Posle 1495 prevaljenih kilometara autobusom, u rano jutro jednog ponedeljka, stigli smo u Luksemburg, prestonicu istoimene minijaturne države.
Približavajući se centru grada, prelazeći most Passerelle, primetili smo njegove crne krovove koje smo viđali na razglednicama i fotografijama, predivnu prirodu i veliki broj mostića.
Na tlo Luksemburga kročili smo kod spomenika Gelle Fra ( Zlatna dama), na čijem se vrhu nalazi bronzana statua boginje Nike koja drži lovorov venac. Ovaj spomenik posvećen je luksemburškim vojnicima koji su u svetskim ratovima dobrovoljno branili Francusku.
Preko puta spomenika Gelle Fra, sa druge strane reke Petruš, videli smo zanimljivu građevinu koja podseća na dvorac. Međutim, to je ustvari stara zgrada banke, koja je danas pretvorena u muzej. Nažalost nismo je mogli posetiti, ali smo uživali u pogledu i napravili par fotografija.
Sa naše leve strane nalazila se katedrala Notr Dam, koja se sa svoja tri velelepna tornja izdiže nad gradom . Njeni temelji postavljeni su 1613. godine, a krase je gotički i renesansni elementi.
Nakon obilaska katedrale, krenuli smo ka rezidenciji velikog vojvode Henrija koji vlada Luksemburgom od 2000. godine. Ispred palate se svake godine, 23. juna, obeležava Dan državnosti ( i Henrijev rođendan). Tog dana veliki vojvoda izađe na terasu i obrati se građanima , upriliči se veliko slavlje i vatromet. Ako možete da birate kada ćete posetiti Luksemburg – savetujem da to bude tada. Možda ćete videti i Henrija uživo
A možda ćete videti i neke Luksemburžane, koji se savršeno kriju u svojim domovima, posebno ponedeljkom – kada je neradni dan! Pomislila sam – za Luksemburžane sigurno ne važi ono pravilo da se mrzi ponedeljak. Ulice su bile puste, nismo čak primetili ni druge turiste. Da li zbog ranog jutra, zbog ponedeljka, ili novembra – Luksemburgom je vladala potpuna tišina.
Usamljeno je stajao spomenik Viljemu II, okružen praznim kafićima i restoranima.
Pored njega, na trgu se nalazi i gradska kuća, čiji ulaz čuvaju dva bronzana lava. Ona dominira trgom, i sedište je gradonačelnika.
Iz starog dela grada krenuli smo ka najlepšem balkonu Evrope – vidikovcu Le Chemin de La Corniche. Sa ovog mesta smo posmatrali bajkovitu dolinu reke Alzet – srednjovekovne kućice crnih krovova, tajnovite mostiće, netaknutu prirodu. Na ovom mestu nas je iznenadilo sunce, koje je doprinelo lepoti ovog evropskog bisera.
Naravno da nam nije bilo dovoljno da dolinu posmatramo – želeli smo i da je doživimo! Zbog toga smo pokušali da pronađemo stazu koja će nas dovesti do reke.
Posle nekoliko neuspelih pokušaja, stigli smo do predivne strme staze ukrašene raznobojnim lišćem. Ona nas je odvela do našeg narednog cilja.
I – stigli smo do reke. Čista , netaknuta priroda bila je pred nama. Pogled – neopisiv.
Pored reke sedela je jedna devojka – izgledala je tužno i zamišljeno. To je ustvari lepa Meluzine. Legenda o njoj glasi ovako: Grof Zigfrid je jednog dana šetao pored reke Alzet, kada je na obali ugledao prelepu devojku – to je bila alzetska nimfa Meluzine. On joj je, zadivljen njenom lepotom, bezuslovno ponudio svoje srce i krunu, što je ona prihvatila, pod uslovom da je grof svake subote, bez dodatnih pitanja, ostavi samu u sobi. Grof je to prihvatio. Dugo su živeli srećno i imali mnogo dece. Jedne subote je radoznali grof ipak svratio u njenu sobu i saznao da je ona ustvari – sirena. Kada je Meluzine videla da je on otkrio njenu pravu prirodu- pustila je bolan krik i pobegla u morske dubine. Od tada je alzetska nimfa zarobljena u kamenu, i biva solobođena svakih sedam godina, na jedan dan.
