Category: Grčka

Grčka

Letovanje u Pargi – opšte informacije

Post author By Deni putuje
Post date February 10, 2019
No Comments on Letovanje u Pargi – opšte informacije

Parga je poslednjih godina jedna od destinacija za letovanje za koju se uvek traži mesto više. Nalazi se na zapadu Grčke, u oblasti Epir, i njene obale zapljuskuje kristalno čisto Jonsko more. Iako sam o Pargi već pisala, shvatila sam da nijedan od dosadašnjih mojih tekstova sa letovanja ne daje opšte informacije, te sam odlučila da ih sročim u poseban post.

Razne agencije iz Srbije organizuju letovanje u Pargi sa autobuskim prevozom, a cene variraju, u zavisnosti od termina i smeštajnog objekta. Marko i ja smo naše letovanje rezervisali u maju i platili smo 90 evra po osobi za autobuski prevoz i 9 noćenja. Putovali smo u terminu 14.9. – 24.9. I odmah ću vam reći da ovo nije kasni termin za letovanje u Grčkoj, jer nismo imali nijedan kišni niti hladniji dan.

Cena našeg aranžmana je bila niža pre svega zbog udaljenosti naše vile, koja se nalazi u Valtosu.- zalivu nadomak Parge, do koga se stiže „ preko brda ” . Vila Vagelio je od centra Parge udaljena oko 20 min hoda, a od plaže u Valtosu oko 5 min. Imala je sve što nam je bilo potrebno, to je bio klasični grčki apartman. Besplatno smo mogli da koristimo bazen Mango bar-a, koji se nalazi na putu ka Valtos plaži.

Naš balkon okružen prirodom – vila Vagelio

Putovanje autobusom od Novog Sada do Parge trajalo je 16-17 sati, sa pauzama radi odmora. Na graničnim prelazima smo sve ukupno bili manje od sat vremena, tako da nas to nije dodatno usporilo. Većinom smo prespavali ( što i vama savetujem), i iskrena da budem, nisam osetila put. U Pargu smo stigli pre svitanja, i pri izlasku iz autobusa osetili miris maslinjaka, po kome je letovalište prepoznatljivo.

Savet: Putujte van sezone! Septembar, pa i oktobar u Pargi mogu biti čarobni! More je dovoljno toplo za kupanje. Gužve nema. Sve cene su niže.

PLAŽE

U samom mestu postoje tri plaže – Krioneri, Piso Krioneri i Valtos. Nama je zbog lokacije smeštaja Valtos plaža bila najbliža, ali smo redovno posećivali sve tri ( plus okolne plaže u regiji). O plažama u Pargi i oko nje pisala sam u ovom tekstu. U njemu možete naći i savete kako da stignete do svake od njih i šta nikako da ne propustite.

Ležaljke na plažama se naplaćuju u paru, i cena varira od plaže do plaže, tj. od kafića kome ležaljke pripadaju. Cene se kreću od 8 do 20 evra za par. Kupovina pića ne garantuje besplatnu ležaljku! Mi nismo uzimali ležaljke, već smo na svojim peškirima ležali gde nam se sviđalo. Nismo tip putnika koji leže na plaži čitav dan, pa nam one nisu ni bile potrebne.

Savet: Ukoliko ne uzimate ležaljke, kupite/ ponesite barem suncobran jer na većini plaža nema prirodnog hlada!

TVRĐAVE

Zalive Parga i Valtos nadgleda Venecijanska tvrđava iz 14. veka. Pored nje ćete svakodnevno prolaziti, a jedno posle podne možete iskoristiti da je detaljnije obiđete.

Važno je da budete oprezni jer je tvrđava ruinirana i posećuje se na sopstvenu odgovornost. Nama je bila interesantna baš zbog te urušenosti. Pogledi koje ćete doživeti odozgo pred zalazak sunca oduzimaju dah i pamte se zauvek. Ulaz na tvrđavu je besplatan, a kapija je otvorena do 22h.

Mi smo obišli svaki njen kutak i popeli se do samog vrha, na kom se vijori zastava. Usput smo virili kroz prozorčiće raznih oblika, i prošli kroz dva zapuštena tunela.

Jedan od prozora tvrđave – pogled na Valtos

Druga tvrđava je Ali- pašina, i nalazi se na 7 km od Parge. Do nje možete stići vozićem iz centra grada ( cena je 9 evra po osobi) ili peške, kroz maslinjake. Mi smo odlučili da tvrđavu posetimo u samostalnoj režiji, jer nam je to omogućilo da usporimo, fotografišemo i napravimo predah, uživajući kraj vodopada Anthousa i u Mylos cafe-u. O pešačenju do Ali- pašine tvrđave pročitajte ovde.

IZLETI

Parga je odlična destinacija za aktivan odmor! Iz nje se svakodnevno organizuje veliki broj kopnenih izleta i krstarenja, i svako će naći nešto za svoju dušu.

Važno je da se dobro raspitate i vidite šta svaki izlet podrazumeva. Nemojte ići striktno sa predstavnikom agencije s kojom ste došli, jer je ponuda raznovrsna i cene variraju od agencije do agencije. Prvog dana prošetajte i svratite u svaku od lokalnih agencija na koju naiđete. Raspitajte se oko izleta – o sadržaju, cenama i terminima, i onda se odlučite.

Mi smo išli na dva izleta – do ostrva Paksos i Antipaksos i na reku Aheron. Izlet do ostrva Paksos i Antipaksos ne morate organizovati posredstvom agencije, već to uradite direktno na doku. Postoji nekoliko brodića koji voze, a mi smo išli sa Gaios-om jer je to jedini brodić koji može ući u pećine. Cena ovog izleta je 20 evra. O njemu sam pisala ovde.

Izlet do reke Aheron uplatili smo u lokalnoj agenciji Parga Holidays za 23 evra po osobi. Ovu agenciju smo izabrali zbog veoma ljubazne predstavnice, Grkinje Aleksandre, i sadržajnijih izleta u odnosu na druge agencije. O izletu na reku Aheron možete pročitati ovde.

Iz Parge se još može organizovano otići na krstarenje do Jonskih ostrva, na Krf, do Albanije, i do oblasti Zagori. Ove izlete nismo izabrali jer ostrva, Albaniju i Zagori želimo da obiđemo natenane. Cene ovih izleta su: Krf 25-30 evra, Jonska ostrva 40 evra, Albanija 50 evra, Zagori 28-40 evra i mislim da jedan dan nije dovoljan da se uvidi lepota svih tih destinacija.
Svakako se nećete pokajati koji god izlet da izaberete. Bitno je da on bude u skladu sa vašim željama i novčanikom 🙂

KAFIĆI I RESTORANI

Kafića i restorana u Pargi ima na pretek, i zaista je teško odlučiti se. Najveći broj restorana je smešten duž šetališta u samom centru gradića. Međutim, kako je Parga na brdu, restorani se takmiče u tome iz koga će pogled na zaliv biti lepši. Zato se često događa da u večernjim satima spuštaju cene zbog konkurencije i pozivaju vas da sednete baš kod njih. Iskoristite tu šarenoliku ponudu – bar jednom sedite na jednu od terasa i večerajte s pogledom na more!

