Category: Italija

Montekatini – potcenjeni dragulj Toskane

Post author By Deni putuje
Post date April 26, 2020
3 Comments on Montekatini – potcenjeni dragulj Toskane

Ako putujete sa turističkom agencijom u Toskanu, verovatno ćete biti smešteni u Montekatini Termama. Iako su ove terme svetski poznate i iako Montekatini ima dosta toga da ponudi, često biva zapostavljen od strane posetilaca, koji pohrle da obiđu veće i značajnije toskanske gradove.

Već pri rezervaciji petodnevnog putovanja u divnu italijansku regiju dogovorili smo se da ćemo Montekatiniju posvetiti malo pažnje, jer uvek volimo da istražimo i mesto u kome odsedamo. Posebno ako je ono malo, šarmantno, zeleno, prijatno. A baš takav je Montekatini.

Ovaj gradić sastoji se iz dva dela – banje u podnožju ( Montekatini Terme) i starog grada na brdu ( Montekatini Alto), Hoteli i apartmani su na području oko termi. Gradić je najposećeniji leti, kada mnogi iz vrelih gradova pobegnu u najveći spa grad u Italiji.

Montekatini Terme

Kao što i sam naziv kaže, terme su smeštene u Parku termi, i rade cele godine, Montekatini je poznat po pijaćoj lekovitoj vodi, a u ponudi su i tretmani lekovitim blatom, sauna i masaže. Celokupnu ponudu tretmana i cene možete videti ovde.

U Parku termi smo zaista uživali u decembarskom suncu. Osećao se miris proleća, a posebno nam se dopao mir koji je ovde vladao. Terme su prava umetnička dela, i mislim da ćete biti zadovoljni viđenim, čak i ako ne budete mogli sebi da priuštite neki tretman. Mi smo bili 😉

Posetili smo i Gradsku kuću, koja je baš lepo uređena, elegantna i prefinjena. Posetili smo izložbu o istoriji grada, i videli stare fotografije Montekatinija, reklame i plakate koji su krasili njegove ulice u prošlosti, kao i poznate ličnosti koje su njima rado šetale. Ulaz u Gradsku kuću je slobodan, a poseta izložbi besplatna, i – za preporučiti.

Lep utisak je na nas ostavila i Galerija antikviteta, koja se nalazi na glavnom trgu u Montekatini Termama. Pregršt skupocenih eksponata razbacanih po starim prašnjavim prostorijama i ljubazni Italijan koji nam je dozvolio da sve do detalja razgledamo, ne mareći da ćemo nešto ukrasti ili slomiti. Izgleda da ulivamo poverenje 😉

Tu je i bezbroj poslastičarnica, zbog kojih vam kreće voda na usta čim pogledate kroz izlog, milion butika i prodavnica cipela, picerija i restorana, šarmantnih kafea u kojima se pije espresso na šanku. Grad zaista ima svoju čar, posebno zimi, kada nema mnogo posetilaca i kada je svaki kutak samo vaš.

Putnik, Montekatini Terme — Putnik, Montekatini Term

Montekatini Alto

Poslednjeg dana u Toskani probudili smo se rano, spakovali rančeve i bili spremni da se odemo do starog grada.

Iz Montekatini Termi se do starog grada može lako stići rustičnom žičarom, ali ona vozi samo od marta do oktobra. Saznanje da nećemo moći da se provozamo vagonima iz 1898. godine malo me je rastužilo, ali ne i odvratilo od prvobitne ideje.

Žičara - Funiculare — Žičara – Funiculare

Trebalo je začiniti ovo naše putovanje nekom avanturom, a nema lepše avanture od planinarenja! Nismo bili sigurni da li je naša odluka da se penjemo do gore ispravna. Prvo zbog iskustava onih koji su to uradili pre nas, i ocenili ovu šetnju veoma napornom. S druge strane, bio je decembar, a u šumi je sigurno blatnjavo i klizavo. Treći razlog je bilo vreme – tog dana smo se vraćali za Srbiju i bilo je važno da se, zbog prevoza, spustimo u Montekatini Terme pre 16h.Odlučili smo se da krenemo, pa da odustanemo ukoliko na pola puta shvatimo da je ovo za nas prevelik zalogaj.

Međutim, bilo je samo pomalo strmo i blatnjavo. A mnogo lepo, osvežavajuće i mirisno. Izabrali smo stazu koja kreće desno od žičare i pratili je do samog gradića. Najveći nagib terena bio je 38,5 stepeni. Popeli smo se za nekih 45 min, sa dve pauze za fotografisanje i uživanje u mirisu svežeg bilja. Ako ste ikad bili na planinarenju, ovo će za vas bili mačji kašalj ?

A za svu odlučnost i trud dobili smo najlepšu nagradu – pogled koji će nam zauvek ostati urezan u sećanju.

Montekatini Alto je gradić u kom je vreme stalo. Njegove građevine iz 11. i 12. veka vratle su nas prošlost. Očarala nas je tišina koja ovde vlada. Potpuna suprotnost od Firence – bez gužve, turista i visokih cena. To je grad koji se otkriva natenane – jer je u svakom uglu nešto vredno pažnje i divljenja.

Na šarmantnom trgu nalazi se nekoliko restorana i kafea. Uslužuju vas Italijani starosedeoci. Polako, s osmehom, na italijanskom. Tu je i jedna suvenirnica, u kojoj sam kupila razglednice. U sećanju mi je ostao ljubazni prodavac, koji je razglednice pažljivo upakovao u elegantnu crvenu kesicu. Posmatrala sam s kojom ljubavlju pakuje tu razglednicu,iz zahvalnosti što je neko posetio i njegov gradić.

Najlepši detalj ovde je ovo zapušteno stepenište, čija zagonetnost me je privukla. Zamandaljena kapija i priroda koja buja. Duh srednjeg veka se tu nastanio i odlučio da ostane. Kao i u celom starom gradu.

Montekatini Alto smo istražili polako, ali smo zato morali brzo da se spustimo u podnožje. Stigli smo na naš autobus za Srbiju punog srca, prepuni utisaka. Svima u autobusu sam se pohvalila našim poduhvatom. Uspelu smo da se popnemo – govorila sam, i zaista se ponosim time .)

Kako vam se sviđa Montekatini? Da li biste posetili ovaj potcenjeni dragulj?

Ako vam se svideo tekst o Montekatiniju, i ako volite italijanske gradiće, možda vam se dopadne i tekst o Varenni na Komo jezeru.

Tags Italija, srednjovekovni gradići, Toskana

Italija

Šta raditi u Palermu? Osam najboljih aktivnosti u glavnom gradu Sicilije

Post author By Deni putuje
Post date August 20, 2019
77 Comments on Šta raditi u Palermu? Osam najboljih aktivnosti u glavnom gradu Sicilije

Palermo je prestonica Siclije, živahan multikulturalni grad. Živi i noću i danju, i nudi mnogo toga – predivnu arhitekturu, raznovrstan kulturni život, tradicionalnu sicilijansku kuhinju i odličan provod. Ali, šta raditi u Palermu? Koje su to najbolje aktivnosti u glavnom gradu Sicilije?

1.Posetiti Katedralu

Gradnja Katedrale u Palermu započela je 1185. godine. Nadograđivana je nekoliko puta, poslednji put u 18. veku. Zbog toga su na njoj vidljivi tragovi nekoliko stilova, što je čini još interesantnijom. Prostrana i elegantna, predstavlja jednu od retko mirnih lokacija u pomalo haotičnom Palermu.