Nakon što smo upoznali Meluzine, nastavili smo da šetamo promenadom kraj reke Alzet. Na jednom od mostića na reci nastala je moja najlepša fotografija iz Luksemburga.
U povratku ka centru grada stigli smo do još jednog, odakle su pogledi bili jednako bajkoviti.
Nažalost, naše vreme za obilazak Luksemburga je isteklo, i morali smo nastaviti put ka Belgiji.
Ispratilo nas je sunce. Mi smo odlazili, a Luksemburžani su počeli da se bude.
Nije lako putovati – to je istina. Od trenutka kada sam napravila blog, dobijam pitanje: Kako toliko putuješ? Ovim tekstom želim da vam dam odgovor na to večito pitanje.
Moje prvo putovanje dogodilo se 1995. godine, kada sam sa porodicom došla iz Republike Srpske u Novi Sad. Sledeće – kada sam imala 16 godina i otputovala sa razredom iz srednje škole na ekskurziju u Budimpeštu.
Budimpešta
Dugo sam čekala to putovanje.. Brojala sam dane do trenutka kada će napokon da mi udare taj pečat u pasoš, pa da se i ja mogu pohvaliti time da sam prešla granicu. I, dok su druga deca kukala, žaleći se na nedovoljno prostora u autobusu, mučninu i druge dečije boljke, ja sam veselo sedela u tom autobusu, posmatrajući kroz prozor predele, gradove, reke, šume i prolaznike.
Ta trodnevna poseta dunavskoj lepotici probudila je u meni želju za putovanjima, za otkrivanjem novog, novih gradova, sela, planina, jezera, za upoznavanjem novih ljudi, njihovih običaja, hrane, načina života. Privlačila me je ta različitost. Tako sam, posle Mađarske, počela da posećujem i druge evropske države
Putujem autobusom i vozom, tek od nedavno avionom
Kada sam zakoračila u putnički svet, nisu bile aktuelne low cost avio kompanije. Putovanje avionom mi je bilo potpuno neekonomično, pa sam do Hamburga i Monpeljea putovala po 24 sata. To su bile slatke muke 🙂
Monpelje, Francuska
U busu za Hamburg sam upoznala gospođu Ramonu koja piše krimi romane i redovno mi ih šalje na mejl. Pri putovanju vozom i autobusom možete čuti mnogo različitih priča, tužnih i srećnih, prisustvovati veridbi na sred autoputa, susretu porodice na stanici posle godinu dana…
Prvi put sam poletele ove, 2019. godine, pri putovanju na Siciliju. Pošto mi se svidelo, nadam se da ću ubuduće češće koristiti avion kao prevozno sredstvo, ali samo za dalje destinacije 🙂
Koristim Couchsurfing
Couchsurfing je putnička internet platforma za one koji žele da spavaju kod lokalaca i na taj način dobiju pravi doživljaj zemlje u koju su otputovali. Kao što i sam naziv kaže, vi surfujete kod nekog na kauču.
Moje iskustvo sa CS-om je veoma pozitivno. U Monpeljeu smo Lidija i ja bile smeštene kod dve devojke, one su nas lepo ugostile, napravile nam pravi francuski doručak i upoznale nas sa svojom ludom mačkom 🙂
Luda mačka iz Francuske
U Brašovu sam prenoćila kod divne Irine, s kojom sam ostala u kontaktu do danas. Coucsurfing je odličan način da upoznate nove ljude, proširite vidike, a i da uštedite.
Zajednica se svakodnevno širi i u skoro svakom mestu na planeti možete naći smeštaj. Svoj profil na CS-u možete napraviti ovde . Što više informacija na profilu – to veća šansa da nađete domaćina, Isto tako, i vi možete biti domaćin i primiti ljude iz zemlje i inostranstva u vaš dom.
Tražila sam sezonske poslove
Na 2. i 3. godini studija sam odlučila da sa par kolega otputujem u Nemačku i tamo radim u jednoj pekari.
Fehmarn, Nemačka
Ostrvo Fehmarn na Baltičkom moru bilo je naš dom na dva meseca 2013. i 2014. godine. Boravak ovde mi je omogućio da prvi put vidim more, da poboljšam svoje znanje nemačkog jezika, da zaradim, ali i da posetim Hamburg, Libek, Kiel, i predivni Kopenhagen. Ako si student i želiš na sezonski posao u Nemačku, pročitajte ovaj tekst.