Za večeru u restoranu ćete platiti u proseku 15 € po osobi. Cena naravno varira od izbora jela, ali smo primetili da lokacija restorana ne igra veliku ulogu. Naišli smo na povoljne restorane na samom šetalištu – jedan id njih je restoran Bacchos. Ispred svakog restorana stoji meni koji možete pregledati, a zatim se odlučiti da sednete. Nemojte da vas zbog toga bude sramota – to rade i bogati Skandinavci 🙂

Giros smo najviše jeli u restoranu Taka Taka Mam. Giros je sočan, sastojci su uvek sveži, usluga sjajna! Cena. samo 2,20 evra!

Jedan od najpopularnijih kafe- restorana s pogledom je Kastro, koji se izdiže iznad zaliva. To je prvi restoran na koji naletite prilikom silaska sa Venecijanske tvrđave. Cene u njemu su više, tako da smo u tu samo popili kafu i igrali karte 🙂 Pogled je zaista divan, i u njemu smo uživali poslednjeg dana, pre odlaska kući.

Što se tiče kafića, nama je omiljeni Atrium bar, koji se nalazi iznad Piso Krioneri plaže. Cene su standardne za Pargu ( mala grčka kafa 1,5 evra, velika 2,5 evra, pivo / sok 3 evra, koktel 8 evra) , a pogled očaravajuć. Uveče se pretvara u koktel bar, pa možete i ovde da svratite posle 2oh.

Parga nema lude žurke kao Zakintos ili Paralia. Dosta je mirnija, i noćni život se uglavnom svodi na večeru uz tradicionalnu grćku muziku ili sedeljku u nekom od barova, uz koktel.

Nama se svideo Secret bar koji se nalazi u ulici kod crkve. Pored njega smo svakodnevno prolazili i slušali muziku uživo, a u subotu smo bili i gosti bara. Domaćini su veoma gostoljubivi, pa uz svako naručeno piće dobijete i nešto za grickanje 🙂

Najbolji provod u Pargi, pored svih kafića i restorana, doživeli smo na Valtos plaži, kada smo, posle svirke u Secret baru, upali na grčku svadbu. Nismo znali da je u pitanju svadba – DJ je puštao muziku 90-ih, videli smo 50ak ljudi koji plešu i odlučili da se pridružimo. A kada su uleteli mlada i mladoženja – bilo nam je jasno da smo zalutali. Međutim, atmosfera je bila toliko dobra da smo ostali nekih sat vremena i ludo se proveli. Možda se i vama dogodi da upadnete na neku svadbu u Pargi, jer venčanja ovde nisu retkost 🙂

PRAKTIČNE INFORMACIJE

Parga nema veliki supermarket, pa su cene više u odnosu na neka druga letovališta u Grčkoj. Mi smo pronašli jedan veći market u kome su cene niže u odnosu na male radnje. Nalazi se odmah posle skretanja ka plaži Piso Krioneri.

Imala sam tu nesreću da me u Pargi uhvati sunčanica, pa sam istog dana otišla kod lekara. Ambulanta se nalazi tačno u centru, u ulici koja vodi ka crkvi. Lekar me nije ni pregledao, samo sam mu rekla koji su mi simptomi i svratila u apoteku preko puta, gde sam kupila lek. Nemojte zaboraviti da pre putovanja uradite putno zdravstveno osiguranje, za svaki slučaj.

Za sve dodatne informacije možete se raspitati i u grupi Parga Paradise. Grupa broji veliki broj članova iz celog sveta. Uslov je da znate engleski, barem na osnovnom nivou.

Pogled na Valtos sa Venecijanske tvrđave

Ako još niste sigurni da li je Parga pravi izbor za vas, pročitajte ovaj tekst. U njemu sma dala pet razloga da posetite Pargu.

Želim vam srećan put i lep provod u Pargi!

Tags Grčka, Jonsko more, letovanje, Parga

Grčka Putnica

Parga: zašto je volim(o)?

Poslednjih par godina stalno sam slušala priče dragih ljudi koji su posetili Pargu. „Moraš tamo otići, to je raj! Bili smo tri puta i već smo rezervisali i za narednu godinu ” , delili su sa mnom sa oduševljenjem. Slušala sam ih i pitala se, šta je to tako posebno tamo? Šta u Pargi toliko fascinira? Odlučila sam da joj pružim šansu.

Sredina septembra brzo je došla, a u meni je rasla znatiželja. Jedanaest dana odmora prošlo je kao od šale. A sada, nakon ovog „istraživačkog putovanja”, kada su se utisci slegli, a fotografije pregledale bezbroj puta, mogu da podelim sa vama pet razloga zbog kojih mi je Parga prirasla k srcu.

Parga je šarena

Svi ste sigurno, kao i ja, nekad posetili neki tmuran, siv grad. Neko mesto koje u vama nije izazvalo ništa. Još je doprinelo tome da vam raspoloženje bude još gore… E, pa Parga je čista suprotnost tome! Čim prvi put dođete, zaljubićete se u njenu šarenolikost. Te boje će učiniti da i po tmurnom danu budete vedri i razdragani.

Parga je romantična

Uske kaldrmisane ulice, korzo za šetnju u večernjim satima, milozvučni šum talasa i lampioni duž šetališta čine ovo mesto rajem za romantične duše, Pogled sa Venecijanske tvrđave na zaliv i na ostrvce Panagia još više doprinose toj atmosferi. Zbog svega toga ne čudi podatak da u Pargu najčešće dolaze mladi parovi, a nije retkost da se ovde vere ili venčaju.

Parga je autentična

Dok šetate, jedete, kupate se, sve vreme pred vama biće autentična Grčka, Tradicionalna grčka gostoprimljivost, smirenost i usporen ritam života održali su se do danas. Vlasnici restorana će vas svakodnevno ljubazno pozivati da sednete kod njih, biće spremni i da spuste cenu ukoliko budete njihovi gosti. Taverne obavezno krase plavo-beli karirani stolnjaci, a dok pijete vino i jedete sveže upecanu ribu, slušaćete grčku tradicinalnu muziku…

Parga je mirna

Ovde nema žurki na plažama, pijanih turista, kriminala i srpskih folk pesama. Ne, nemam ništa protiv srpskih folk pesama, samo mi nije cilj da ih slušam na odmoru 😉 U Pargu uglavnom dolaze oni željni lepe prirode i odmora. Taverne rade dok ima gostiju, ali izlasci se uglavnom svode na večeru uz vino i tihu muziku. Nama je najveći provod bio na plaži Valtos, na jednoj tradicionalnoj grčkoj svadbi 😉 A u Secret bar-u svake večeri nastupa momak sa gitarom – čija svirka opet ide u prilog romantici i smirenosti Parge.