Ulaz u Katedralu je besplatan, ali ako želite da se popnete na krov i vidite kripte i druge dragocenosti koje se ovde čuvaju, treba da kupite ulaznice po ceni od 7 evra. Takođe obratite pažnju na to da u Katedralu možete ući samo u dužim pantalonama ili suknji, te pokrivenih ramena. Ako niste prikladno obučeni, na ulazu ćete morati da kupite kabanicu za 1 evro.

2. Slušati ulične svirače kod Četiri fontane

Četiri fontane ( ital. Quattro Canti) je u‚stvari trg Vigliena, oivičen sa četiri fontane u baroknom stilu. Statue na fontanama predstavljaju četiri godišnja doba, četiri španska kralja i četiri zaštitnice Palerma – Kristina, Ninfa, Olivia i Agata.

Ovaj trg je tokom dana otvoren za saobraćaj, a u večernjim satima se zatvara i postaje jedno od mesta gde se najčešće predstavljaju ulični svirači. Zastanite ovde, poslušajte njihovu muziku i zaplešite uz ritmove džeza, pop- a ili rock- a.

3. Sastati se s nekim kod Massimo teatra

Massimo teatar predstavlja jednu od najvećih zgrada oopere u Evropi. Izgrađeno je u 19. veku i može da primi oko 1300 gledalaca. Nalazi se u blizini same pešačke zone, pa je jedno od najčešćih mesta sastanaka stanovnika Palerma.

Uobičajeno je da mladi sede na stepenicama ili klupama ispred opere, čekajući svoje prijatelje, a da zatim krenu u šetnju jednom od pešačkih ulica Via Maqueda.

4. Videti mural Falkone – Borselino

Palermo je poznat po uličnoj umetnosti, i sigurno ćete, slučajno ili namerno, videti bar nekoliko murala i grafita.

Ali, retko ko napusti Palermo, a da nije video mural posvećen dvojici sudija koji su vodili čuveno Maxiprocesso suđenje protiv sicilijanske mafije. Ovo suđenje trajalo je od 1986. do 1992. godine, a glavne sudije Đovani Falkone i Paolo Borselino ubijeni su odmah nakon njegovog završetka od strane mafijaša.

Njihov mural oslikan je na jednoj zgradi u ulici Via Cala 2017. godine. Zanimljivo je da je po njima naziv dobio i aerodrom u Palermu.

Mural Falkone - Boselino — Mural Falkone – Boselino

5. Diviti se Martorani

Martorana je najbolji primer diverziteta koji i danas vlada u Palermu. Ova crkva građena je početkom 12. veka , a karakteriše je mešavina stilova – baroknog, romanesknog i vizantijskog.

Nažalost, nisam uspela da je posetim. Prvi se u njoj održavalo venčanje , a drugi put je bila zatvorena ( subotom je otvorena samo do 13h). Divila sam se njenoj lepoti i veličanstvenosti samo iz daljine.

6. Probati sladoled u krofni

Slasnost italijanskog sladoleda poznata je svima koji su bar jednom bili u Italiji. Ali, u Palermu se može probati i sladoled u krofni!

Sladoledžinica Brisocia je, po mišljenjima mnogih, najbolja sladoledžinica koja nudi ovaj specijalitet. Ukusni kremasti sladoled u sočnoj krofni topiće vam se u ustima, i sigurna sam da ćete hteti još 🙂

7. Posetiti piceriju Frida

Ne jesti pizzu u Italiji bio bi greh! A kad se nađete u Palermu, zašto ne biste uz pizzu uživali i u ambijentu? Picerija koja nosi ime slavne slikarke nalazi se u samom centru grada i ubedljivo je najbolji izbor za večeru.

Radno vreme je od 18:30h, a najbolje bi bilo da vaš sto rezervišete unapred. Meni u obliku slikarske palete, podmetači sa likom Fride i raznobojni escajg doprineće tome da se vratite u prvu polovinu 20. veka.

8. Probati uličnu hranu u kvartu La Vucciria

La Vucciria je najpoznatiji kvart u Palermu – posebno u večernjim satima. Oko 20h se pijaca, na kojoj se tokom dana može kupiti povrće i voće, pretvori u živahno mesto u kom se mešaju razne kulture i – razna hrana.

Uz zvuke latino ritmova, jedu se razni specijaliteti spremljeni na licu mesta. Riba, morski plodovi, povrće ili roštilj – izbor je na vama. Za 10-15 evra možete iuzeti već pripremljenu porciju ili napraviti svoj miks. Piće se naručuje iz jednog od dva kafića u kom zauzmete sto.

Sedi se, jede, pije i pleše do dugo u noć. Ovde se najbolje oseti duh Palerma. Energičan, opušten i razdragan.

Nadam se da vam se dopada moja lista aktivnosti u Palermu. Šta biste vi još dodali? Šta je ono što najviše volite da radite u ovom gradu? Čekam vaše odgovore u komentarima.

A ako vas zanima šta još videti u zapadnoj Siciliji, pročitajte ovaj tekst.

Tags Palermo, Sicilija, vodič

Italija

Ostrvo Favinjana, Sicilija – pedalanje po leptiru Mediterana

Post author By Deni putuje
Post date July 31, 2019
No Comments on Ostrvo Favinjana, Sicilija – pedalanje po leptiru Mediterana

“Mislila sam da jedan dan odemo do ostrva Favinjana” – rekla nam je Stana, koja je i inicirala i organizovala naše putovanje. Pristala sam bez pogovora, ne pogledavši nijednu fotografiju ovog ostrva. Verujem Stani, iskusnoj putnici, ipak je proputovala pola sveta!

Toliko sam bila srećna što su me ona i njena sestra Marica pozvale da im se pridružim na putešestviju po zapadnoj Siciliji. Mogli su samo da me bace tamo negde kraj mora i ja bih bila zadovoljna 🙂 Ipak, nisu to uradili, već smo dve nedelje kasnije stigli u San Vito Lo Capo, gde smo bili smešteni narednih devet dana.

Nakon što smo se potpuno odmorili na dugoj peščanoj plaži u našem selu, kako ga je Miloš zvao, bilo je vreme za malo avanture. Na red je došla Favinjana.

Spakovali smo peškire, kupaće kostime, vodu i grickalice za put i krenuli autobusom do luke Trapani. Tamo je trebalo da uhvatimo trajekt u 9:10 i da za 35 minuta kročimo na tlo živopisnog Egadskog ostrva. Egadska ostrva smeštena su u Sredozemnom moru i ima ih tri – Levanzo, Favignana i Marettimo.

Bila sam veoma uzbuđena zbog otkrivanja još jednog dela Evrope. Ostrva su me uvek privlačila, jer sam sigurna da svako od njih krije neku tajnu. Da biste je otkrili, morate se pomučiti – doplivati, doveslati, dojedriti…Ili stići trajektom, kao mi 🙂 Za 22 evra kupili smo povratnu kartu Trapani – Favinjana – Trapani u turističkom info centru preko puta luke. Nestrpljivo smo čekali naš trajekt.

More je bilo mirno, te vožnju nismo ni osetili. Neki su i zaspali 😉 Ja sam se trudila da vidim plava prostranstva, iako je gospodin koji je sedeo kraj mene uporno pokušavao da mi zakloni prozor. Prošli smo kraj ostrva Levanzo, koje je manje, ali takođe popularno među turistima.

