Vreme adventa je doba godine kada se u mnogim gradovima u Evropi održavaju božićni marketi. Glavni, ali i sporedni trgovi, ukrašeni su štandovima na kojima se prodaju razni gastronomski specijaliteti, novogodišnji ukrasi, kuvano vino, i druge đakonije.
Volim da posećujem advente po Evropi jer me prosto mami ta radost koja isijava iz svakog pojedinačnog štanda. Nema mesta za nervozu, samo za osmehe, zabavu i poneki slatkiš. U ovom tekstu ću vam predstaviti svojih 5 najdražih božićnih marketa, a nadam se da će se lista uskoro i proširiti.
1. Beč
Advent u Beču traje od sredine novembra do 26. decembra. Najlepši marketi su ipred Šenbrun palate, na trgu Marije Terezije i ispred palate Belvedere. Najveća i najposećenija je svakako božićna pijaca ispred Gradske kuće ( Rathausplatz), a tu se nalazi i klizalište na otvorenom.
Kada se nađete na adventu u Beču, obavezno kupite punč ili kuvano vino u šoljici u obliku čizme! Svaka šoljica ukrašena je motivima trga na kom je kupljena, a to će vam sigurno biti najdraži suvenir iz carskog grada.
Listu božićnih marketa u Beču i više informacija o njima možete naći ovde.
2. Zagreb
Advent u Zagrebu već nekoliko godina nosi titulu najlepšeg u Evropi. Traje od kraja novembra do 7. januara. Na preko dvadeset lokacija u glavnom gradu Hrvatske možete uživati u mirisu i ukusu medenjaka, fritula, kobasica, kuvanog vina, te u veoma maštovitoj dekoraciji koji krasi svaki štand.
Posebno zanimljivi posetiocima su ukrasni ramovi u kojima se mogu fotografisati i ovekovečiti svoju posetu. Najlepši marketi su u Caffeu de Matoš, na Klovčićevim dvorima, u Zrinjevcu i na glavnom Trgu bana Josipa Jelačića.
I u Zagrebu se možete oprobati u klizanju, u Ledenom parku, na Trgu kralja Tomislava.
Više o adventu u Zagrebu možete ćitati u ovom tekstu.
3. Riga
Božićne postavke u Rigi mogu se videti od 30. novembra do 8. januara. Riga ima božićne markete na tri velika trga, što nije mnogo, ali oni su me toliko očarali da sam morala da ih uvrstim u top 5.
Štandovi su postavljeni duž glavnog trga Doma Iakums, te na trgu Livu i u Esplanade parku. Sva tri marketa su velika i na njima se mogu kupiti i ručno rađeni predmeti sa motivima Letonije, kao i čuvena figurica crne mačke, koja je simbol grada.
Ne zaboravite da na nekom od riških trgova probate i balzam – tipično alkoholno piće, i da zaigrate uz neku od božićnih pesama koje se vrte na razglasu i doprinose prazničnoj atmosferi.
Šta još možete videti i raditi u Rigi, pročitajte ovde.
4. Budimpešta
Dunavska lepotica takođe nudi pravu čaroliju ljubiteljima Božića. Na trgovima Vorosmarty i ispred Bazilike svetog Ištvana vlada najbolja pretpraznična atmosfera, mada su i ulice koje ih spajaju pretvorene u mini božićne markete.
U Budimpešti utolite glad uz tradicionalni langoš, zabavite se vožnjom na čuvenom Budimpeštanskom oku, a duh Božića osetite i gledajući 3D projekciju na Bacilici svetog Ištvana.
Više o mojoj poseti adventu u Budimpešti saznajte ovde.
5. Segedin
Manji od ostalih, ali nimalo za potceniti! Advent u Segedinu je mirniji od većine na kojima sam bila, i baš zbog toga je zauzeo posebno mesto u mom srcu. Još jedna vrlina je što su cene zaista niske u odnosu na veće gradove, pa se možete počastiti svačim što poželite!