Volontirala sam na kampovima u inostranstvu
Želela sam na neki način da spojim ljubav prema nemačkom jeziku, radu sa decom/ mladima i putovanjima. Tako sam u više navrata putovala u Rumuniju i Slovačku,
Sve opcije za volontiranje pronalazila sam na internetu, javljala se organizacijama direktno mejlom. Naravno, poslala sam više od 20 mejlova raznim organizacijama. Od toga su me četiri i pozvale da volontiram. Nakon nekog vremena, unapredili su me u asistenta za obuku novih volontera, te sam dobijala i džeparac. Kako sam se provela u Rumuniji možete saznati ovde.
Bekokten, Rumunija
Želja mi je da bar jedanput odem na kamp preko SCI platforme – koja nudi kratkoročna i dugoročna volontiranja u inostranstvu. Bazu kampova možeš potražiti ovde. Možda se i sretnemo negde naredne godine 🙂
Koristim sajtove za popuste
Svakog ponedeljka pretražim koja se to nova putovanja nude na sajovima za popuste. Na ovim sajtovima agencije nude putovanja po nižim cenama, uz vaučer koji plaćate sajtu.
Prag za 69 evra, Milano za 79, Budimpešta za 36, Krakov za 59 i tako dalje 🙂 Iako su sve autobuski aranžmani, mislim da su veoma povoljni i da se jeftinije od toga ne može naći.
Luksemburg, 2017.
Naše sledeće putovanje preko jednog od ovih sajtova je Toskana – tri noćenja sa doručkom i prevoz za 99 evra 🙂
Sama organizujem izlete na destinaciji
Bilo da putujem sa agencijom ili samostalno, sama organizujem sve izlete na destinaciji. Time pre svega uštedim novac, ali i imam slobodu da u nekom mestu do koga odem ostanem duže ili kraće.
Malgrate, Italija
Kada smo Marko i ja bili u Italiji, iskoristili smo povoljne italijanske vozove i sami putovali do Komo jezera i obišli predivne gradiće Varenna, Lecco i Malgrate, a voz smo koristili i da bismo otišli do Pavie – stare prestonice Lombardije. Prilikom putovanja u Rigu, drugarica i ja smo takođe vozom otišle do mesta Majori na Baltičkom moru…
Majori, Letonija
Poslednje duže putovanje bilo je po Makedoniji, gde sam koristila lokalni prevoz i iz Ohrida otišla do nekoliko lepih destinacija.
Koristila sam i BlaBlaCar prilikom boravka u Transilvaniji , i putovala sa jednim ljubaznim gospodinom od Sibinja do Segešvara – rodnog mesta grofa Drakule.
Stopirala sam 🙂
Pre nekoliko godina, Marko i ja smo uplatili letovanje na Sitoniji. Na njegov predlog smo deset dana stopirali i obišli skoro celo poluostrvo na taj način. Pritom smo upoznali ljubazne Nemce, Mađare, Italijane, Grke, Makedonce, i par Beograđana koji su nam ponudili prevoz.
Armenistis, Sitonija
O našoj autostoperskoj avanturi možeš čitate ovde i ovde. Volela bih da to nekad ponovimo, a mislim da su grčka ostrva odlična za tako nešto 🙂
Idem na Free walking tours
U skoro svakom evropskom gradu postoje Free Walking Tours – besplatne pešačke ture. Dovoljno je da ih potražite na internetu i rezervišete svoje mesto. Iako su ture besplatne, očekuje se od učesnika da ostave vodiču određenu sumu novca, ukoliko su bili zadovoljni. To uradite obavezno – računajte da su vodiči, uglavnom, volonteri.
Briž. Belgija
Član sam planinarske sekcije
U želji da što više obiđem i prirodne lepote, učlanila sam se u Planinarsko – rekreativnu sekciju Novog Sada. Svoje druženje sa njima započela sam obilaskom kanjona Nere u Rumuniji, a nastavila penjanjem na sva tri vrha Povlena, obilaskom klisure reke Gradac,
Povlen
Ovakvi izleti ne iziskuju mnogo novca i uglavnom su jednodnevni, s obzirom na to da sam još uvek amater u planinarenju. Kako je to biti planinar i šta vas očekuje prilikom jedne takve avanture – pročitajte ovde.