Iskrcali smo se u lučkom gradiću i bacili se u potragu za autobuskom stanicom. Imali smo red vožnje i dogovor je bio da lokalnim prevozom obiđemo tri plaže i gradić Favinjanu. Međutim, devojka sa info pulta u luci nagovorila nas je da iznajmimo bicikl. Ta ideja mi je bila zanimljiva, ali nisam bila sigurna koliko mogu da budem brza i spretna, jer bicikl nisam vozila godinama. Stana me je preduhitrila i – iznajmila četiri bicikla za 30 evra! Nisam imala drugu opciju nego da se pridružim ekipi u pedalanju 🙂

“Što mi je ovo trebalo”, mislila sam dok sam se nespretno provlačila kroz pešačku zonu. Ipak mi je bilo potrebno 10ak minuta da nađem balans i da se opustim – hvala Bogu, bez ijednog incidenta 😀 Vozila sam poslednja – Stana je imala ulogu navigatora i povremeno fotografa, Miloš je uživao, a Marica je bila tu za slučaj da ja usporim ili da mi zatreba neka pomoć.

Stana - inicijator, navigator, fotograf — Stana – inicijator, navigator, fotograf

Ovo je bio prvi put da neko mesto istražujem biciklom. Čim sam se opustila, shvatila sam da to ima nekoliko prednosti. Prvo – nailazili smo na čarobne predele, kraj kojih smo mogli zastati i koje smo mogli posmatrati do mile volje. Drugo – obuzeo me je neopisiv osećaj slobode.

S vetrom u kosi, pedalali smo po makadamu, kamenju, pesku…Mislila sam da će mi biti naporno i teško, ali sam se prevarila. Izgleda da sam potcenila svoje biciklističke sposobnosti 🙂 S vetrom su se mešali mirisi različitog bilja. Jedino što nas je ometalo tog dana bio je nedostatak prirodnog hlada. Smenjivali su se prirodom bujna i potpuno ogoljena prostranstva. Povremeno smo nalazili utočište pod krošnjom nekog osamljenog drveta, a potom nastavljali dalje.

Na Favinjani smo posetili tri plaže. Napravili smo krug: luka – Lido Burrone – Cala Azzurra – Cala Rossa – luka. Ukupno smo biciklom prešli oko 14km.

Moram vam reći da su mi se sve tri plaže dopale. Pre svega, zbog pogleda na nijanse plave koje se stapaju sa vedrim nebom. Izrazito čiste, prozirne, očaravajuće. Okružene stenama i teško dostupne, očekuju da se pomučite da biste do njih stigli. I sve bi bilo savršeno, da nismo došli u sezoni meduza 😀

Naravno da nismo znali da je sezona meduza. i naravno da nismo nikoga pitali. Ugledavši prvu plažu, prva je Stana skočila u vodu. Miloš za njom. Marica i ja smo odlučile da ovde samo uživamo u pogledu, jer nismo planirali dugo da se zadržimo. Meni je bilo dovoljno da posmatram, da se isključim, da poslučam tišinu i gledam u plavo. Moju nirvanu prekinuli su Stana i Miloš – Stanu je opekla meduza…

Svakako – nije bio smak sveta, ali je trebalo da budemo oprezni. Tog dana naučili smo da je najbolje da se mesto opekotine hladi morskom vodom, da će otok smanjiti paradajz presečen na pola i da se opekotina nikako ne treba izlagati suncu niti sušiti peškirom od peska 🙂 Na sreću, Stana je mogla da nastavi pedalanje.

Na sledećoj plaži – Cala Azzuro, saznali smo da se meduze nalaze samo u jednom delu, te smo se ovde svi rashladili. Ovde u suštini ne postoji prava plaža, već peškir stavite na prvu kamenu gromadu na koju naiđete. Pogled na uvalu je stvarno za pamćenje…

Taman kad smo se svi opustili, videli smo par ljudi koji izlaze iz vode i mažu neku mast. Oni su izgleda navikli na meduze, čim ih otok prođe, vraćaju se u vodu. A mi smo istrčali napolje što smo brže mogli 😀

Treća plaža – Cala Rossa – važi za najlepšu na ostrvu. Za mene je najimpresivnija. Okružena oštrim, kao nožem isečenim stenama, izgledala mi je prilično opasno. Avantura je bila samo spustiti se do nje uskim kamenim stepenicama bez ograde. A dole su nas dočekale prazne prostorije u vidu skladišta. Favinjana je inače bogata kamenolomima, iz kojih se vadi bledi krečnjak – bigar.

Cala Rossa svoj naziv duguje istorijskom događaju iz 241. godine pre nove ere. U Prvom punskom ratu, ovde su Rimljani pobedili Kartaginjane. Kažu da je tada proteklo mnogo krvi, pa je plaža zbog toga dobila atribut crvena.

Ovde se nažalost nismo kupali. Primetili smo samo dvoje kupača, a razlog za to nam je bio jasan – opet meduze. Odigrali smo partiju una s pogledom na, kako kažu, jednu od najlepših plaža u Evropi, a zatim se vratili u luku.

Imali smo još sat vremena do polaska našeg trajekta. Prošetali smo ulicama gradića, kupili razglednice i poneki suvenir. Bili smo pomalo umorni, ali puni utisaka. Videli smo i doživeli nešto sasvim drugačije. Favinjana nas je impresionirala, odgonetnuvši nam neke svoje tajne.

Saznali smo da je poznata kao leptir Mediterana, jer njen oblik podseća na leptira raširenih krila. Zatim, da se u njoj krije mnogo pećina u kojima su se nekad skrivali pirati. I, da je sedište zatvora u kom i danas robija veliki broj italijanskih mafijaša. Eto, da sam nekog zgazila biciklom znam gde bih završila 😀

Nadam se da sam uspela da vam prenesem svoj doživljaj Favinjane. Sigurna sam da ovo ostrvo čuva još mnogo tajni. Kada ga posetite, javite mi. Želela bih da znam šta ste novo otkrili.

Za još zanimljivosti o Favinjani pročitajte ovaj tekst.

A u ovom tekstu saznajte šta još možete posetiti u zapadnoj Siciliji.

Tags Italija, plaže, Sicilija

Italija

Putujete na Siciliju? Ovo je osam lokacija zapadne Sicilije koje treba da posetite!

Post author By Deni putuje
Post date July 24, 2019
No Comments on Putujete na Siciliju? Ovo je osam lokacija zapadne Sicilije koje treba da posetite!

Nedavno sam se vratila sa izvanrednog putešestvija po zapadnoj Siciliji. Po ostrvu smo putovali autobusom, automobilom, biciklom i trajektom i za 12 dana obišli neke od najlepših lokacija koje krase ovu regiju. U ovom tekstu želim da vam predstavim svojih top 8 lokacija koje treba da posetite u zapadnoj Siciliji.

1. Palermo

Glavni grad ostrva je moderan grad veličanstvene arhitekture, u kojoj se ogleda duh prošlih vekova. Palermo su osnovali Feničani, a zatim je bio u posedu Grka, u sastavu Rimskog , pa Vizantijskog carstva, Prvi put je postao glavni grad pod upravom Arapa, koji su mu dali naziv Balarme – i on se zadržao do danas. Grad tada doživljava svoje zlatno doba. Nakon toga osvajaju ga Normani, Španci, Burboni…a 1861. godine postaje deo Kraljevine Italije.

Osim zbog arhitekture, Palermo treba posetiti kako bi se osetila prava sicilijanska atmosfera, uz uličnu hranu i vina koja su karakteristična za ovu regiju. I – ono što ćete prvo primetiti kad prošetate njogovim ulicama- Palermo je grad multikulturalnosti, što ga čini intrigantnim i šarenim.

U ovom tekstu pročitajte koje su meni najdraže aktivnosti u Palermu.

2. Monreale

Ovaj tipični italijanski gradić od Palerma je udaljen 11km. Do njega se lako stiže autobusom 389 sa trga Independenza. Kako leži na brdu, iz Monreale se pruža odličan pogled na prestonicu Sicilije i Tirensko more.