Advent traje od 29. novembra do 24. decembra, a posebna atrakcija je vožnja na ogromnom točku Szeged Eye, sa pogledom na celi grad.
Predstavila sam vam svojih 5 najdražih božićnih marketa. U narednom periodu ću posetiti još dva, i rado ću dopuniti listu, ukoliko me neki od ta dva zaista oduševi.
Da li ste bili na nekom od ovih božićnih marketa? Imate li omiljeni? Da li biste dodali neki drugi na listu? Pišite mi svoje predloge u komentarima!
Čini mi se da je Riga, glavni grad Letonije, jedna od najpotcenjenijih prestonica Evrope. Sama nikad nisam verovala da ću je posetiti – ne zato što nisam želela, već zato što kod nas nisam često nailazila na ponude koje omogućavaju posetu ovom divnom gradu, biseru Baltika.
Ali, nekad, kada se najmanje nadate,ukaže se izvanredna prilika, koju nikako ne smete da propustite. Tako sam ja Novu 2017. sačekala u Letoniji…
Nakon posete gradu Katowice ( Poljska) i Varšavi, stigli smo u Rigu. Dočekao nas je hladni decembarski dan, mećava…U tom trenutku sam pomislila da će vreme tokom našeg boravka ostati takvo, da će mi, uprkos mojim nepromočivim čizmama, vunenoj kapi , šalu i rukavicama, biti užasno hladno, i da ću sve vreme ovde provesti u nekom kafiću pijući topli čaj i gledajući u snežne riške ulice.
Međutim, posle nekoliko sati mećava je prestala, i temperatura se podigla iznad nule. Tako da je avantura počela – i nastavila se u naredna tri dana!
Sve je vrvelo od prazničkog duha. Božićni market na glavnom trgu kod Riške katedrale bio je prepun , ljudi iz svih delova sveta našli su se na jednom mestu i nije im važno odakle su, koliko imaju godina, koja im je boja kože, religija ili seksualna orijentacija…Pozitivno me je iznenadila ta atmosfera – toliko pozitivne energije na jednom mestu, ljudi koji pevaju i plešu uz božićne pesme, pritom piju balzam ( alkoholno piće karakteristično za Rigu, koje se sipa u čaj ili kafu), kuvano vino ( karstvin) ili čaj – koji je ubedljivo omiljeni napitak Letonaca. Toj atmosferi ne možete odoleti – morate im se pridružiti!
Tu smo upoznale i tri devojke iz Portorika, koje su došle u Rigu da se “smrznu”. One su meni i Olji savetovale koji prilog da uzmemo uz ukusne kobasice koje su se prodavale na božićnom marketu.
Nakon najvećeg trga, kod katedrale, do koga vodi sedam ulica iz različitih pravaca, posetile smo i božićne markete na trgovima Albert i Livu. Oni jesu manji, ali ih to ne čini manje važnim. Naprotiv, na njima se kriju neke od najlepših riških fasada!
Na trgu Livu videle smo zanimljivu građevinu na čijim se tornjevima nalazi skulptura crne mačke sa podignutim repom – Mačju kuću. Za nju se veže nekoliko različitih legendi. Meni je najzanimljivija bila ona u kojoj je jedan trgovac odbijen da bude član Velikog ceha ( zgrada koja se takođe nalazi na Livu trgu), pa je odlučio da postavi figuru mačke na krov svoje kuće, ali tako da je stražnjica mačke okrenuta ka njihovoj zgradi. Postoji i legenda da su nekada davno Rigu preplavili miševi, i da je neki bogati čovek doveo dve mačke koje su tada pojele miševe i spasile grad. Bilo kako bilo, ova građevina je svakako simbol grada. Zbog toga ćete crnu mačku videti na skoro svim suvenirima u Rigi.