Parga je odlična destinacija za aktivan odmor

Kada ovde dođete, imate izbor: potpuno odmarati, ili začiniti svoje letovanje malim avanturama, te pešačiti do obližnjih plaža, iznajmiti motor ili automobil ili ići na izlet sa lokalnim agencijama. Ja sam uvek za aktivan odmor, pa smo Marko i ja zaista mnogo toga obišli, a nije nam manjkalo ni odmora. Posetili smo reku Aheron, šetali od Valtosa do Ali- pašine tvrđave , obišli sedam plaža u Pargi i okolini, i ostrva Paksos i Antipaksos .Parga je sama po sebi brdovita, tako da ćete morati da se aktivirate čak i ako odlučite da deset dana provedete samo ovde. Prvi dan će biti teško, možda ćete psovati što ste uopšte došli. Ali, poslednjeg dana ćete sigurno osetiti melanholiju, jer na kraju ovu brdovitost u Pargi svi zavole.

Ovo je pet mojih ličnih razloga zbog kojih bih Pargu preporučila kao destinaciju. Za našu prvu posetu videli smo i doživeli mnogo, i mislim da joj se neću vratiti u skorije vreme. Možda nekad, kad se ponovo zaželim tih mirisa i boja, starih čamaca vezanih za dok, romantičnih momenata na klupi kraj sidra i lampiona što daju sjaj moru u večernje sate. I penjanja na tvrđavu, dok pri svakom koraku pogled seže dalje, sve dok Pargu i Valtos ne doživim „kao na dlanu”.

Zašto vi volite Pargu?

Tags Epir, letovanje, Parga

Grčka Putnica

Na putu od Valtosa do Ali- pašine tvrđave

Post author By Deni putuje
Post date October 21, 2018
No Comments on Na putu od Valtosa do Ali- pašine tvrđave

Već prve večeri našeg odmora u Pargi, dok smo se sa plaže vraćali u naš privremeni dom, vilu u Valtosu, primetili smo jedno brdo i tvrđavu koja svetli na njegovom vrhu. Od vodiča smo saznali da je to Ali- pašina tvrđava, koja je od našeg smeštaja udaljena oko 4 km. „Zaista blizu” – pomislili smo, i odlučili da odmah drugog dana našeg odmora odemo do nje.

Spakovali smo vodu i grickalice u rančeve i skrenuli kod putokaza ka Mylos Cafe- u. Dan je bio vreo, bez daška vetra, a put je vodio uzbrdo. Hlad su nam pružali okolni borovi, a ubrzo smo naišli i na maslinjake.. Sa svojim mrežama i vijugavim granama podsećali su me na neku magičnu šumu iz nordijskih saga.

Brdo sa tvrđavom na vrhu bilo je naš cilj. Međutim, usput je bilo toliko toga lepog da se vidi, pored šuma i potoka kraj koga smo napravili pauzu. Prvi biser do kog smo naišli bio je Mylos Cafe. Ovaj kafe u potpunoj je harmoniji s prirodom koja ga okružuje. Kraj potoka, u prirodnom hladu, pije se najlepša grčka kafa. Ljubazni domaćin nam je objasnio put ka vodopadu i selu Anthousa, a mi smo mu obećali da čemo u povratku svratiti u njegov kafić.

Do Anthousa vodopada vodila je uska makadamska staza. Izgubiti se ne možete – samo oslušnite vodopad, njegov žubor postajaće sve jači kako se budete približavali. U jednom trenutku ćete ga ugledati – skrivenog iza stene. Očarala me ova prirodna lepota – vodopad koji slobodno pada u korito pravo je epirsko blago. Potpuno ušuškan, netaknut i buntovan, udaljen od najvećih neprijatelja prirode – ljudi. Uz malo muke se do njega može stići, može se dodirnuti i osetiti ta njegova blažesna svežina. Ali, ja sam ga samo gledala, onako iz daljine – i to mi je bilo dovoljno. Nisam želela da narušim njegov mir, i njegovu slobodu.

Nakon što smo neko vreme proveli kraj vodopada, vratili smo se ka Mylos cafeu i počeli se penjati uz strmu stazu ka selu Anthousa. Ovo seoce je karakteristično po uskim kaldrmisanim ulicama u kojima se nalazi veliki broj vila i nekoliko taverni. Najveća atrakcija je vodopad koji smo prethodno obišli. Anthousa nam je bila samo usputna tačka, tako da se tu nismo dugo zadržavali, već smo nastavili put ka Ali-pašinom zamku.

Ali- pašin zamak nije pravi zamak, to je ruševina nekadašnje tvrđave koju su Turci sagradili 1814. godine. Njihov plan bio je da napadnu Pargu odavde, ali to nisu uradili, jer su se Grci sami iselili na Krf. Međutim, po povratku, Grci su iz revolta ovu tvrđavu uništavali, čak i ručno kidali kamen po kamen s nje. Danas je ona ruina, potpuno zapuštena i posećuje se na sopstvenu odgovornost.

Priznajem da sam očekivala da je tvrđava uređenija, s obzirom na sve veću popularnost Parge poslednjih godina. Pažljivo sam se prošetala po njenim zidinama i kroz oronule hodnike. Zaista se vredi popeti – zbog pogleda koji se odavde pružaju. Pogled ka zalivima Valtos i Parga, ka selu Agia, i ka ostrvima Paksos i Antipaksos. Kažu da se po vedrom danu u popodnevnim satima odavde mogu videti i ostala jonska ostrva.

Jedini stanovnici ove zapuštene tvrđave su mačke. Nama je najdraža bila mačka sa šarom u obliku srca 😉 Turisti ih vole i maze, tako da nisu agresivne, već baš naprotiv – veoma umiljate, posebno ako im donesete neku hranu.

Na tvrđavi smo ostali nepunih pola sata, jer ovde, nažalost, nema mnogo toga da se vidi. Prošetali smo po ruiniranim zidinama, uživali u pogledu i fotografisanju, a zatim krenuli nazad, ka Mylos Cafe- u.

Šetnja nizbrdo bila je mnogo lakša, čak opuštajuća. U kafeu smo proveli dobra dva sata, slušajući žubor potoka i Anthousa vodopada u daljini. Sada, oko podneva, kafe je bio krcat. U ovo vreme su turisti iz Parge stizali turističkim vozićem, koji polazi sa Krioneri plaže i vodi do Ali-pašinog zamka. Cena obilaska je 9 evra po osobi.