Razlog dolaska većine posetilaca u ovaj gradić jeste katedrala Duomo di Monreale, jedan od najboljih primera normanske arhitekture na Siciliji. Njena izgradnja započela je 1172. godine, za vreme vladavine Vilijama II. Prema legendi, vladar je usnuo san u kom mu je Devica Marija savetovala da poseče stablo rogača ispod koga je zaspao i da na tom mestu sagradi crkvu. Kada se probudio, posekao je drvo i ispod njega pronašao blago, kojim je finansirao izgradnju katedrale.

Danas je ona jedan je od najvažnijih spomenika Italije, a od 2015. godine je pod UNESKO zaštitom.

3. Prirodni rezervat Lo Zingaro

Prostire se na potezu San Vito Lo Capo – Scopello. Za samo 5 evra, koliko košta ulaznica u ovo živopisno sicilijansko blago. možete da šetate, udišete mirise raznog bilja i uživate u kupanju na sedam savšeno čistih plaža. Usput možete posetiti i nekoliko pećina i muzeja koji prikazuju istoriju ovog područja. Staze su jasno obeležene, a mape i informacije možete dobiti na samom ulazu u rezervat.

U rezervatu smo posetili dve očaravajuće plaže – Cala dell Uzzo i Tonarella dell Uzzo. Radno vreme rezervata je od 7h, i preporučujem vam da dođete rano kako biste bar neko vreme na plažama mogli da uživate sami. Verujte mi da se rano ustajanje itekako isplati 😉

4. San Vito Lo Capo

Gradić sa oko 5000 stanovnika, jedno od najpopularnijih letovališta Sicilije. Krase ga 3km duga peščana plaža sa dugim plićakom i kristalno čistom vodom, veliki broj restorana, kafića, suvenirnica, poslastičarnica…

Letovalište nadgledaju planina Monte Monaco s jedne i svetionik San Vito sa druge strane. San Vito Lo Capo je odlična baza za istraživanje zapadne Sicilije. dovoljno mirno za odmor, a i dovoljno sadržajno da vam u njemu ne bude dosadno. Tokom letnjih meseci ovde se održavaju džez koncerti, filmski festival i sportski događaji.

5. Eriće

Šarmantni gradić koji leži na vrhu istoimenog brda. Poznat je po mnogobrojnim crkvama, uskim kaldrmisanim ulicama, cvetnim terasama i skladno uređenim dvorištima. Kako se nalazi na brdu, sa njegovog vidikovca se po vedrom danu pruža pogled na celu regiju – mogu se videti Trapani, San Vito Lo Capo, kao i obale Tirenskog mora.

6. Segesta

Segesta je jedno od najznačajnijih arheoloških područja na Siciliji. Njen hram potiče iz 5. veka pre nove ere i izgrađen je u dorskom stilu. Iz nepoznatog razloga hram je ostao nezavršen, čemu svedoči činjenica da mu nedostaje krov. Ulaznica za posetu hramu iznosi 3 evra.

Tačno preko puta hrama, na brdu Barbaro, nalazi se još jedan istorijski značajan spomenik, a to je grčki amfiteatar. I danas je aktivan, jer se tokom letnjih meseci ovde održavaju razne predstave za oko 4000 gledalaca. Pozorište nažalost nismo posetili, jer je bilo zatvoreno za vreme naše posete.

7. Solane Marsala

U blizini gradića Marsala nalaze se solane iz kojih se tradicionalno još od 1488. godine vadi morska so, metodom koju su koristili drevni Egipćani. Pogled na plavo – roza slana polja ulepšavaju i vetrejače iz 19. veka, a jedna od njih je pretvorena i u muzej soli.

Okolina Marsale je poznata po vinogradima pa vam savetujem da u ovom simpatičnom gradiću pronađete i neku vinariju u kojoj možete degustirati ili kupiti prava italijanska vina. Na ovom linku možete videti vinske ture u Marsali i pronaći onu koju vam odgovara. Mi smo ovog puta svratili u vinariju Pellegrino i kupili nekoliko boca vina koje smo poneli kući kao suvenir.

8. Ostrvo Favignana

Jedno od Egadskih ostrva koje se može posetiti u okviru jednodnevnog izleta iz Trapanija. Do njega se stiže trajektom za 30 minuta, a najlakše se može obići biciklom ili skuterom. Favignana je poznata po kamenitim i šljunkovitim, besprekorno čistim plažama u koje ćete se zaljubiti na prvi pogled.

Cala Burroni, Cala Azzuro i Cala Rossa su plaže koje sam posetila verglajući makadamom sa svojim prijateljima. Savetujem vam samo da se pre ulaska u vodu raspitate da li je tada sezona meduza 🙂 O našem izletu na Favinjanu možete čitati ovde.

Kako vam se dopada spisak mojih top 8 lokacija zapadne Sicilije? Da li biste nešto dodali/ oduzeli? Volela bih da pročitam vaše odgovore u komentarima.

A ako vam se svideo ovaj tekst, možda vam se dopadnu i praktični vodič za Milano i tekst o izletu na Komo jezero.

Tags Italija, plaže, Sicilija

Italija

Pavia – zaboravljeno lombardijsko blago

Post author By Deni putuje
Post date March 11, 2018
No Comments on Pavia – zaboravljeno lombardijsko blago

Čekali smo voz na železničkoj stanici Rigoredo u Milanu, Vreme nije bilo obećavajuće, kiša je padala i bilo je prilično vetrovito i hladno za početak avgusta. To je bio poslednji dan našeg mini-odmora u Italiji, a odlučili smo da ga provedemo u Paviji ( ital. Pavia).

Nismo znali mnogo o ovom gradu. Znali smo da je od Milana udaljen samo 35 km Znali smo da leži na reci Ticino , koja se negde u blizini grada uliva u reku Po. da ima divan most Ponte Coperto, kog smo videli na svim fotografijama Pavije. I da povratna karta košta 8 evra.

I tako je počelo naše putovanje – 28 minuta nas je delilo od ovog nama, do tada, tajnovitog mesta. Kako smo mu se približavali, i vreme je postajalo lepše, tako da nas je Pavija dočekala raširenih ( a i osunčanih) ruku.

Pošto je bila nedelja, turistička organizacija grada nije radila, tako da smo po samom izlasku iz voza pronašli i fotografisali mapu grada na jednoj od autobuskih stanica. Kada smo pogledali ucrtane znamenitosti, bilo nam je jasno da i ovaj grad ima mnogo toga da ponudi.

29133405_10211401499743655_8502371118051491840_n

S ushićenjem smo krenuli ka starom delu grada, u čijem nas je predvorju dočekala statua rimske boginje Minerve, boginje mudrosti i zaštitnice zanatlija i umetnika.

29027499_10211401515984061_4574061220151164928_n

Kasnije, šetajući uskim i mirnim ulicama Pavije, primetili smo da se sve zgrade u starom delu grada ponosno uzdižu ka nebu i drže jedna uz drugu , tako da ne možete da vidite šta se krije iza sledećeg ugla, već se pozitivno iznenađujete svakim narednim korakom. Iz tog razloga šetnja po Paviji može biti dobra igra pogađanja, u kojoj nijedan od učesnika na kraju ne uspe da pobedi grad.

29066508_10211401537584601_660519554413232128_n

Pošto se ulice ne seku pod pravim uglom, već su vijugave i ispresecane mnogim malim trgovima, najbolje je da ostavite mapu i vidite gde će vas put dovesti. Nas je put prvo doveo do crkve Santa Maria del Carmine, koja nam je odmah, pri samom pogledu na njenu prostranost i lepotu, oduzela dah. Ukoliko budete u prilici, obavezno posetite i njenu unutrašnjost .