Trg koji je svakako jedan od najlepših jeste Starogradski trg, na kome se nalazi Kuća crnoglavih, koja je sagrađena u 14. veku za potrebe gradskih trgovaca. Kažu da se tu nekada nalazila najveća kolekcija srebrnih predmeta na svetu. Ispred nje se nalazi statua Rolanda ( ovo je kopija originalne statue, koja je uništena u Drugom svetskom ratu). Pored je Gradska većnica, koja je zatvorena za turiste, i nekoliko suvenirnica. Posebno zanimljivo za ovaj trg je to da je na njemu okićena prva jelka u Evropi.
Nadomak Kuće crnoglavih je Crkva svetog Petra iz 1209, godine, jedna od najstarijih građevina grada. Možete se popeti na toranj crkve kako biste videli panoramu grada – ulaz košta 9 evra.
Nakon toga smo, šetajući obalom Daugave, naišle na Riški dvorac. Ovaj dvorac je prvobitno izgrađen 1330. godine, ali je više puta nadograđivan i restauriran.
Pored Daugave, reke koje se uliva u Baltičko more, kroz Rigu prolazi i kanal Pilsetas. Šetajući duž kanala, koji razdvaja stari i noviji deo grada, videle smo Narodno pozorište, a zatim veliki gradski park, koji je u ovo doba godine dekorisan u novogodišnjem duhu, i posebno je interesantan za decu.
Kanal nas je dalje odveo ka delu grada u kom se nalaze ambasade. Kada od njih skrenete levo, stići ćete do ulice Alberta Iela – jedne od najlepših ulica u stilu secesije ( Art Nouveau). Predlažem da ovde odete tokom dana, kako biste imali vremena da detaljno pogledate svaku zgradu, ali i da posetite interaktivni Art Nouveau muzej na broju 12. Ulaznica za muzej košta 4 evra za studente. U njemu možete isprobati odeću i fotografisati se u njoj, naučiti mnogo toga o secesiji, a nama je najzanimljiviji deo bio pravljenje svoje građevine u ovom stilu. Fotografiju vaše građevine možete naravno poneti kući, kao jedan od suvenira iz Rige.
U povratku iz Art Nouveau četvrti, slučajno smo naletele na veliki park u kome smo videle Letonski nacionalni muzej. Sve informacije o muzeju možete videti ovde http://www.lnmm.lv/en . Ono što se nama veoma svidelo je što se na zadnjoj strani muzeja, iznad jednog od izložbenih prostora, nalazi neprobojno staklo, na kome možete sedeti, šetati i posmatrati posetioce.
Naš poslednji dan u Rigi odlučile smo da provedemo na plaži. Iako je bilo hladno i vetrovito, želele smo da izađemo na Baltik i prošetamo poznatim letovalištem Jurmala. Posetile smo i gradić Majori, do koga smo stigle vozom. Posle šetnje i čaja u jednom od malih kafića u centru Majorija, stigle smo na plažu.
Najpoznatija znamenitost Jurmale je bronzana statua kornjače koja simbolizuje dugovečnost.
Posetom Jurmali završio se naš boravak u Rigi, te nas je put dalje odveo ka glavnom gradu Litvanije – Vilnjusu. Shvatila sam; Najlepše je spontano šetati uskim, krivudavim ulicama Rige…Gde god da se nađete, naići ćete na nešto što će vam zapasti za oko. Svaka kuća je lepa! Svaki pasaž je tajnovit. Svaki park je uređen, i dekorisan u novogodišnjem duhu…Svaki most preko kanala pruža priliku da uđete u neki sasvim novi svet, u istom gradu, ali potpuno različit od onog prethodnog. A kad pređete most preko Daugave – imaćete najlepši pogled na grad, koji će vam se sigurno urezati u pamćenje i biti jedan od glavnih razloga da dođete ponovo.
Nije lako putovati – to je istina. Od trenutka kada sam napravila blog, dobijam pitanje: Kako toliko putuješ? Ovim tekstom želim da vam dam odgovor na to večito pitanje.
Moje prvo putovanje dogodilo se 1995. godine, kada sam sa porodicom došla iz Republike Srpske u Novi Sad. Sledeće – kada sam imala 16 godina i otputovala sa razredom iz srednje škole na ekskurziju u Budimpeštu.
