Poslednji dan proputovanja Češkom proveli smo u Brnu. U ranim jutarnjim časovima pozdravili smo se pospani sa čarobnim Pragom. Put do Brna svi smo prespavali, što se pozitivno odrazilo na naše raspoloženje kada smo nakon nešto više od sat vremena stigli u grad. Naspavali smo se i odmorili, i bili spremni na otkrivanje novog.
Bila je nedelja i grad je još spavao. Priznajem da mi je prijala ta tišina, nakon užurbanog i krcatog Praga. Ulice su bile prekrivene snegom koji je noću posetio grad. Kao jedina grupa turista bili smo u prilici da sve pogledamo natenane i da uživamo na svakom koraku.
Ime grada svima nam je bilo zagonetka – zašto baš Brno? Neki tvrde da je nemačko ime grada „Brünn” nastalo od keltske reči „bryn” što ustvari znači brdo. Brno je grad na brdu Petrov,, pa otuda i taj naziv. Druga mogućnost je da je naziv nastao od sintagme „obrnjeni grad ” u značenju „ neosvojivi ”. Priča o neosvojivom gradu Brnu seže u daleki 17. vek, u vreme Tridesetogodišnjeg rata, kada je Brno jedini ostao netaknut od strane švedskih trupa, i to sve zahvaljujući obazrivosti Čeha, koji su čuli razgovor švedskog generala Torstensona. On je izjavio da će sutradan napadati samo do podneva, i naredio da se trupe povuku ukoliko do tada ne budu imale uspeha. Brnjani su se svim silama trudili da sačuvaju gradske zidine. Kada su Šveđani bili nadomak pobede ( bilo je 11h), zvonar tada crkve, a danas Katedrale Svetih Petra i Pavla odzvonio je 12 udaraca. Misleći da je podne, Šveđani su se povukli. Ova tradicija obeležavanja podneva u 11h se sačuvala do danas u Brnu.
Naš obilazak grada počeo je kod Glavne železničke stanice, koja je izgrađena davne 1839. godine, kao jedna od prvih železničkih stanica u svetu. Kako je Brno glavni grad Moravske regije, odlično je povezan sa svim većim gradovima Evrope i do njega je najlakše stići vozom.
Skrenuli smo desno u Masarikovu ulicu, koja je glavna ulica Brna, prepuna prodavnica, suvenirnica, pivnica i restorana. Ona povezuje Glavnu železničku stanicu i Trg Slobode. Ovu ulicu sam zamišljala kao pešačku, međutim, zbog svoje važnosti ona je i dalje tranzitna. Prilikom šetnje, u jednoj od trafika sam uspela pronaći nekoliko razglednica, za koje kažu da ih je teško pronaći u Brnu. Eto, ja sam uspela 😉
Iz Masarikove ulice smo skrenuli levo, kako bismo videli Kapučinski manastir iz 1651. godine. Ovaj manastir je značajan zbog toga što se u njemu nalaze mošti svetovnih ličnosti, biskupa i aristokrat. Zbog dobre provetrenosti kripte, tela su pretvorena u mumije, a na jednoj od kripti stoji natpis; „ Tu gde ste sada vi, nekad smo bili mi. Tu gde smo sada mi, jednom ćete biti i vi.”
Nedaleko od Kapučinskog manastira nalazi se Trg kupusa koji je, kako mu i ime kaže, pijačni trg. Centralni deo trga zauzima barokna Parnas fontana, a tu je i pozorište Reduta. Ovo pozorište mi je posebno privuklo pažnju jer je bilo jedno od prvih koje je nastalo za potrebe putujućih pozorišta u Evropi. Dok su u svim gradovima putujuća pozorišta izvodila predstave na trgovima, Brno im je ponudio „krov nad glavom”, pravu scenu i pozorišnu atmosferu. Ovo pozorište je značajno i iz razloga što je ovde nastupao i mladi Mocart, 1767. godine.
Meni najinteresantnija građevina u Brnu svakako je Stara gradska kuća. iz 13. veka, čiji je arhitekta Pilgram Anton. Ovaj gospodin nakon gradnje Stare gradske kuće nije dobio svoj honorar, pa je iz ljutnje srednji toranj hotimice nakrivio i ostavio ga u takvom stanju, kako bi ukazao na nemoral gradskih vlasti. U nekoj drugoj priči se kaže da je samo bio previše pijan da bi toranj sagradio valjano. 😉
U pasažu Stare Gradske kuće nalaze se dva simbola za koje se vezuju dve gradske legende. Prvo ćete na plafonu pasaža primetiti krokodila ( Brnjani ga smatraju zmajem) . Legenda kaže da je nekada davno u reci Svratki živeo zmaj , koji je plašio sve one koji bi se približili reci. Građani su želeli da ga ubiju, ali niko nije bio dovoljno hrabar. Jednog dana, sin jednog mesara je putovao kroz Brno, čuo priču o zmaju u jednoj pivnici. i prijavio se da pokuša da je ubije. Plan je bio da se ovčije krzno napuni krečom. Kada je zmaj pojeo „ovcu” toliko je ožednio da je popio skoro svu vodu iz reke i eksplodirao 🙂
Kada krenete ka dvorištu Gradske kuće, gde se danas održavaju filmske večeri, koncerti i drugi kulturni događaji, videćete sa desne strane jedan točak. Za ovaj točak vezuje se druga legenda, koja glasi ovako: U jednoj pivnici ( gde drugo ) kladio se zanatlija Georg Birk i njegov prijatelj da će Birk u roku od 12h iseći drvo, napraviti točak i dokotrljati ga u Brno iz svog mesta Lednice ( 45 km udaljeno od Brna). Birk je naravno zažalio zbog ove opklade, ali nije voleo da gubi, te je ispunio obećanje i osvojio 14 tolara. Pošto je tako nešto bilo nemoguće za obično ljudsko biće, verovalo se da je sklopio pakt sa đavolom. Iz tog razloga je umro u siromaštvu, a točak je ostao u Staroj gradskoj kući od tog dana.
Poslednja znamenitost grada koju smo imali priliku da vidimo u našoj kratkoj poseti Brnu bio je Astronomski sat. Da, i Brno ima svoj Astronomski sat, ali nimalo ne liči na onaj u Pragu. Ovaj sat je u obliku metka i crne je boje. Simboliše pobedu Brna nad Šveđanima u Tridesetogodišnjem ratu. Svakog dana u 11h, kroz jednu od četiri rupe na satu iskoči staklena kuglica. U to vreme se ovde sakuplja veliki broj ljudi koji žele da okušaju sreću i da je uhvate. Ovog puta najviše sreće je imao jedan deka koji se nakon toga ponosno fotografisao sa svojom kuglicom, brižljivo je čuvajući.
Kada smo osetili i ushićenost povodom vijanja kuglice u satu, jedino što nam je ostalo da se potpuno osećamo kao Brnjani bilo je da svratimo u jednu od pivnica. Ugrejali smo se i sabrali utiske iz Brna sedeći u Srednjovekovnoj krčmi i ispijajući poznatu medovinu sa različitim biljem. Zbog kratkog boravka u gradu nismo imali vremena da se popnemo na brdo Petrov i posetimo zamak Špilberk, ali se nadamo da će ova želja da nam se ostvari neki naredni put.
U Brnu smo osetili pravi češki duh, daleko od gužvi, selfi – stikova i visokih cena. I volela bih mu se vratiti, barem na još jedan dan.