29102113_10211401354020012_4901309982617632768_n

Pored ove, u gradu ćete primetiti jos mnogo crkava, i svaka od njih je na svoj način lepa i posebna. Tu su i Santa Maria di Canepanova, bazilika San Pietro in ciel d’oro, Santa Maria in Betlem...

29028075_10211401357060088_6632032376698437632_n

29063475_10211401357820107_8802120832714276864_n

Najprostranija građevina u gradu je svakako katedrala Duomo di Pavia, ispred koje se nalazi statua konjanika. Ove dve znamenitosti se nalaze na glavnom trgu – Piazza del Duomo. Ovaj trg je u vreme naše posete bio prazan i tih, ali je radnim danima ovde postavljena pijaca, a u vreme božićnih praznika i božični vašar.

29027853_10211401503903759_8035475509750005760_n

29101490_10211401522504224_4919639000366448640_n

Idući dalje, otkrili smo i tri srednjovekovna tornja sa satom, koja potiču iz 12. veka, iz vremena kada je Pavia postala samostalan grad. Kasnije smo u gradu videli još tri, a nekada ih je u Pavii bilo 100!
Grad je inače osnovan 218 g.p.n.e, a u 6. veku je bio i prestonica Lombardije, dok mu tu titulu nije ukrao ekonomski jači Milano.

29066444_10211401544544775_6931684483934453760_n

Poseban utisak za nas ostavio je Univerzitet ( Univesita’ di Pavia), koji je osnovan 1361. godine, Na ovom Univerzitetu, koji je jedan od najstarijih i najcenjenijih u Italiji i još uvek aktivan, studirali su Kristofer Kolumbo i Alesandro Volta. Dok smo bili ovde, zamišljali smo kako su oni i još mnogi od poznatih naučnika učili u univerzitetskim čitaonicama ( u kojima smo i sada videli vredne studente), i sedeli u malim dvorištima-parkovima sa mnogo zelenila i fontana. Da sam imala svoje knjige pri ruci, rado bih ostala u nekoj od čitaonica, možda baš na mestu gde je nekad davno sedeo neki od slavnih naučnika.

29063477_10211401547384846_7438479784364998656_n

29066244_10211401551904959_5602329833091629056_n

Za kraj našeg obilaska Pavije ostavili smo simbol grada – Ponte Coperto, „natkriveni most”, koji se nalazi na reci Ticino. Izgrađen je 1951. godine kao replika mosta iz 14. veka, ali uništen 1944. , za vreme Drugog svetkog rata. Legenda kaže – most možete preći samo ako nemate sklopljen pakt sa đavolom. Mi smo uspeli!

29027451_10211401519664153_7163477370614054912_n

29027460_10211401491023437_5296782028543361024_n

I, nakon celodnevne šetnje, morali smo, teška srca, da napustimo ovaj grad. Ono što nismo uspeli da vidimo, a imali smo u planu, je dvorac Visconteo. Ali, to je razlog više da ponovo posetimo ovo zaboravljeno blago Lombardije, koje danas ima oko 70000 stanovnika. Ovde smo osetili pravi lombardijski duh, i, iako nismo sedeli u univerzitetskoj čitaonici, nogama smo naučili jednu zanimljivu lekciju iz istorije.

Tags Lombardija

Italija Putnica

Varenna – biser Komo jezera

Post author By Deni putuje
Post date February 12, 2018
33 Comments on Varenna – biser Komo jezera

Na samo 61km od Milana, glavnog grada Lombardije, nalazi se mondenski gradić Varenna, koji svojim položajem i lepotom predstavlja pravi dragulj Komo jezera. To je mesto na kome zastaje dah svakom čiji se pogled izgubi u dodiru jezera i čarobnih Alpa, mesto koje, i pored mnogobrojnih posetilaca, odiše mirom. Mir će prekidati samo zvuk talasa i sirena brodića koji neprestano prevoze putnike sa jednog dela jezera na drugo.

Naše putovanje počelo je na glavnoj železničkoj stanici u Milanu ( Milano Centrale), gde smo kupili karte za voz u pravcu Tirana ( pažnja: ne Torina). Karta do Varenne Esino košta 6,70 evra i može se kupiti na automatu. Ukoliko znate kada ćete se vratiti, možete kupiti i povratnu kartu, u tom slučaju cena je 13,40 evra po osobi.

Do Varenne se putuje nešto više od sat vremena, Vreme će vam proći brzo jer ćete uživati u pogledu na jezero i Alpe, i svaka naredna stanica če biti lepša od prethodne…Voz staje u Monci ( Monza) I Leku ( Lecco), a zatim stiže u Varennu. Čim smo izašli iz voza, svratili smo u turističku organizaciju, koja se nalazi odmah na železničkoj stanici. Tu smo dobili mapu sa ucrtanim znamenitostima. ( Ukoliko niste kupili povratnu kartu, to možete uraditi ovde, jer na železničkoj stanici ne postoje automati. U krajnjem slučaju, kartu možete kupiti u vozu, po malo višoj ceni).

Odakle početi? Najbolje od Lida – plaže koja se nalazi na par minuta od stanice. To je ustvari plaža koja se nalazi na terasi restorana Lido. Ovde možete provesti dan pod suncobranima, uz piće iz restorana, cene se kreću od 4 evra naviše, u zavisnosti od usluge. Mi se ovde nismo zadržavali jer smo želeli da istražimo gradić, a i znali smo da se sa druge strane nalazi lepša plaža, koja je, uz to, i besplatna.

Prateći mapu, prošetali smo duž jezera, uživajući u hladu borovine, prolazeći pored vila, restorana, kafića,i bacajući poglede ka uskim, cvećem ukrašenim stepeništima – pasažima, koji su tako savršeno pristajali ovom mestu, čineći ga jos romantičnijim nego čto nam se na prvi pogled činilo.

U jednom trenutku stigli smo do hotela Royal Victoria i primetili da postoji malo stepenište koje vodi ka jezeru. Kada smo se spustili, ugledali smo ušuškanu plažu – to je ona plaža koju su nam meštani spomenuli! Dostupna je za goste hotela, ali i za nas, takoreći obične posetioce. Odlučili smo da ovde provedemo deo dana, uživajući u suncu i jezeru. Postoji i plići deo za manju decu i neplivače, tako da nema razloga da sebe ne počastilte kupanjem na ovom rajskom mestu. Iza plaže, sa leve strane hotela, nalazi se česma sa izvorskom vodom, gde se možete osvežiti pre nego što nastavite da otkrivate ostale tajne Varenne.

Najbolje je da na trenutak ostavite mapu i prepustite se strmim ulicama, stepeništima iza kojih se kriju čarobni pogledi na jezero i brodove, umetničke galerije, suvenirnice…Tako ćete sigurno doći i do centra Varenne, gde se nalazi crkva, tu možete popiti kafu, pojesti sladoled, ili jednostavno provesti vreme sedeći na nekoj od klupa na trgu.

Naš put dalje vodio je do zamka Castello di Vezio. Do njega vodi strma staza duga 2,5 km, kojom se kroz šumu stiže u mesto Perledo. Duž celog puta postoje putokazi i klupe za predah, a na nekoliko mesta ćete videti i česme. Do zamka se može stići i autom/ taksijem, sa druge strane Varenne, međutim, mi smo želeli da se malo pomučimo – a to i vama preporučujem, ponesite samo flašicu sa vodom i udobnu obuću ) Ulaz u dvorište zamka se plaća 4 evra.

Razlog čestog posećivanja zamka od strane turista je jedan od najlepših pogleda na Komo jezero. Zamak je u stvari ruševina, videćete njegove zidine, a u središnji deo se hrabriji mogu popeti do samog vrha i uživati u pogledu od 360 stepeni.