Dugo sam čekala to putovanje.. Brojala sam dane do trenutka kada će napokon da mi udare taj pečat u pasoš, pa da se i ja mogu pohvaliti time da sam prešla granicu. I, dok su druga deca kukala, žaleći se na nedovoljno prostora u autobusu, mučninu i druge dečije boljke, ja sam veselo sedela u tom autobusu, posmatrajući kroz prozor predele, gradove, reke, šume i prolaznike.
Ta trodnevna poseta dunavskoj lepotici probudila je u meni želju za putovanjima, za otkrivanjem novog, novih gradova, sela, planina, jezera, za upoznavanjem novih ljudi, njihovih običaja, hrane, načina života. Privlačila me je ta različitost. Tako sam, posle Mađarske, počela da posećujem i druge evropske države
Putujem autobusom i vozom, tek od nedavno avionom
Kada sam zakoračila u putnički svet, nisu bile aktuelne low cost avio kompanije. Putovanje avionom mi je bilo potpuno neekonomično, pa sam do Hamburga i Monpeljea putovala po 24 sata. To su bile slatke muke 🙂
U busu za Hamburg sam upoznala gospođu Ramonu koja piše krimi romane i redovno mi ih šalje na mejl. Pri putovanju vozom i autobusom možete čuti mnogo različitih priča, tužnih i srećnih, prisustvovati veridbi na sred autoputa, susretu porodice na stanici posle godinu dana…
Prvi put sam poletele ove, 2019. godine, pri putovanju na Siciliju. Pošto mi se svidelo, nadam se da ću ubuduće češće koristiti avion kao prevozno sredstvo, ali samo za dalje destinacije 🙂
Koristim Couchsurfing
Couchsurfing je putnička internet platforma za one koji žele da spavaju kod lokalaca i na taj način dobiju pravi doživljaj zemlje u koju su otputovali. Kao što i sam naziv kaže, vi surfujete kod nekog na kauču.
Moje iskustvo sa CS-om je veoma pozitivno. U Monpeljeu smo Lidija i ja bile smeštene kod dve devojke, one su nas lepo ugostile, napravile nam pravi francuski doručak i upoznale nas sa svojom ludom mačkom 🙂
U Brašovu sam prenoćila kod divne Irine, s kojom sam ostala u kontaktu do danas. Coucsurfing je odličan način da upoznate nove ljude, proširite vidike, a i da uštedite.
Zajednica se svakodnevno širi i u skoro svakom mestu na planeti možete naći smeštaj. Svoj profil na CS-u možete napraviti ovde . Što više informacija na profilu – to veća šansa da nađete domaćina, Isto tako, i vi možete biti domaćin i primiti ljude iz zemlje i inostranstva u vaš dom.
Tražila sam sezonske poslove
Na 2. i 3. godini studija sam odlučila da sa par kolega otputujem u Nemačku i tamo radim u jednoj pekari.
Ostrvo Fehmarn na Baltičkom moru bilo je naš dom na dva meseca 2013. i 2014. godine. Boravak ovde mi je omogućio da prvi put vidim more, da poboljšam svoje znanje nemačkog jezika, da zaradim, ali i da posetim Hamburg, Libek, Kiel, i predivni Kopenhagen. Ako si student i želiš na sezonski posao u Nemačku, pročitajte ovaj tekst.
Volontirala sam na kampovima u inostranstvu
Želela sam na neki način da spojim ljubav prema nemačkom jeziku, radu sa decom/ mladima i putovanjima. Tako sam u više navrata putovala u Rumuniju i Slovačku,
Sve opcije za volontiranje pronalazila sam na internetu, javljala se organizacijama direktno mejlom. Naravno, poslala sam više od 20 mejlova raznim organizacijama. Od toga su me četiri i pozvale da volontiram. Nakon nekog vremena, unapredili su me u asistenta za obuku novih volontera, te sam dobijala i džeparac. Kako sam se provela u Rumuniji možete saznati ovde.
