Prag: Jedan savršen dan

Budim se, trljam oči. U prvom momentu nisam sigurna gde sam. Setih se – sinoć smo stigli u Prag.

Usuđujem se da razmaknem zavese i suočim se s vremenom. Sunce! Zadovoljno se smešim. Ako se po jutru dan poznaje – ovo će biti jedan savršen dan!

Ukrcavamo se na tramvaj broj 9 i vozimo se ka Valclavskim namestima. Za 20 minuta vožnje primećujem bezbroj zanimljivih zgrada, pivnica, restorana, parkova, mostova… Osluškujem razgovore u tramvaju. Mešaju se jezici. Češki, engleski, nemački, španski… Neke ni ne prepoznajem. Sviđa mi se ta različitost.

Stižemo do naše stanice. Radni je dan i svi negde žure. Već je prošlo devet i Prag se probudio. Odzvanjaju cipele praških dama.

Tražimo Vytopna pivnicu kako bismo obilazak započeli najpoznatijim češkim proizvodom – pivom. Želeli smo da posetimo baš nju zbog interesantnog načina „dostave” piva, koje improvizovanim vozom stiže za vaš sto, nakon što ste kupili „voznu kartu”. Nakon nekoliko minuta čekanja da se oslobodi mesto, poručujemo tamno Krušovice pivo. Voz nije kasnio i bio je na našoj stanici za manje od pet minuta. Nazdravili smo – za nas i za ovo putovanje koje je tako dobro počelo.

Pošto nam je pivo otvorilo apetit, a uskoro je bilo i vreme ručka, poručili smo i tradicionalnu češku čorbu od kupusa, i uz ukusne zalogaje napravili okviran plan za prvi dan u Pragu. Krenuli smo ka Starom gradu.

Svraćamo u turističku organizaciju grada, koja se nalazi tačno pored Orloja, astronomskog sata, simbola Praga. Orloj je u procesu restauracije do leta, saznali smo sinoć od svog vodiča. U turističkoj organizaciji tražimo mapu grada. „Do you have some bigger map?”- čujem Marka i smešim se. Mladić iz prašnjave fioke vadi veliku mapu, sasvim dovoljnu da nam pomogne u snalaženju u narednim danima.

Ubrzo smo stigli do osunčanog Starog gradskog trga, oivičenog Starom gradskom većnicom i Tinskom crkvom, Pažnju nam privlači spomenik Janu Husu, češkom nacionalnom heroju, koji je želeo da ujedini državu i crkvu i iz tog razloga 1415. biva spaljen na lomači. Ispod njegovog spomenika nalazi se i spomenik Janu Palahu, studentu koji se 1968. godine na tom mestu zapalio u znak protesta zbog ulaska stranih trupa u Češku.

Stari gradski trg je glavno mesto okupljanja Pražana. U večernjim satima ovde se mogu pratiti performansi uličnih umetnika, a postavljeni su i štandovi sa ukusnim kobasicama koje probamo svaki put.

Od Starog gradskog trga put nas je vodio ka Karlovoj ulici. Smenjivali su se restorani, kafići, suvenirnice, poslastičarnice, pivnice… Nismo mogli odoleti mirisu svežeg trdelnika, češkog peciva punjenog sladoledom ili čokoladom.

Nakon što smo se zasladili, nastavljamo dalje ka mom omiljenom mestu u Pragu – Karlovom mostu. Naziv je dobio po Karlu IV, koji je i dao nalog da se kameni most sagradi 1357. godine. Most dužine 520, a širine 10m čuvaju dva gotska tornja. Imala sam žarku želju da se popnem u jedan od tornjeva i doživim Prag na dlanu. Strah od visine me nije sprečio da tu želju i ispunim.

Osim što spaja Stari grad i Malu stranu, levu i desnu obalu Vltave, on svakodnevno okuplja desetine hiljada ljudi, koje, iako različite, spaja jedna nit – ljubav prema Pragu i Karlovom mostu. I želja da se ponovo vrate u Prag – zbog čega svako od njih na određenom mestu dodirne statuu svetog Jana Nepomuka. Prema legendi, kralj Vaclav je sumnjao u ženinu vernost i tražio je od sveštenika da mu otkrije ispovest kraljice. Sveštenik je to odbio, nakon čega je bačen u reku sa Karlovog mosta. Na mestu gde se utopio, prikazalo se 5 zvezda. Statua Jana Nepomuka jedna je od 30 statua na mostu, svetaca i zaštitnika grada. Tamne statue su originali, a svetle kopije onih koje je nagrizao zub vremena i koje su premeštene u Češki nacionalni muzej.

Dok prelazimo most , posmatram ljude oko sebe, slušam muziku Bridge benda, gledam ljude koji plešu na mostu. Koliko sam dugo čekala da opet doživim taj osećaj. Taj osećaj nemam ni u jednom drugom gradu na svetu. Ushićenost. Kao kad idete na prvi sastanak. Kao kad očekujete prvi poljubac.

Krećemo se ka Maloj strani, a ja se stalno okrećem. Već pomišljam kako ćemo sutra opet doći na Karlov most, i svakog dana, dok ne krenemo kući.

Sa naše desne strane posmatramo „prašku Veneciju” – najromantičniji kutak Vltave, gde ona vijuga između zgrada i podseća na Veneciju. Nisam bila u Veneciji pa ne mogu da sudim. Šta vi kažete?

Nastavljamo put uz Vltavu dok upijamo sunčeve zrake. Hranimo jata labudova i agresivne galebove. Preko puta nas vidimo Zgradu koja pleše, a tek iz određenog ugla posmatranja shvatamo zašto se tako zove – primećujemo devojku i momka u plesnom zanosu.

Već nam stiže veče – prvog dana uspela sam da se prisetim svega što me čvrsto veže za Prag. Ponovo smo se sreli – a ja se pitam, šta će mi ovaj grad još pokazati? Šta ću o njemu još naučiti?

Dok pijemo najukusniju toplu čokoladu ikada u kafeu Luvr sabiramo utiske od prvog dana. Ukrcavamo se na poslednji tramvaj i vozimo se ka hotelu.

Pitam se: „Da li će i sutra biti savršen dan?”