Pri silasku smo videli putokaz koji je vodio ka mestu Bellano. Odlučili smo da ga ispratimo i spustimo se strmom stazom i vidimo šta nas to tamo očekuje.

I osećaj nas nije prevario – na kraju staze bio je mostić, ispod koga se slivalo mnoštvo malih vodopada. Prizor je bio predivan! Od meštana koji su se ovde kupali saznali smo da nas tek iza krivine, opkoljene strmim i klizavim stenama, čeka iznenađenje – predivni vodopad i kada hladne vode za one željne osveženja!

Nakon posete zamku i uživanju u pogledu na netaknutu prirodu, spustili smo se nazad do Varenne. Sunce je polako zalazilo, i bilo je vreme da se, teška srca, oprostimo od ovog mesta.

Uputili smo se ka železničkoj stanici. Napustili smo Varennu, u nadi da će nas put uskoro ponovo naneti u ovaj deo Italije, i da ćemo imati vremena da otkrijemo još neke tajne ovog grada – a sigurni smo da ih ima još mnoštvo.

Da li biste rado posetili Varennu?

Ako vam se svideo ovaj tekst, pročitajte i tekstove

Praktični vodič za Milano

Pavia – zaboravljeno blago Lombardije

Odgovor na večito pitanje: Kako toliko putuješ?

Tags Alpi, Komo jezero, zamak

Italija Putnica

Praktični vodič za Milano: poseta Milanu ne mora biti skupa!

Post author By Deni putuje
Post date January 26, 2018
No Comments on Praktični vodič za Milano: poseta Milanu ne mora biti skupa!

Uvek sam želela da posetim Milano, prestonicu Lombardije, grad visoke mode, ali i visokog standarda. Ako je on jedan od gradova sa vaše bucket liste, pročitajte ovaj praktični vodič. U njemu ćete naći informacije o tome kako otići u Milano, šta jesti, piti, videti, a da ne potrošite čitavo bogatstvo.

Aranžman

Moje putovanje u Milano koštalo je 79 evra. Prevoz iz Novog Sada, dva noćenja sa doručkom u odličnom hotelu sa tri zvezdice. Putovala sam sa jednom turističkom agencijom iz Novog Sada. Kupon za putovanje uzela sam putem sajta za popuste Kupi me, koji je koštao 790 din.

Prevoz, smeštaj u hotelu B&B, doručak, vodič – sve je bilo savršeno! U Italiji postoji obavezna turistička taksa u hotelima, tako da smo pri dolasku platili dodatnih 6 evra hotelu ( 3 evra po noćenju u dvokrevetnoj sobi) Od centra grada bili smo udaljeni 15 min vožnje metroom.

Prevoz
U Milanu možete putovati biciklom, autobusom, tramvajem, i metroom. Postoji naravno i opcija taksija – ali nju ne bih preporučila ukoliko želite da uštedite ( saznali smo da taksi-službe u Milanu funkcionišu malo drugačije nego kod nas – taksimetar otkucava od trenutka kada pozovete taksi, a ne od trenutka kada u njega uđete). Mi smo najviše putovali metroom – jer je najbrže, i izbegne se gužva velikog grada. Postoje tri linije – crvena, zelena i žuta, grad je odlično povezan. Karta za jednu vožnju metroom košta 1,5 evra. Ukoliko ostajete duže, najbolje je da kupite kartu koja važi 48h od trenutka kada je prvi put otkucate u automatu. Ta karta košta 8,25 evra i možete se voziti neograničeno za tih 48 h – metroom, autobusom i tramvajem. Ona važi za prvu zonu ( koja je dovoljno velika, ukoliko ostajete par dana, verujem da ćete biti samo u prvoj zoni). Metro možete koristiti do 00;30 svakog dana.
Posebna pogodnost je Milano City Pass – turistička kartica. Ona vam omogućava besplatan gradski prevoz, popuste za određene atrakcije, besplatan ulazak u dva muzeja i još mnogo toga.

Hrana i piće
Na svakom putovanju, možda i najveća suma novca ode na hranu. Mi smo u svom aranžmanu sa agencijom imali doručak, što nam je dodatno umanjilo troškove. Tokom dana smo najviše jeli voće i sladoled ( ipak je bio avgust i temperature od 35-40 stepeni). Svi kažu da u Italiji ne postoji loš sladoled, postoje samo više ili manje popularne sladoledžinice/ poslastičarnice. Cene porcije sladoleda se kreću od 2,5 evra ( mala porcija – koja uopšte nije mala) pa naviše. Najčešće ćete videti da imaju 4 veličine – u zavisnosti od broja ukusa. Mi smo sladoled jeli na dva mesta – Grom i Venchi – i bili smo prezadovoljni!

Cena hrane po restoranima se smanjuje kako idete od centra ka drugim delovima grada, tako da se može naći nešto za svačiji džep. Pre ulaska u restoran obavezno pogledajte meni koji je istaknut ispred – da se posle ne biste neprijatno iznenadili.

Pekare su odlične – mi smo u pekarama probali pizze i bile su izvrsne – cene se kreću od 2,5 evra pa naviše. Probajte i pancerote ( 2 – 2,5 evra) i neke od kroasana, ako se želite zasladiti.

Ono što je za Milano karakteristično jesu aperitivo i apericena, koje možete probati uveče, od 19h pa negde do 22 i 30h. Aperitivo podrazumeva da u restoranu/ kafiću naručite piće i uz njega dobijete neku zakusku –grickalice, sir, šunku, pečurke. Apericena je već ozbiljna večera – uz naručeno skuplje piće ( najčešće koktel, 9-10 evra) dobijate mogućnost da pristupite bifeu i takoreći napunite tanjir – tu vas čekaju pasta, mini pizze, razne salate, krompir, piletina, bareno povrće, i naravno dezert – mafini, kolači, razni kroasani i voće. Najpoznatija mesta za apericenu i aperitivo su Navigli ( koji se nalazi na kanalima Navigli) i Brera distrikt. Dok budete šetali, vlasnici i konobari kafića/ restorana će vas pozivati da baš kod njih dođete i objasniće vam kako sve funkcioniše. Ovo nikako nemojte propustiti, jer ćete šetnjom uveče po ovim delovima grada osetiti pravi duh i gostoljubivost Italijana.

Svuda po gradu se nalaze česme sa pijaćom vodom, tako da nema potrebe da vodu kupujete u supermarketima, već vam je samo potrebna jedna flašica.

Kafa je naravno nezaobilazna. svakako bih preporučila da probate italijanski espresso, cene variraju od lokacije i razlikuju se od toga da li stojite za barom ili sedite. Naš vodič nam je preporučio da probamo grappu – kafu sa alkoholom (lozovačom), koju kod nas ne možete pronaći. Za koji god kafić da se odlučite, sigurna sam da nećete naleteti na lošu kafu u Italiji!

Aktivnosti

Kada sam odlučila da posetim Milano i saopštila to dragim ljudima, njihova prva reakcija je bila pozitivna, uz rečenicu: „Jao, ali tamo je veoma skupo!”
Ali, to me nije sprečilo da ipak otputujem. Jer, veoma često se desi da su stvari koje želite da vidite veoma povoljne, ili čak – besplatne! Ja ću nabrojati neke od njih.
1. Videti katedralu Duomo spolja – da, to je ona građevina koja se nalazi na svim razglednicama Milana! I stvarno je prelepa! Ulaz u katedralu košta 12 evra, a poseban deo – krov Duoma, koji možete posetiti i diviti se pogledu na grad, možete videti za 5 evra. Međutim, bolji pogled je iz kafića u okviru Galerie Vittorio Emanuele II – koji ne košta ništa.