Želja mi je da bar jedanput odem na kamp preko SCI platforme – koja nudi kratkoročna i dugoročna volontiranja u inostranstvu. Bazu kampova možeš potražiti ovde. Možda se i sretnemo negde naredne godine 🙂
Koristim sajtove za popuste
Svakog ponedeljka pretražim koja se to nova putovanja nude na sajovima za popuste. Na ovim sajtovima agencije nude putovanja po nižim cenama, uz vaučer koji plaćate sajtu.
Prag za 69 evra, Milano za 79, Budimpešta za 36, Krakov za 59 i tako dalje 🙂 Iako su sve autobuski aranžmani, mislim da su veoma povoljni i da se jeftinije od toga ne može naći.
Naše sledeće putovanje preko jednog od ovih sajtova je Toskana – tri noćenja sa doručkom i prevoz za 99 evra 🙂
Sama organizujem izlete na destinaciji
Bilo da putujem sa agencijom ili samostalno, sama organizujem sve izlete na destinaciji. Time pre svega uštedim novac, ali i imam slobodu da u nekom mestu do koga odem ostanem duže ili kraće.
Kada smo Marko i ja bili u Italiji, iskoristili smo povoljne italijanske vozove i sami putovali do Komo jezera i obišli predivne gradiće Varenna, Lecco i Malgrate, a voz smo koristili i da bismo otišli do Pavie – stare prestonice Lombardije. Prilikom putovanja u Rigu, drugarica i ja smo takođe vozom otišle do mesta Majori na Baltičkom moru…
Poslednje duže putovanje bilo je po Makedoniji, gde sam koristila lokalni prevoz i iz Ohrida otišla do nekoliko lepih destinacija.
Koristila sam i BlaBlaCar prilikom boravka u Transilvaniji , i putovala sa jednim ljubaznim gospodinom od Sibinja do Segešvara – rodnog mesta grofa Drakule.
Stopirala sam 🙂
Pre nekoliko godina, Marko i ja smo uplatili letovanje na Sitoniji. Na njegov predlog smo deset dana stopirali i obišli skoro celo poluostrvo na taj način. Pritom smo upoznali ljubazne Nemce, Mađare, Italijane, Grke, Makedonce, i par Beograđana koji su nam ponudili prevoz.
O našoj autostoperskoj avanturi možeš čitate ovde i ovde. Volela bih da to nekad ponovimo, a mislim da su grčka ostrva odlična za tako nešto 🙂
Idem na Free walking tours
U skoro svakom evropskom gradu postoje Free Walking Tours – besplatne pešačke ture. Dovoljno je da ih potražite na internetu i rezervišete svoje mesto. Iako su ture besplatne, očekuje se od učesnika da ostave vodiču određenu sumu novca, ukoliko su bili zadovoljni. To uradite obavezno – računajte da su vodiči, uglavnom, volonteri.
Član sam planinarske sekcije
U želji da što više obiđem i prirodne lepote, učlanila sam se u Planinarsko – rekreativnu sekciju Novog Sada. Svoje druženje sa njima započela sam obilaskom kanjona Nere u Rumuniji, a nastavila penjanjem na sva tri vrha Povlena, obilaskom klisure reke Gradac,
Ovakvi izleti ne iziskuju mnogo novca i uglavnom su jednodnevni, s obzirom na to da sam još uvek amater u planinarenju. Kako je to biti planinar i šta vas očekuje prilikom jedne takve avanture – pročitajte ovde.
Idem na jednodnevne izlete
U nedostaktu vremena i novca, idem na jednodnevne izlete. Pošto živim u Novom Sadu, najbliže mi je da putujem do Mađarske ili Rumunije, ali i da obiđem neka lepa mesta u Vojvodini.
Za desetak evra sam posetila Golubačku tvrđavu,nekoliko gradića u Mađarskoj, Temišvar, banju Morahalom, dvorce Vojvodine…Sigurna sam da i ti, u zavisnosti od mesta u kom živiš, možeš posetiti neke zanimljive destinacije.