Za kraj naše šetnje posetili smo Mylos vodenicu i etno-muzej, koji se nalaze na samom ulazu u kafe. Muzej čini jedna prostorija i u njemu se mogu videti narodna nošnja, zavese, šarenice, oruđe za rad, staro posuđe, mašina za šivenje, razboj i svakodnevni predmeti. Ulaz se ne naplaćuje, ali postoji korpica u koju možete ubaciti prilog.

Kući smo se vratili puni utisaka. Ponovo smo prošli kraj potoka i kroz maslinjake. Na tako malom prostoru toliko divnih prizora. Grčka nas je ponovo oduševila…

Ukoliko vam se ovaj tekst svideo, pročitajte i ostale tekstove sa našeg odmora u Pargi:

Rajska ostrva Paksos i Antipaksos – izlet iz Parge

Mitska reka Aheron – od izvora do ušća

Plaže u Pargi i okolini koje ne treba da propustite

Parga – zašto je volim(o)?

Tags Epir, izlet, Parga, tvrđava, vodopad

Grčka Putnica

Plaže u Pargi i okolini koje ne treba da propustite

Post author By Deni putuje
Post date October 7, 2018
No Comments on Plaže u Pargi i okolini koje ne treba da propustite

Kada smo Marko i ja odlučili da ćemo letovati u Pargi, znali smo da će i ovaj, kao i svaki naš dosadašnji odmor, biti aktivan. Da nećemo jedanaest dana provesti na jednom mestu, na jednoj plaži, već da ćemo svakog dana otkriti nešto novo – ponajviše peške. A tako je i bilo!

Doći bez auta u Pargu za nas nije predstavljalo problem. Bili smo spremni i na stopiranje, kao pre par godina na Sitoniji. Međutim, ovog puta su sve plaže koje smo želeli da vidimo bile nadomak našeg koraka. Za jedanaest dana odmora posetili smo sedam različitih plaža u regiji Epir. Svaka od njih je na svoj način lepa i ostavila je na nas jedinstven utisak. Pa da krenemo 🙂

KRIONERI

Plaža Krioneri je glavna gradska plaža u Pargi i nju smo prvu i ugledali, kada smo ranom zorom još nerasanjeni izašli iz autobusa. Peščana je, sa sitnim kamenčićima i postepenim ulaskom u vodu. Atraktivna je zbog svoje lokacije – u samom je centru grada, te je lako dostupna svima. Međutim, iz tog razloga je često i krcata, pa smo je posećivali samo u popodnevnim satima.

Još jedan razlog popularnosti ove plaže je ostrvce Panagia koje se nalazi naspram nje i do koga se može preplivati. Marko je jednog popodneva otplivao do Panagie, i sa ostrvca mi doneo jednu zanimljivu šišarku.

PISO KRIONERI

Piso Krioneri se takođe nalazi u samoj Pargi, ali je pomalo skrivena i izmeštena iz samog centra, te je iz tog razloga ona mesto za pravi odmor uz zvuke talasa koji zapljuskuju stene. Ovo je sljunkovita plaža, na kojoj u hladu možete uživati do podneva. Moj savet je da dođete rano ujutro i zauzmete svoje mesto i zaplivate u kristalno čistoj vodi dok još nije gužva. Usput možete da se popnete i na neku od stena, ili da ronite i otkrijete čarobni morski svet.

Najbolji pogled na plažu pruža se iz kafea Atrium, koji je nadgleda sa brda, Atrium bar je pogodan i za večernji izlazak, jer se tada u njemu pale lampioni i služe osvežavajući kokteli.

Pošto je Piso Krioneri osunčana do otprilike 18:30h, mi smo ovde provodili jutra, a popodne bismo otišli na glavnu gradsku plažu. Piso Krioneri nam je takođe služila za večernje opuštanje uz Mytos pivo i limunadu 😉

VALTOS

Valtos smo zvali „naša plaža”, jer nam je smeštaj bio u Valtosu. Nju smo prvu posetili i za zbog toga nas za nju vežu posebne emocije. To je duga plaža, čiji je levi deo šljunkovit, a desni peskovit. Ulaz u vodu je postepen i pogodna je i za malu decu. Postoje delovi sa ležaljkama i suncobranima, čije se cene kreću od 8 do 15 evra za par. Međutim, ima mesta i za vaše peškire i suncobrane. Voda je i ovde kristalno čista i malo je toplija nego na plažama Krioneri i Piso Krioneri.

Ovde smo svakodnevno sretali i zanimljivog prodavca krofni, a u jednom od kafića smo slučajno bili i nezvani gosti na jednoj grčkoj svadbi 😉

Pogled na Pargu i Venecijansku tvrđavu sa Valtosa

Venecijanska tvrđava i Valtos se uzajamno gledaju. Kroz svaki od prozora Venecijanske tvrđave doživeli smo drugačiji pogled na Valtos. O samoj tvrđavi ću pisati u narednom tekstu – za sada možete uživati u ovoj fotografiji.

LIHNOS

Lihnos je peščana plaža udaljena 4,5km od centra Parge. Do nje se može stići taksi brodićem koji saobraća svakodnevno i čija je cena 10 evra za povratnu kartu. Međutim, mnogo zanimljiviji način da do nje dođete je kroz maslinjake – a ovaj način smo i mi izabrali.

Staza koja vodi do Lihnos plaže je lako savladiva, ukoliko pratite crvene markacije na drveću i reklamu za kafić ELEA koji se nalazi na toj stazi. Markacije počinju kada se udaljite od centra i prođete skretanje za plažu Piso Krioneri. Uskoro ćete naići na stazu koja vodi uzbrdo, ka maslinjaku, i potrebno je samo da je pratite. Ne zaboravite da se usput okrenete i bacite pogled na brda koja vas okružuju.

Kada se popnete do maslinjaka, prešli ste polovinu puta. Čudesna krivudava stabla sa raskošnim krošnjama biće sledeće što će vam privući pažnju. Mreže koje su razapete služe za sakupljanje zrelih maslina. Kada masline padnu u mrežu, potrebno ih je istog dana sakupiti i od njih praviti ulje – to ulje je pravo devičansko. Ukoliko masline padnu na zemlju ili ostanu u mreži duže od jednog dana, ulje koje nastane od njih biće slabijeg kvaliteta.

Na Lihnos ćete ovim putem stići za nešto više od sat vremena, ali ono što vidite usput svakako vredi truda. Naići ćete i na već pomenuti kafić ELEA, u kom se možete osvežiti ili kupiti nešto od garderobe koja je na zanimljiv način izložena u unutrašnjosti bara.

Na Lihnosu je posebno interesantno unajmiti pedalinu i posetiti pećine u stenama. Cena iznajmljivanja pedaline je 15 evra za sat vremena.

