Gde su nas odvele praške metro linije

Volim podzemnu železnicu. Brza je, čista, jednostavna za korišćenje, a kvarovi su veoma retki. Zbog toga u svakom velikom gradu koji posetim obavezno koristim metro. Nekad iz potrebe, nekad iz zabave. A uvek – da osetim pravi duh grada. Jer, metro nije samo prevozno sredstvo. Na njegovim stanicama se živi, svira, peva, grli, ljubi, rastaje i sastaje…I iznenađuje – posebno ako ste u nekom gradu po prvi put.

Praški metro izgrađen je 1974. godine. Čine ga tri linije – zelena, žuta i crvena. U planu je izgradnja četvrte – plave linije. Povezuje 61 stanicu. Zbog svoje odlične organizovanosti, tačnosti i čistoće, omiljeno je prevozno sredstvo Pražana.

A i zbog cene – u Pragu za 110 čk ( oko 4,5 evra) možete da putujete 24h neograničeno. Dakle, možete da ulazite i izlazite iz metroa, tramvaja i autobusa koliko god želite. Mi smo to naravno iskoristili. Kupili smo dnevnu kartu na jednom od automata i, nakon što smo je otkucali – metro avantura je mogla da počne!

Tri najprometnije metro stanice su Mustek, Florenc i Muzeum. To su stanice na kojima se metro linije seku, čineći trougao koji ograničava centar grada. Ja sam ga označila kao čarobni trougao, jer, kuda god želite da krenete, kao čarolijom ćete se lako prebaciti u neki od uglova, i nastaviti svojim putem. Dakle, nema mogućnosti da se izgubite 😉 Stanica Florenc je glavna autobuska stanica, a ako pratite crvenu liniju, videćete da se odmah do nje nalazi i stanica Hlavni Nadraži – Glavna železnička stanica, sa koje smo putovali u Plzen.

Nekoliko metro stanica iz kojih smo „izronili” namerno ili slučajno ( čitajte: greškom) prikazale su nam delove Praga koji su manje turistički poznati i posećeni, a koji treba da se nađu na spisku svakog ko želi da detaljno istraži Prag i upozna ga van turistčkih okvira.

Stanica Vyšehrad nalazi se na crvenoj liniji. Nosi naziv utvrđenja koje se nalazi na njenoj adresi. Pored Praškog, Prag ima i Višehradski zamak koji je nastao sredinom 10.veka. Veruje se da je grad Prag nastao nakon sna princeze Libuše, koja je predvidela buduću slavu Praga. Ona se popela na najviši vrh Višehrada i pokazala na guste šume,naredivši da se tu podigne dvorac. Kasnije, oko utvrđenja Višehrad razvila se praška metropola.

Prostranim kompleksom koji se uzdiže nad Vltavom dominira neo-gotička Crkva svetih Petra i Pavla sa svoja dva tornja. Posebnu pažnju su mi privukla njena teška vrata svojim simbolima.

Pored crkve nalazi se Višehradsko groblje, u kome su sahranjene najznačajnije ličnosti Praga, poznati naučnici, pisci, kompozitori, slikari, glumci, lekari i političari…Neki od njih su pisac Karel Čapek i kompozitori Antonjin Dvoržak i Bedžih Smetana.Na istočnom kraju videćete i spomenik Slavin, podignut najznačajnijim Česima.

Na brdu se nalazi se i zanimljiva Rotunda svetog Martina, koja je najstarija građevina ovde, i služila je za skladištenje baruta.

Višehradska bašta je odličan izbor za šetnju i odmor u prirodi. U njoj vlada potpuni mir, daleko je od vreve velikog grada, a odavde se pruža panoramski pogled na Vltavu i praške krovove. Višehrad je pravi muzej na otvorenom.

Stanica Jiriho Z. Podebrad nalazi se na zelenoj liniji. Ovde smo otkrili modernu crkvu koja je delo poznatog slovenačkog arhitekte Jože Plečnika, koja je izgrađena u periodu od 1929. do 1932. godine. Nju krasi najveći stakleni sat u Češkoj, a izgled crkve inspirisan je Nojevom barkom.

Sa ove stanice videćete i Žižkov TV toranj, do koga smo prošetali. Ova građevina na mene nije ostavila nikakav poseban utisak, njen izgled i boja su se stopili sa sivim danom, te sam odlazak do nje iskoristila za kratak predah. TV toranj izgrađen je u 70-im godinama 20. veka, a jedna je od najomraženijih građevina u Pragu jer je njen dizajner, kontroverzni David Černy na stranama tornja postavio statue beba koje se penju uz toranj. Ovi kipovi koji vise mogu se naći i u Starom gradu, a delo su istog dizajnera. Na toranj se možete popeti za simboličnih 10 evra i posmatrati prag iz ptičje perspektive. Menis e ova građevina nije dopala, tako da sam propustila penjanje na toranj ovog puta 😉

Stanica Želivskeho nalazi se takođe na zelenoj liniji. To je jedna od onih stanica do koje smo stigli greškom. Međutim, ona nas je dovela do Novog jevrejskog groblja izgrađenog 1890. godine. Ovo groblje je značajno jer je u njemu sahranjen Franz Kafka ( 1883-1924). Na kapiji stoji putokaz do Kafkinog groba. Pošto smo se ovde slučajno zatekli jedne subote, groblje je bilo zatvoreno. Svake godine, na godišnjicu Kafkine smrti, 3. juna, poštovaoci njegovog lika i dela se okupljaju ovde i čitaju odlomke iz njegovih dela.

Stanica Nadraži Holešovice na crvenoj liniji vodi do jedne od železničkih stanica, od koje se autobusom br.112 možete provozati do Zoo vrta, jednog od najvećih i najlepših u Evropi. Ulaznica u Zoo vrt košta oko 8 evra. Sve informacije o Zoo vrtu možete naći ovde .

Ako volite dvorce, i ovde ćete naći jedan barokni – dvorac Troja. On se nalazi naspram Zoološkog vrta i upadljive je crvene boje. Ovaj dvorac građen je od 1679. do 1691. godine. Danas je u vlasništvu grada Praga i čuva češku umetničku kolekciju iz 19. veka. Bašta sa fontanom je ponedeljkom zatvorena za posetioce.

Stanica Malostranska na zelenoj liniji odvešće vas u blizinu Petrinj brda, koje je bilo jedno od omiljenih mesta Karla Velikog, a moram priznati da je i moje. Na ovom brdu nalazi se kopija Ajfelove kule, visine 60 mi na koju se možete popeti. Mi smo prošetali parkom i pod krošnjama drveća udahnuli svež prolećni vazduh, pojeli kolače u lažnom Ajfelovom tornju i uživali u pogledima na Prag, sada sa druge strane Vltave. Na brdo smo se vozili žičarom, jer je ta vožnja bila poseban doživljaj za mene koja se plašim visine, a spustili smo se peške. Posetu Petrin brdu preporučujem za mini izlet u prolećnim i letnjim danima.

Ovo su samo neka od mesta do kojih su nas odvele praške metro-linije. Do mnogih se može stići i tramvajem ili peške, ali ako želite da uštedite vreme i više vremena na putovanjima posvetite samim aktivnostima, metro je u Pragu odlično rešenje. Osim toga, bićete više u kontaktu sa lokalnim stanovništvom, naučićete neke reči na češkom, osetićete vetar u kosi pri izlasku iz stanica, možda ćete – kao ja – pomerati granice svog straha od visine svaki put kad „zaronite” do zelene linije na stanici Mustek…

Da li vi volite podzemnu železnicu? Gde su vas nasumično ili planirano odvele metro linije?