneza Lazara. Danas se mogu videti manastirska crkva i kapela u pećini, posvećena Svetom Nikoli.

Đura Jakšić je opevao lepotu okolnih predela u svojoj pesmi Put u Gornjak: Od Velikog Sela do samog Ždrela, kao da je vila neki ćilim razastrela. Priroda oko samog manastira zaista oduzima dah. Kad se nađete ovde, oslušnite, pomirišite, udahnite.

Naravno, ovo je samo deo svega onoga što nudi ovaj deo naše zemlje. Mnogo toga ćete videti usput, ako prošetate oko samih lokaliteta, još uvek neutabanim šumskim stazama.

Za sve dodatne informacije možete pisati meni, ili kontaktirati stranicu Resavski kraj na dlanu. Hvala Kristijanu koji je sa mnom podelio fotografije sa stranice.

Koje od ovih mesta vam se najviše sviđa? Koje lokalitete biste dodali na listu? Pišite mi u komentarima!