AGIOS SOSTIS

Divlja i skrivena peščana plažica – moja najdraža! Od centra Parge udaljena je oko 7km, na putu ka mnogo većoj i poznatijoj Sarakiniko plaži. Karakterišu je stene i jaki talasi, koju su nas baš osvežili nakon sat i po vremena hoda. Ovu plažu uglavnom posećuju lokalci i turistima je manje poznata, te se nemojte iznenaditi ako na plaži budete potpuno sami.

Pre spuštanja do plaže pronašli smo i skrivenu crkvu u steni, imena St. Sostis. Ovo je ubedljivo najzanimljiviji kutak koji smo otkrili na ovom letovanju 🙂

St. Sostis - crkva u steni — St. Sostis – crkva u steni

SARAKINIKO

Duga plaža koju krasi zlatnožuti pesak većini je omiljena plaža u ovom delu Epira. Do nje se lako stiže taksi brodićem iz centra Parge, po ceni od 12 evra za povratnu kartu. Mi smo i do ove plaže uspeli stići peške, nakon posete Agios Sostis-u imali smo još nekih 2,5km hoda.

Iako popularan, Sarakiniko u ovo doba godine ( druga polovina septembra) nije bio krcat. Ali je bio jednako lep i osunčan. Boja vode – nestvarna.

Sarakiniko - fotografisano iz brodića — Sarakiniko – fotografisano iz brodića

Ovu plažu pamtim po agresivnim crnim ribicama koje su nas u jatima ometale i grickale. Ali, to nas nije toliko omelo, više je ostalo kao anegdota.

Pogled na Sarakiniko i celu uvalu najlepši je iz taverne Agali do koje se stiže preko krupnog kamenja koje se u jednom delu nastavlja na stepenice.

Sarakiniko - pogled na uvalu — Sarakiniko – pogled na uvalu

VRAHOS

Vrahos je jedina plaža koju nismo posetili peške, već tokom izleta do reke Aheron. To je 4km duga peščana plaža sa sitnim kamenčićima koja se proteže između Vrahosa i Loutse. Ovde smo imali priliku da uživamo samo dva sata, ali i to nam je bilo dovoljno da osetimo zlatnožuti užareni pesak pod nogama i opustimo se na talasima koji su u popodnevnim satima bili malo jači.

Čisto i prozirno more, beli pesak na dnu i dug plićak glavne su karakteristike ove plaže. A s vremena na vreme će vas pozdraviti i crnac koji prodaje šarene ogrtače i ulepšati vam dan.

I NA KRAJU…

Ako bih morala da napravim listu od tri najlepše plaže koje smo do sada posetili u Epiru, svakako bi prva tri mesta zauzele Agios Sostis, Valtos i Sarakiniko. Međutim, na svakoj od ovih plaža doživeli smo nešto drugačije. Zato, nemojte upoređivati, već ih vidite sve, i ponesite kući divne uspomene. Mi smo kući, pored uspomena, doneli šišarke i kamenčiće. I sedam nijansi Jonskog mora.

Koje su vaše najlepše plaže u Pargi i okolini? Kako ste do njih stigli? Koje anegdote za njih vezujete? Volela bih da pročitam vaša iskustva u komentarima.

Ukoliko vam se sviđa tekst o plažama u Pargi, možete pročitati i tekst o izletu na ostrva Paksos i Atipaksos.

Tags Jonsko more, masline, Parga, plaže

Grčka Putnica

Rajska ostrva Paksos i Antipaksos – izlet iz Parge

Post author By Deni putuje
Post date September 26, 2018
2 Comments on Rajska ostrva Paksos i Antipaksos – izlet iz Parge

Već prvog dana našeg odmora u Pargi Marko i ja smo otišli do doka na kom su usidreni brodići i raspitali se o jednodnevnim izletima. Brodići Marco Polo, Wicky, Captain Hook i Gaios nudili su istu turu – izlet do ostrva Paksos i Antipaksos. Čak je i cena ista – 20 evra. Odlučili smo se za brodić Gaios jer smo primetili da je najmanji, a i čuli smo da iz tog razloga jedini može da uđe u jednu od Plavih pećina koje se na izletu obilaze. Kupili smo karte i nestrpljivo čekali četvrtak, nadajući se sunčanom vremenu.

Probudila sam se u četvrtak – vreme kao poručeno! Spakovali smo sendviče i vodu, uzeli šešire, kupaći i peškire i bili spremni za polazak. Kreće se u 10h, ali se zbog gužve preporučuje sat vremena raniji dolazak. Kapetan nas je čekao – stigli smo među prvima i zauzeli svoja mesta. Brodić se brzo punio – primetila sam da je bilo dosta Nemaca i Norvežana, ali i ljudi iz Srbije. Svi su bili veseli i spremni da upiju tu lepotu o kojoj se u prospektima toliko pisalo.

Znali smo program putovanja – plovidba do nenaseljenog ostrva Antipaksos, skakanje sa broda u kupanje na plaži Vrika, poseta Plavim pećinama sa zapadne strane ostrva Paksos i kupanje u njima, i za kraj obilazak njegovog glavnog grada – Gaiosa.

Ova dva ostrva su, po mitologiji, nastala kada je grčki bog mora Posejdon udario svojim trozupcem o tlo Krfa i odvojio rajska ostrva na kojima bi mogao nesmetano da uživa sa svojom ženom Amfitritom.

Pri plovidbi ka Antipaksosu upoznali smo se našim kapetanom, odmarali oči i razbistrili misli gledajući u more. Talasa je bilo, i brod se povremeno jače ljuljao, taman da i cela ova potpuno romantična plovidba dobije prizvuk avanture. Neposredno pre dolaska do plaže Vrika oglasili su se vodiči i saopštili nam da jse približavamo , ali da brod ne može da se usidri na plaži, te da oni koji žele mogu skočiti u vodu i plivati pola sata. Voda kod plaže Vrika nestvarne je tirkizne boje zbog belog peska na samom dnu i sigurno je najlepša boja vode koju smo ikada do sada doživeli. Kažu, takva boja se može videti i na najlepšim plažama Lefkade i Kefalonije.

Nakon pauze od pola sata na kojoj smo se osvežili i hranili jata ribica bacajući im mrvice hleba, nastavili smo ka Plavim pećinama sa zapadne strane ostrva Paksos. Usput nam je kapetan pokazao i prirodni kameni most koji nas je sve oduševio.