2. Osim toga što se sa Galerie Vittorio Emanuele II može posmatrati grad, ovaj prelepi tržni centar doprineće tome da se , barem na trenutak, osećate kao deo milanske elite – šetajući njime, videćete butike nekih od najpoznatijih modnih kreatora. Sam enterijer Galerie je nešto zbog čega se sigurno smatra jednim od najlepših tržnih centara Evrope, a možda i sveta.
27294095_10211066685333504_1720097191_n

3. Zamisliti želju – U samom tržnom centru primetićete da se u jednom delu okupila masa ljudi koji se vrte u krug. Nemojte da vas ovo čudi, na ovom mestu se nalazi slika bika, i veruje se , da ukoliko se na označenom delu vrtite tri puta na peti unazad i pritom zamislite želju – ona će se ostvariti.

4. Vidite Milansku Skalu – najpoznatiju opersku kuću za koju ste sigurno čuli. Karte za operu su veoma skupe, ali ukoliko želite, možete besplatno posetiti hol i virnuti u jednu od operskih dvorana.

World___Italy_La_Scala_Opera_House_in_Milan__Italy_062335_

5. Dvorac Sforza – renesansni dvorac do koga lako stižete od Duoma – ovde možete prošetati, uživati u pogledima na dvorac s jedne, a na Trijumfalnu kapiju sa druge strane. Možete i posetiti dvorac – ulaznica košta 5 evra i sa njom možete videti 15ak izložbi koje su trenutno aktuelne.

6. Tik uz dvorac nalazi se predivni Sempione park – oaza urbanog Milana, mesto za odmor, osveženje, šetnju po stazama i mostićima. Iz parka se pruža predivan pogled na spomenuti Sforza dvorac.

7. Čak i ako ne planirate nigde da putujete vozom iz Milana, treba da posetite glavnu železničku stanicu Milano Centrale, kako biste se divili njenoj arhitekturi.

8. Ukoliko ste kupili Milano City Pass, možete besplatno videti dva muzeja ( koji su to muzeji, pročitaćete na sajtu, ponuda se često menja)

9. Provozajte se tramvajem – kao što sam rekla, kada kupite dnevnu kartu za prevoz, ona obuhvata i vožnju tramvajem. Vožnja tramvajem po Milanu predstavlja poseban doživljaj jer su tramvaji mali i rustični, i dok se vozite, osetićete se kao da ste u nekom od prošlih vekova.

10. Posetite Navigli kanale – spomenula sam da Navigli distrikt predstavlja boemsku četvrt za Milaneze, mesto gde se uveče okupljaju i stari i mladi, uživajući u koktelima, hrani, i pogledu na kanale. Čak i da ne sednete nigde, sama šetnja ovim delom grada doprineće tome da osetite pravi duh grada.

11. Upoznajte lokalce – bilo gde da se nalazite, pokušajte da razmenite par reči sa lokalcima, pitajte ih za pravac, za savet…Italijani su veoma gostoljubivi, raduju se tome što ste došli da posetite njihov grad, i sigurno će vam izaći u susret. Još ako ste pre putovanja naučili par reči italijanskog – oduševiće se.

Izleti

Ukoliko želite da posetite još neka mesta u Lombardiji iz Milana, najpovoljnija opcija je da koristite BlaBlaCar ili, naravno, stopiranje. Pošto preko BlaBlaCar-a nismo mogli da pronađemo vožnje u željenim terminima, a stop nam je bio rizičan ( s obzirom na to da smo imali samo tri cela dana na raspolaganju), odlučili smo da koristimo voz. Vozovi su generalno povoljniji od autobusa. Dešava se da kasne, ali nijednom kašnjenje nije bilo duže od pola sata. Sve informacije o vozovima u Italiji možete pronaći ovde

Mi smo posetili sledeća mesta:

1. Varenna – gradić na Komo jezeru gde možete provesti čitav dan u šetnji, kupanju u kristalno čistoj vodi, a možete se prošetati i do mesta Perledo i posetiti zamak Vezzio, sa čije se terase pruža najlepši pogled na jezero i Alpe. Priču o Varenni možete pročitati ovde.

2. Lecco – takođe grad na jezeru, iz koga se može stići i direktno iz Varenne, u povratku za Milano. Iz grada se takođe pruža predivan pogled na jezero i Alpe, a od njega se peške može stići do mesta Malgrate. Ako ste kupili kartu Varenna – Milano, ona važi šest sati, tako da sa njom možete istog dana otići i do grada Lecco ( ili do bilo kog mesta između ove dve destinacije) Vožnja od Varenne do Lecca traje 20 minuta.

3. Pavia – grad južno od Milana, zaboravljena prestonica Lombardije, grad u kome se nalazi jedan od najvećih italijanskih univerziteta i mesto gde se reka Ticino ulica u reko Po.

Tekst o Paviji možete pročitati ovde.

Na izlete možete otići i sa turističkom agencijom, cena izleta do Đenove je bila 30 evra a do Koma i Lugana 25. To je odlična opcija za one koji ne žele da se samostalno bave organizacijom, već da se u potpunosti opuste i uživaju u putovanju.

Ja sam Đenovu. Lugano i jos mnoštvo mesta ostavila za neki naredni put.

A do tada – tanti saluti!

Da li ste posetili Milano? Imate li još neki praktični savet? Podelite ga sa mnom u komentarima!

Tags dvorac, izlet, saveti

Austrija Belgija Češka Grčka Italija Letonija Luksemburg Mađarska Makedonija Nemačka Poljska Praktično Putnica Rumunija Slovačka Slovenija Srbija

Odgovor na večito pitanje: „Kako toliko putuješ?”

Post author By Deni putuje
Post date January 20, 2018
192 Comments on Odgovor na večito pitanje: „Kako toliko putuješ?”

Nije lako putovati – to je istina. Od trenutka kada sam napravila blog, dobijam pitanje: Kako toliko putuješ? Ovim tekstom želim da vam dam odgovor na to večito pitanje.

Moje prvo putovanje dogodilo se 1995. godine, kada sam sa porodicom došla iz Republike Srpske u Novi Sad. Sledeće – kada sam imala 16 godina i otputovala sa razredom iz srednje škole na ekskurziju u Budimpeštu.

Dugo sam čekala to putovanje.. Brojala sam dane do trenutka kada će napokon da mi udare taj pečat u pasoš, pa da se i ja mogu pohvaliti time da sam prešla granicu. I, dok su druga deca kukala, žaleći se na nedovoljno prostora u autobusu, mučninu i druge dečije boljke, ja sam veselo sedela u tom autobusu, posmatrajući kroz prozor predele, gradove, reke, šume i prolaznike.

Ta trodnevna poseta dunavskoj lepotici probudila je u meni želju za putovanjima, za otkrivanjem novog, novih gradova, sela, planina, jezera, za upoznavanjem novih ljudi, njihovih običaja, hrane, načina života. Privlačila me je ta različitost. Tako sam, posle Mađarske, počela da posećujem i druge evropske države

Putujem autobusom i vozom, tek od nedavno avionom

Kada sam zakoračila u putnički svet, nisu bile aktuelne low cost avio kompanije. Putovanje avionom mi je bilo potpuno neekonomično, pa sam do Hamburga i Monpeljea putovala po 24 sata. To su bile slatke muke 🙂

U busu za Hamburg sam upoznala gospođu Ramonu koja piše krimi romane i redovno mi ih šalje na mejl. Pri putovanju vozom i autobusom možete čuti mnogo različitih priča, tužnih i srećnih, prisustvovati veridbi na sred autoputa, susretu porodice na stanici posle godinu dana…

Prvi put sam poletele ove, 2019. godine, pri putovanju na Siciliju. Pošto mi se svidelo, nadam se da ću ubuduće češće koristiti avion kao prevozno sredstvo, ali samo za dalje destinacije 🙂

Koristim Couchsurfing

Couchsurfing je putnička internet platforma za one koji žele da spavaju kod lokalaca i na taj način dobiju pravi doživljaj zemlje u koju su otputovali. Kao što i sam naziv kaže, vi surfujete kod nekog na kauču.