Nosim osmeh na licu
Možda zvuči kao kliše, ali s osmehom smo svuda dobrodošli. U to sam se uverila bezbroj puta.
Otvorenošću i vedrinom duha možete steći nove prijatelje, ali i uštedeti. Tako je meni jedna Aline iz Temišvara ponudila besplatan prevoz od sela Bekokten do Sibinja, a jedna gospođa iz Brašova do dvorca Bran. Vozač autobusa u Rumuniji mi nije naplatio kartu, jedna Franzi mi je ponudila ključeve svoje kuće na tri dana, jedan momak iz Brašova me je proveo kroz grad i pozvao mi taksi…
Da li si dobio/ la odgovor?
Putovanja nisu potpuno besplatna. Međutim, ako smo malo strpljiviji, praktičniji, ekonomičniji, fleksibilniji i ljubazniji, mogu nas koštati mnogo manje.
Svakako, koliko god novca da potrošimo, obogatićemo se za mnoštvo novih iskustava, poznanstava, novih reči na stranim jezicima, novih različitih novčića u kasici-prasici, novih znanja, ukusa, mirisa, i želja…
Nadam se da sam ovim tekstom odgovorila na tvoje pitanje i da već imaš na umu svoju sledeću destinaciju. Podeli je sa mnom u komentarima!
Stigli smo do kraja još jedne godine. Za neke je ovo bila godina u kojoj su napredovali na ličnom i poslovnom planu, za neke godina odmora, a za mene ovo je bila godina traženja sebe, godina pakovanja i raspakivanja.
I nisu sva ta pakovanja bila turistička i radi zabave i uživanja, mnoga su bila poslovna ili volonterska. Ali, putovanje je putovanje, i svako budi u meni istu dozu entuzijazma.
Godinu 2017. dočekala sam sa Oljom u Tukumsu, malom gradu nadomak Rige, uz liker i prskalice.
Sa svojom letonskom porodicom smo 1. januara imale svečani ručak, a nakon toga krenule ka Vilnjusu.
Vilnjus, prestonica Litvanije, ostavio je poseban utisak na mene, iako, priznajem, od njega nisam previše očekivala. Oduševila me je ogromna novogodišnja jelka, a uživala sam i u penjanju do Tri krsta, odakle se može uživati u pogledu na grad.
Krakov sam 2017. upamtila po snežnoj mećavi. Dočekao nas je beli Wavel dvorac. Dan u Krakovu provela sam bez plana i žurbe, uživala sam uz čaj posmatrajući Rynek iz obližnjih kafića.
Bila sam veoma srećna što mi je Nova godina počela putovanjem, i nadala se da će u tom ritmu i nastaviti.
U martu sam obradovala Milkicu rođendanskim izletom u Temišvar. Provele smo predivan dan u osunčanom gradu na Begeju, a čak smo stigle nešto i da kupimo u tržnom centru!
U martu sam svratila na jedan dan i do Beograda, na koncert jednog od svojih omiljenih bendova Postmodern Jukebox – sa Natašom
Nakon Temišvara sam odlučila da ću i ove godine učestvovati na kampu na nemačkom jeziku u transilvanijskom selu Bekokten, tako da sam shvatila da će 2017. stvarno biti godina putovanja. Iz tog razloga sam počela da držim online časove nemačkog jezika, kako bih iz bilo kog mesta na svetu ( koji ima internet domet) mogla da radim. Ova odluka da držim časove od kuće je pozitivno uticala i na provođenje vremena sa porodicom, što me posebno raduje i ispunjava.
U junu je usledilo moje prvo solo putovanje – u Bekokten sam otišla organizovanim prevozom, ali sam tamo nakon kampa provela nedelju dana potpuno sama. Posetila sam Fagaraš, Sibinj, Segešvar, Brašov i dvorac Bran. Ovo putovanje je za mene bilo jedno od najlepših i najvažnijih iskustava do sada, putovanje na kome sam naučila da verujem sebi, putovanje koje mi je proširilo vidike u svakom smislu. Posle dve nedelje boravka sa Rumunima naučila sam i nekoliko reči i fraza na rumunskom, a tih par reči me je u nekim naočigled bezizlaznim situacijama spasilo.