I dalje smo osećali vetar u kosi, njegovo hujanje i miris mora. Pozdravljali smo druge brodiće i jahte koje su prolazile kraj nas. Brod se približavao stenama, a primetili smo da se ponovo vraća ona tirkizna boja mora – bili smo blizu Plavih pećina. Ovo je mesto gde se svi brodovi sastaju i daju svojim putnicima pola sata pauze za kupanje i samostalno otkrivanje stena. Međutim, kako je naš brod bio dosta niži, uplovili smo u jednu od pećina, a neki su imali i tu sreću da je dodirnu 😉 Sam ulazak u pećinu bio je veoma uzbudljiv, brodić je milio i vladao je potpuni muk – smatrali smo da kapetanu treba mir kako bi se skoncentrisao na vožnju. Na isti način izašli smo iz nje – a onda je usledio aplauz i svi smo bili razdragani 😉

Nakon kupanja ovde krenuli smo dalje – ka glavnom gradu ostrva Paksos – Gaiosu. Kružili smo oko ostrva i pritom primerili još nekoliko malih pećina i jedan fotogenični vijugavi kanal između ostrva Paksos i Mongonissi.

Zatim smo prošli i pored ostrvca Panagia, koje je prepoznatljivo po divnom belom manastiru i kraj ostrva Agios Nikolaos – koje se nalazi tačno preko puta Gaiosa. Pritom smo već mogli videti obrise lučkog gradića – pre svega crkvu i taverne nanizane tik kraj mora. Imali smo dva sata da prošetamo i upoznamo i ovaj slikoviti gradić.

Šarenilo, šarenilo – baš kao i u Pargi, raznobojne fasade taverni i vila, i cveće na sve strane. Ružičasto, narandžasto, plavo i belo – dominantne su boje ovde. Ulice uske i kaldrmisane – pravi grčki doživljaj. I mnogo mačaka 🙂 Iako sam negde pročitala da je ovaj grad veoma skup – cene u kafićima su me potpuno razuverile, jer su bile niže nego u Pargi. Tako da sam u svojoj duploj grčkoj kafi uživala za samo dva evra 😉 I to sve sa pogledom na more!

Paksos ima i svog lokalnog heroja – to je Georgios Anemoyiannis, koji je u prvoj polovini 19. veka uspeo da spasi ostrvo od najezde Turaka, tako što je zapalio turske brodove usidrene u gradskoj luci. Kasnije su ga Turci uhvatili i obesili kao primer svima koji im se žele suprotstaviti. Zbog ovog hrabrog čina Georgios je dobio svoju statuu u Gaiosu, pored koje se vijori grčka zastava.

Gaios takođe ima i svoju gradsku plažu, na kojoj smo se u hladu odmorili od obilaska. Posmatrali smo par dečaka koji su se igrali loptom u vodi. Pomislili smo: „Sigurno su pobegli iz škole!” A kad bolje razmislim, ko bi u ovom raju i pomišljao da ide u školu? More, sunce, tirkizno plava voda, beli pesak, masline i riba, čamci koji jedva čekaju da posete neko od obližnjih ostrva… Pravi raj.

Iz misli nas je trgla sirena našeg broda. Bilo je vreme za polazak. Dečaci su ostali u svojoj, a mi smo se morali vratiti u svoju realnost. Smestili smo se u naš brod i vratili u naš privremeni dom – Valtos.

Pri izlasku, kapetan nas je pozdravio i poručio da dođemo ponovo. „Svakako hoćemo”, pomislih. „Možda već naredne godine…”

Da li ste vi posetili ova dva rajska ostrva? Kako su vam se dopala? Čekam vaše odgovore u komentarima.

Ako vam se svideo ovaj tekst, možete pročitati i tekst o reci Aheron, koju smo posetili sutradan.

Tags Antipaksos, Jonsko more, krstarenje, Paksos, Parga

Grčka Kroz prirodu Putnica

Mitska reka Aheron: od izvora do ušća

Post author By Deni putuje
Post date September 19, 2018
No Comments on Mitska reka Aheron: od izvora do ušća

Grčka reka Aheron duga je 52 km. Izvire u selu Zotiko, a njen tok je najlepši u selu Gliki nadomak Parge. Na kraju se, u mestu Ammoudia, uliva u Jonsko more. Ime je dobila po grčkom bogu Aheronu, bogu koji čuva jednu od pet reka podzemnog sveta Hada. Dakle, veruje se da je Aheron jedna od tih pet – reka Stiks, kojom su prevožene duše mrtvih i u kojoj je boginja Tetida okupala svoga sina Ahila, želeći da ga učini neranjivim. Kako ga je pritom držala za petu, ona je postala njegovo jedino ranjivo mesto.

Do reke Aheron, njenih izvora i delte, najlakše je doći prilikom boravka u Pargi ili nekom drugom letovalištu epirske regije. Na našem letovanju uplatili smo jednodnevni izlet do Aherona sa lokalnom agencijom Parga Holidays.

Ne samo mitovi koji se vezuju za ovu reku, već i netaknuta priroda i temperatura vode ( oko 7 stepeni) čine ovaj izlet jednim od najprimamljivijih za turiste.

Na ovom izletu, ne samo što smo videli reku i prirodu čiji je deo, već smo i osetili njenu hladnoću, šetajući koritom. Voda je kristalno čista, i na prvi korak ledena, toliko da vam se stopala parališu. Dubina varira od gležnjeva do vrata, a u nekim delovima se mora i plivati. Međutim, deo reke koji smo mi obišli može da se pregazi – to je deo kod sela Gliki. Korito reke ukrašeno je sitnim i krupnim kamenjem, pa je zbog toga neophodno imati patike za vodu ili sandale koje će vam omogućiti lakše i manje bolno kretanje. Prvi trenutak ulaska u ledenu vodu na našim licima izazvao je izraz bola i neverice. Ali, već posle par koraka postalo je prijatno, i bili smo spremni da hrabro prošetamo, diveći se usput stenama kroz čije su pukotine žuborili slapovi okolnih potočića.

Naša grupa, predvođena Aleksandrom, koja i potiče iz ovog kraja, stigla je prva na reku, te smo imali priliku da potpuno uživamo – imali smo reku samo za sebe. Sunce se skrivalo iza stena, a mi smo mu se nadali, zvali ga da se probije i da nam ublaži ove slatke muke. Voda je na momente bivala dublja, ali nismo marili – želeli smo da postanemo neranjivi. Međutim. samo oni najhrabriji su to i uspeli – i Marko kao jedan od njih, kada je zaplivao u uskom delu korita reke. Kaže da je osećaj izvanredan! A ja? Ja sam ostala ranjiva od struka nagore , dok sam uživala u fotografisanju prirode i naših ostalih saputnika.

Na reci se, pored samog šetanja i kupanja, može probati rafting, veslanje kanua, gađanje lukom i strelom i jahanje konja kroz korito ledene reke. Ove aktivnosti se dodatno plaćaju, a cene variraju od 5 do 10 evra po osobi. Marko se oprobao u vožnji kanua, i kaže da je bilo ludo i nezaboravno!

Vreme se ovde može iskoristiti i u kupovini suvenira ( i naravno, razglednica). U svakom slučaju, dva sata koja su bila predviđena za obilazak reke su brzo prošla. Nakon toga smo se uputili ka mestu Ammoudia, kako bismo videli njeno ušće u Jonsko more.