Moje iskustvo sa CS-om je veoma pozitivno. U Monpeljeu smo Lidija i ja bile smeštene kod dve devojke, one su nas lepo ugostile, napravile nam pravi francuski doručak i upoznale nas sa svojom ludom mačkom 🙂

U Brašovu sam prenoćila kod divne Irine, s kojom sam ostala u kontaktu do danas. Coucsurfing je odličan način da upoznate nove ljude, proširite vidike, a i da uštedite.

Zajednica se svakodnevno širi i u skoro svakom mestu na planeti možete naći smeštaj. Svoj profil na CS-u možete napraviti ovde . Što više informacija na profilu – to veća šansa da nađete domaćina, Isto tako, i vi možete biti domaćin i primiti ljude iz zemlje i inostranstva u vaš dom.

Tražila sam sezonske poslove

Na 2. i 3. godini studija sam odlučila da sa par kolega otputujem u Nemačku i tamo radim u jednoj pekari.

Ostrvo Fehmarn na Baltičkom moru bilo je naš dom na dva meseca 2013. i 2014. godine. Boravak ovde mi je omogućio da prvi put vidim more, da poboljšam svoje znanje nemačkog jezika, da zaradim, ali i da posetim Hamburg, Libek, Kiel, i predivni Kopenhagen. Ako si student i želiš na sezonski posao u Nemačku, pročitajte ovaj tekst.

Volontirala sam na kampovima u inostranstvu

Želela sam na neki način da spojim ljubav prema nemačkom jeziku, radu sa decom/ mladima i putovanjima. Tako sam u više navrata putovala u Rumuniju i Slovačku,

Sve opcije za volontiranje pronalazila sam na internetu, javljala se organizacijama direktno mejlom. Naravno, poslala sam više od 20 mejlova raznim organizacijama. Od toga su me četiri i pozvale da volontiram. Nakon nekog vremena, unapredili su me u asistenta za obuku novih volontera, te sam dobijala i džeparac. Kako sam se provela u Rumuniji možete saznati ovde.

Želja mi je da bar jedanput odem na kamp preko SCI platforme – koja nudi kratkoročna i dugoročna volontiranja u inostranstvu. Bazu kampova možeš potražiti ovde. Možda se i sretnemo negde naredne godine 🙂

Koristim sajtove za popuste

Svakog ponedeljka pretražim koja se to nova putovanja nude na sajovima za popuste. Na ovim sajtovima agencije nude putovanja po nižim cenama, uz vaučer koji plaćate sajtu.

Prag za 69 evra, Milano za 79, Budimpešta za 36, Krakov za 59 i tako dalje 🙂 Iako su sve autobuski aranžmani, mislim da su veoma povoljni i da se jeftinije od toga ne može naći.

Naše sledeće putovanje preko jednog od ovih sajtova je Toskana – tri noćenja sa doručkom i prevoz za 99 evra 🙂

Sama organizujem izlete na destinaciji

Bilo da putujem sa agencijom ili samostalno, sama organizujem sve izlete na destinaciji. Time pre svega uštedim novac, ali i imam slobodu da u nekom mestu do koga odem ostanem duže ili kraće.

Kada smo Marko i ja bili u Italiji, iskoristili smo povoljne italijanske vozove i sami putovali do Komo jezera i obišli predivne gradiće Varenna, Lecco i Malgrate, a voz smo koristili i da bismo otišli do Pavie – stare prestonice Lombardije. Prilikom putovanja u Rigu, drugarica i ja smo takođe vozom otišle do mesta Majori na Baltičkom moru…

Poslednje duže putovanje bilo je po Makedoniji, gde sam koristila lokalni prevoz i iz Ohrida otišla do nekoliko lepih destinacija.

Koristila sam i BlaBlaCar prilikom boravka u Transilvaniji , i putovala sa jednim ljubaznim gospodinom od Sibinja do Segešvara – rodnog mesta grofa Drakule.

Stopirala sam 🙂

Pre nekoliko godina, Marko i ja smo uplatili letovanje na Sitoniji. Na njegov predlog smo deset dana stopirali i obišli skoro celo poluostrvo na taj način. Pritom smo upoznali ljubazne Nemce, Mađare, Italijane, Grke, Makedonce, i par Beograđana koji su nam ponudili prevoz.

O našoj autostoperskoj avanturi možeš čitate ovde i ovde. Volela bih da to nekad ponovimo, a mislim da su grčka ostrva odlična za tako nešto 🙂

Idem na Free walking tours

U skoro svakom evropskom gradu postoje Free Walking Tours – besplatne pešačke ture. Dovoljno je da ih potražite na internetu i rezervišete svoje mesto. Iako su ture besplatne, očekuje se od učesnika da ostave vodiču određenu sumu novca, ukoliko su bili zadovoljni. To uradite obavezno – računajte da su vodiči, uglavnom, volonteri.

Član sam planinarske sekcije

U želji da što više obiđem i prirodne lepote, učlanila sam se u Planinarsko – rekreativnu sekciju Novog Sada. Svoje druženje sa njima započela sam obilaskom kanjona Nere u Rumuniji, a nastavila penjanjem na sva tri vrha Povlena, obilaskom klisure reke Gradac,

Ovakvi izleti ne iziskuju mnogo novca i uglavnom su jednodnevni, s obzirom na to da sam još uvek amater u planinarenju. Kako je to biti planinar i šta vas očekuje prilikom jedne takve avanture – pročitajte ovde.

Idem na jednodnevne izlete

U nedostaktu vremena i novca, idem na jednodnevne izlete. Pošto živim u Novom Sadu, najbliže mi je da putujem do Mađarske ili Rumunije, ali i da obiđem neka lepa mesta u Vojvodini.

Za desetak evra sam posetila Golubačku tvrđavu, nekoliko gradića u Mađarskoj, Temišvar, banju Morahalom, dvorce Vojvodine…Sigurna sam da i ti, u zavisnosti od mesta u kom živiš, možeš posetiti neke zanimljive destinacije.

Nosim osmeh na licu

Možda zvuči kao kliše, ali s osmehom smo svuda dobrodošli. U to sam se uverila bezbroj puta.

Otvorenošću i vedrinom duha možete steći nove prijatelje, ali i uštedeti. Tako je meni jedna Aline iz Temišvara ponudila besplatan prevoz od sela Bekokten do Sibinja, a jedna gospođa iz Brašova do dvorca Bran. Vozač autobusa u Rumuniji mi nije naplatio kartu, jedna Franzi mi je ponudila ključeve svoje kuće na tri dana, jedan momak iz Brašova me je proveo kroz grad i pozvao mi taksi…

Da li si dobio/ la odgovor?

Putovanja nisu potpuno besplatna. Međutim, ako smo malo strpljiviji, praktičniji, ekonomičniji, fleksibilniji i ljubazniji, mogu nas koštati mnogo manje.

Svakako, koliko god novca da potrošimo, obogatićemo se za mnoštvo novih iskustava, poznanstava, novih reči na stranim jezicima, novih različitih novčića u kasici-prasici, novih znanja, ukusa, mirisa, i želja…

Nadam se da sam ovim tekstom odgovorila na tvoje pitanje i da već imaš na umu svoju sledeću destinaciju. Podeli je sa mnom u komentarima!

Tags Cpuchsurfing, izleti