Nakon dolaska iz Rumunije napisala sam svoj prvi putopis, koji je naišao na odlične kritike, što me je navelo da nastavim da pišem i delim svoje utiske sa putovanja sa širom publikom. Ovaj putopis je kasnije objavljen od strane časopisa Putovanja za dvoje.
Pored rumunskog, ove godine sam naučila i prve reči na italijanskom jeziku – i to online putem sajta https://www.futurelearn.com/ Italijanski sam želela da učim zbog svoje prve posete Italiji, koja je usledila u avgustu. Marko i ja smo posetili Milano, Varennu na Komo jezeru i Paviu. Probali smo pravi italijanski sladoled, kupali se u jezeru, pešačili do utvrđenja Castello di Vezio u mestu Perledo, posetili i živopisni gradić Malgrate…Italija me je oduševila, a ovaj kratki obilazak Lombardije je samo produžio moju bucket listu.
U avgustu i septembru sam imala vremena da se posvetim pisanju i nastavila da kačim svoje tekstove u okviru beleški na svom Facebook profilu.
Tada sam imala i dovoljno vremena da pročitam knjige koje su mi već dugo stojale na polici. Od dvadesetak knjiga koje sam pročitala u tom periodu, najjači utisak na mene ostavila je knjiga „Jakob lažljivac” Jureka Bekera.
U septembru sam proslavila rođendan sa dragim ljudima i dobila najlepše poklone – notese za buduće putopise od Lidije i Dunje, šolju sa putničkim motivima od Olje, kartice za učenje španskog od Nataše, slušalice za kvalitetnije držanje online časova, i vaučer za izlet u Morahalom banju od Milkice. Sigurno jedan od najlepših rođendana!
Olja i ja smo godinama pokušavale da organizujemo zajedničko putovanje. Sticajem okolnosti, obe smo u novembru imale vremena, pa smo odlučile da posetimo Belgiju i Luksemburg. Usledili su Bratislava, Luksemburg, Brisel, Briž, Gent, Antverpen, Mehelen i Salcburg. Uživale smo u slasnim vaflima, belgijskoj čokoladi i pomfritu, posetile nekoliko muzeja, uživale u vožnji belgijskim vozovima, pile kafu u rodnom mestu slikara Jan van Ajka, šetale dolinama reka…Nakon putovanja bilo je inspiracije i za nove putopise…
U decembru sam sa radošću iskoristila svoj rođendanski poklon od Milkice, te smo zajedno otišle na izlet u banju Morahalom u Mađarskoj. To je bio odmor za dušu i telo – termalni bazeni, hidromasaža, saune, tursko kupatilo, i ukusni langoš za kraj učinili su ovaj dan neponovljivim.
Početkom decembra pokrenula sam svoju Facebook stranicu Deni putuje. Par dana nakon toga časopis Travel Magazine objavio je moj putopis o Antverpenu, koji je naišao na odlične komentare. Kraj godine – a početak jedne sasvim nove priče za mene, kojoj se već unapred radujem!
I tako je protekla moja zanimljiva godina – nije ona bila okićena samo putovanjima već i novim ljudima, novim znanjima, knjigama, novim pesmama sa radija, novim uspesima, i ponekim neuspesima, koji su doneli neka nova iskustva i pouke. Par položenih ispita, mnoštvo zagrljaja, suza radosnica, čaša vina/ piva i kockica čokolade…
A vreme između pakovanja i raspakivanja kofera, posla i fakulteta, posvetila sam dragim ljudima – pre svega roditeljima. I već zamišljam njihov izraz lica kada im kažem da opet negde idem – i u ovoj 2018. godini 🙂
A kakva je bila vaša 2017. ? Želim da vam 2018. bude još bolja!