Nakon 20ak minuta vožnje autobusom, stigli smo do našeg sledećeg odredišta. Na jednom čamcu čekao nas je veseli čamdžija, koji nam je ponudio vožnju po reci i moru, i upoznavanje sa divljim svetom Aherona. „Cena zavisi od veličine grupe ”- rekao je. Nas desetak se smestilo kod njega u čamac, zajedno sa našim vodičem Aleksandrom.

Nakon par minuta plovidbe mogli smo videti mesto gde se spajaju smaragdno zelena i plava boja – to je bila delta reke. I mi smo uplovili u more, posmatrajući sa desne strane dugu peščanu plažu, a sa leve stene i pećine – pre svega Afroditinu i Persefoninu. Naš čamdžija je vešto plovio između stena, a posebno nam je pokazao Herkulovu. Zbijao je šale na račun svoje familije, te je u jednom trenutku rekao; „Ako u nekoj od pećina vidite ženu, nemojte joj pomoći da izađe – to je moja tašta” 🙂

Zatim smo se okrenuli i plovili duž zelene reke. Naš čamdžija usporavao je svakog puta kada je želeo da nam pokaže nekog predstavnika životinjskog sveta. Usput smo videli kornjače, kormorana, čaplje i razna gnezda koja su visila iznad vode – kako male ptiće ne bi pojele vodene zmije. Često je bilo teško primetiti bilo koju od ovih vrsta, jer su se vešto krile u bujnom biljnom svetu. Jedino je kormoran ponosno raširio krila za fotografisanje 😉

Sat vremena uživanja u prirodi prošlo je za tili čas, i sada smo čekali da nam čamdžija kaže koliko treba da platimo. „Ako vam se svidelo, dupla cena! ”- rekao je sa osmehom. Na kraju, vožnju nam je naplatio 6 evra. A vredelo je – mnogo više od toga!

Da li bih preporučila ovaj izlet? Svakako! Cena je u agenciji s kojom smo mi išli bila 23 evra. Posle posete delti reke dobili smo priliku da dva sata uživamo na plaži Vrahos – ali to će biti tema nekog narednog teksta.

Da li vam se ovaj tekst svideo? Da li biste rado posetili Aheron? Pišite mi svoje utiske u komentarima.

A ovde pronađite i ostale tekstove sa našeg letovanja u Pargi 😉

Tags Aheron, Jonsko more

Grčka Putnica

Bez čega ne idem na more?

Za svog života na moru sam bila dvaput. Jednom da radim i jednom da uživam. Radila sam na Baltičkom, a uživala na Egejskom. Dakle, nemam neko morsko iskustvo, niti spisak stvari koje pakujem u kofer, ni spisak lekova, ni spisak kozmetičkih proizvoda, ni predstavu koliko novca da ponesem. Znam da mi treba pasoš. I kupaći kostim. Možda dva?

Ali, ono bez čega nikad ne idem na more jeste osmeh. Da, osmeh, od uva do uva. Jer, ipak se ide na more. Ako smo namrgođeni svih ostralih dana u godini, red bi bio da ponesemo osmeh i koristimo ga kad god nam se ukaže prilika. Osmehnemo se prodavcu lubenica, konobaru u kafiću, gospođi koja radi na naplatnoj rampi za parking, detetu koje nas je udarilo loptom…I odmah nam je letovanje lepše, i sami smo sebi lepši, i pamtimo to more po osmesima. 🙂

Zatim, obavezno nosim strpljenje. Upakujem ga zajedno s osmehom i vadim u svim napetim situacijama. Autobus kasni. Gužva na granici. Dočeka nas kiša. Sobe nisu spremne. Nema tople vode. Nema interneta u apartmanu.

Autobus će stići. Preći ćemo granicu. Kiša će prestati. Sobe će se urediti. Topla voda će krenuti. Interneta možda neće biti, ali ćemo ga potražiti u obližnjem kafiću. Ili ćemo jednostavno biti bez interneta. Ipak smo došli na more 🙂

I poslednje, ali podjednako važno – tolerancija. Tolerancija ne sme da izostane. Jer, na more ne idemo sami. Tamo će biti na hiljade ljudi. Iz celog sveta. Raznih religija. Različite boje kože. Sa decom ili bez dece. Mladih i starih. Biće i tinejdžera koji će celu noć pevati pod prozorima apartmana. Biće i homoseksualaca. Nudista. Punijih i mršavih. Svi oni će tolerisati nas, iako se ne uklapamo u njihovu grupu. Red je da i mi tolerišemo njih iako se ne uklapaju u našu.

I zaboravih: foto-aparat. Da fotografišem prodavca lubenica, gužvu na granici, neurednu sobu, ponekog nudistu… Da zauvek zapamtim to more. Jedinstveno.

P.S. Tekst sam napisala za učešće u jednoj nagradnoj igri. Nisu me izvukli, ali na more idem svakako. Ovog puta ću upoznati Jonsko more! Već se radujem Pargi. Sad će septembar…

Šta vi nosite na more?

Grčka Putnica

Autostopom po Sitoniji – II deo

Post author By Deni putuje
Post date May 6, 2018
77 Comments on Autostopom po Sitoniji – II deo

„Neos Marmaras” rekli smo, osmehnuvši se starijem paru koji je zaustavio automobil želeći da nas poveze, Odmahivali su glavom i rekli da idu do Toronija. To nam je svakako bilo usput, te smo pristali. „Možda je taj Toroni i lepši”, pomislila sam,

Gospođa i gospodin Nemac, penzioneri. Veoma me obradovalo što ćemo upoznati i neke Nemce s kojima mogu da vežbam jezik. Bili su jako ljubazni i rečiti. Oduševili su se time što studiram germanistiku. Pričali su nam gde su sve letovali do sada, obišli su i Tajland, Mauricijus i daleka grčka ostrva, ali na Sitoniju se uvek vraćaju. I to u Toroni, odakle onda automobilom obilaze ostale lepe plaže,

Pošto smo im se veoma svideli, odlučili su da nam usput pokažu restoran Panorama Kalamitsi sa kog se pruža predivan pogled na Egejsko more i okolne plaže. Zaustavili smo se kod restorana, a gospođa je želela da nas fotografiše kako bi imala uspomenu. Pošto nismo želeli da ih zadržavamo, odlučili smo da ovde samo od jedne Grkinje kupimo maslinovo ulje i neke suvenire, pa da nastavimo dalje.

Iznenadili su se što smo iz Srbije došli bez automobila, a mi smo im ispričali kako smo se uopšte našli na Sitoniji i kako su nam protekli prethodni dani. „Mladi i snalažljivi”, rekao je gospodin Nemac, i skrenuo ka plaži Porto Koufo. To je šarmantno ribarsko mesto, sa dugom peščanom plažom, i najveća prirodna luka u Grčkoj. Ovde vole da dođu jer obožavaju riblje specijalitete, a tu postoji riblji restoran gde ručaju svakodnevno. Napravili smo pauzu od oko sat vremena za kupanje i sunčanje, a usput smo posmatrali brodiće koji su žurili da se usidre u luci.

Sledeća stanica bio nam je Toroni. Usput smo saznali da je to gradić koji ima jednu od najdužih plaža na Sitoniji, a da uz to može da se pohvali i plavom zastavicom. Gradska plaža je bila skoro pusta, uprkos sunčanom danu. Jedva sam dočekala da bosim nogama dotaknem zlatnožuti pesak. Toroni ima i tvrđavu, do koje smo želeli da odemo, ali je, iz nekog razloga, pristup bio zabranjen. Ovde smo ponovo takođe napravili pauzu, a nakon toga smo se zahvalili divnim ljudima koji su nam pomogli, i odlučili da sami izađemo na magistralu i probamo do večeri da stignemo do našeg cilja.

Posle 15ak minuta čekanja zaustavio se jedan žuti automobil i u njemu dvoje mladih ljudi. Ovog puta naišli smo na Mađare, koji su išli do Neos Marmarasa. Napokon!

Nažalost sa našim saputnicima nismo mnogo razgovarali jer su slabo pričali engleski,. To je doprinelo tome da je prilikom vožnje zavladala neka neprijatna tišina, i istina, bilo nam je malo neugodno što nismo mogli da se sporazumemo. Nas dvoje smo svakako bili raspoloženi da s njima odemo na piće, kako bismo se zahvalili za prevoz, ali, oni su nas ostavili i otišli svojim putem. To me je malo razočaralo, ali sam morala da naučim: ako su nam učinili uslugu da nas prevezu, ne mora da znači da hoće i da se druže. To je bilo njihovo pravo.

Ali, bilo je važno da smo stigli i da smo imali dovoljno vremena da se odmorimo, prošetamo i okupamo i na ovoj plaži. Prošetali smo brdovitim gradićem, obišli nekoliko radnji sa ručno rađenim suvenirima, a nakon toga se smestili u jedan kafić gde smo napokon mogli da odmorimo i osvežimo se nekim slatkim napitkom.

Svideo mi se Neos Marmaras, videlo se da je gradić dosta živ, kao I Sarti, iako je već kraj sezone. Svi restorani su bili puni, konobari su nas pozivali da uđemo i probamo njihove specijalitete… Posebno što mi se ovde svidelo jeste pogled na ostrvo Kornjača, koje se može videti i sa desne obale Kasandre.

Međutim, u uživanju nam je vreme brzo prošlo i već se približavalo veče, a pošto smo bili dosta udaljeni od Sartija, bilo je vreme da tražimo prevoz do kuće. Ponovo smo se našli na magistrali i zaustavio se jedan mladić – Italijan. Moram priznati da je on bio najopuštenija i najzanimljivija osoba koju smo upoznali na ovom letovanju – mlad pun života, opušten – klasični Italijan 🙂 Rekao nam je da je glumac i da je glumio u italijanskoj humorističkoj seriji. Ne znamo da li nas je slagao, ali svakako je i bez te informacije bio dovoljno zabavan.

Sa njim nažalost nismo mnogo putovali, jer je išao do kompleksa Porto Carras, luksuznog hotela sa privatnom plažom, vinogradima i terenima za golf. Pozvao nas je da idemo sa njim, ali nismo imali vremena da otkrijemo i ovu zanimljivu destinaciju, te nas je ostavio na magistrali.

Čekali smo sledeći automobil.
To je bilo najduže čekanje do tada, a već je padao mrak. Priznajem da sam počela polako da paničim da će nas uhvatiti noć, a bili smo dosta daleko od smeštaja. Saobraćaj je bio sve ređi. Odjednom smo videli jedan automobil koji je već prošao pored nas. Vraćao se u rikverc! Kroz prozor nam je mahnula jedna devojka. Njena destinacija bio je gradić Sykia. Poreklom je Grkinja i živi na Sitoniji, a tada je išla u posetu momku.

Nakon nekog vremena videli smo tablu na kojoj piše Sykia. Pripremali smo se da izađemo, ali ona je produžila dalje. Odlučila je da nas ipak odveze do Sartija, osećala se dužnom da to uradi kao naš domaćin 😉 Bili smo joj zahvalni do neba jer nas je izbavila iz nevolje.

Pošto nam je draga Grkinja predložila kamp Armenistis kao destinaciju poslednjeg dana, odlučili smo da je poslušamo. Naš pretposlednji dan odmora bio je najtopliji dan u septembru. Spakovali smo dosta vode u rance i našli se ponovo na magistrali. Ovog puta smo išli ka severu. Ubrzo se zaustavio automobil sa trojicom momaka iz Makedonije. S njima nismo mnogo razgovarali, uživali su slušajući muziku, pa nismo želeli da kvarimo njihovu nirvanu. Ostavili su nas kod Armenistis kampa i odjurili ka Solunu.

Armenistis plaža je sigurno jedna od najlepših, ako ne i najlepša koju smo na ovom putovanju obišli. Belina peska nas je zaslepila. Da samo ležite i slušate šum talasa, osećaćete se kao u raju. Pogled na Atos je božanstven i to je ono po čemu sam ovu plažu zapamtila.

Zapamtila sam i par ljuljaški, na kojima smo se sklonili od sunca i ljuljajući se gledali u kraljevsko plavo.

Ponovo sam upijala plavetnilo, kao prvog dana na Sitoniji. Možda zato što je bio poslednji dan? Čini mi se da nismo bili spremni da idemo kući… Želeli smo da istražujemo dalje, da obiđemo sve moguće plaže…

Kada sam sišla sa ljuljaške i probudila se iz sanjarenja, bilo je vreme da krenemo nazad. Ovog puta smo u povratku upoznali jednog starijeg gospodina Grka, koji nam je pričao o Sitoniji i lepoti njene prirode. Mnogo toga jesmo videli, ali to je samo mali deo onoga što Sitonija zapravo ima. Jer, kako se preko puta nalazi Atos, nije dopušteno da se na desnoj obali Sitonije grade hoteli i uništava priroda. I nadamo se da će ostati tako, jer su najlepši kuci oni koje je priroda sama sebi uredila.

I zaista, posle svih provedenih dana ovde, posle toliko izlazaka na magistralu sa podignutim palcem, Sitonija i ljudi koje smo upoznali sasvim slučajno su nam ostali u srcu. Da možemo, opet bismo sve ponovo, samo što bismo sada fotografisali naše divne saputnike i poklonili svakom od njih neku sitnicu za uspomenu.

Da li vi volite autostop? Ispričajte mi vašu priču u komentarima!