Idem na jednodnevne izlete
U nedostaktu vremena i novca, idem na jednodnevne izlete. Pošto živim u Novom Sadu, najbliže mi je da putujem do Mađarske ili Rumunije, ali i da obiđem neka lepa mesta u Vojvodini.
Volimo Sekešfehervar
Za desetak evra sam posetila Golubačku tvrđavu,nekoliko gradića u Mađarskoj, Temišvar, banju Morahalom, dvorce Vojvodine…Sigurna sam da i ti, u zavisnosti od mesta u kom živiš, možeš posetiti neke zanimljive destinacije.
Nosim osmeh na licu
Možda zvuči kao kliše, ali s osmehom smo svuda dobrodošli. U to sam se uverila bezbroj puta.
Otvorenošću i vedrinom duha možete steći nove prijatelje, ali i uštedeti. Tako je meni jedna Aline iz Temišvara ponudila besplatan prevoz od sela Bekokten do Sibinja, a jedna gospođa iz Brašova do dvorca Bran. Vozač autobusa u Rumuniji mi nije naplatio kartu, jedna Franzi mi je ponudila ključeve svoje kuće na tri dana, jedan momak iz Brašova me je proveo kroz grad i pozvao mi taksi…
Dvorac Bran
Da li si dobio/ la odgovor?
Putovanja nisu potpuno besplatna. Međutim, ako smo malo strpljiviji, praktičniji, ekonomičniji, fleksibilniji i ljubazniji, mogu nas koštati mnogo manje.
Staro selo Sirogojno
Svakako, koliko god novca da potrošimo, obogatićemo se za mnoštvo novih iskustava, poznanstava, novih reči na stranim jezicima, novih različitih novčića u kasici-prasici, novih znanja, ukusa, mirisa, i želja…
Nadam se da sam ovim tekstom odgovorila na tvoje pitanje i da već imaš na umu svoju sledeću destinaciju. Podeli je sa mnom u komentarima!
Stigli smo do kraja još jedne godine. Za neke je ovo bila godina u kojoj su napredovali na ličnom i poslovnom planu, za neke godina odmora, a za mene ovo je bila godina traženja sebe, godina pakovanja i raspakivanja.
I nisu sva ta pakovanja bila turistička i radi zabave i uživanja, mnoga su bila poslovna ili volonterska. Ali, putovanje je putovanje, i svako budi u meni istu dozu entuzijazma.
Godinu 2017. dočekala sam sa Oljom u Tukumsu, malom gradu nadomak Rige, uz liker i prskalice.
Sa svojom letonskom porodicom smo 1. januara imale svečani ručak, a nakon toga krenule ka Vilnjusu.
Vilnjus, prestonica Litvanije, ostavio je poseban utisak na mene, iako, priznajem, od njega nisam previše očekivala. Oduševila me je ogromna novogodišnja jelka, a uživala sam i u penjanju do Tri krsta, odakle se može uživati u pogledu na grad.
Krakov sam 2017. upamtila po snežnoj mećavi. Dočekao nas je beli Wavel dvorac. Dan u Krakovu provela sam bez plana i žurbe, uživala sam uz čaj posmatrajući Rynek iz obližnjih kafića.
Bila sam veoma srećna što mi je Nova godina počela putovanjem, i nadala se da će u tom ritmu i nastaviti.
U martu sam obradovala Milkicu rođendanskim izletom u Temišvar. Provele smo predivan dan u osunčanom gradu na Begeju, a čak smo stigle nešto i da kupimo u tržnom centru!
U martu sam svratila na jedan dan i do Beograda, na koncert jednog od svojih omiljenih bendova Postmodern Jukebox – sa Natašom
Nakon Temišvara sam odlučila da ću i ove godine učestvovati na kampu na nemačkom jeziku u transilvanijskom selu Bekokten, tako da sam shvatila da će 2017. stvarno biti godina putovanja. Iz tog razloga sam počela da držim online časove nemačkog jezika, kako bih iz bilo kog mesta na svetu ( koji ima internet domet) mogla da radim. Ova odluka da držim časove od kuće je pozitivno uticala i na provođenje vremena sa porodicom, što me posebno raduje i ispunjava.
U junu je usledilo moje prvo solo putovanje – u Bekokten sam otišla organizovanim prevozom, ali sam tamo nakon kampa provela nedelju dana potpuno sama. Posetila sam Fagaraš, Sibinj, Segešvar, Brašov i dvorac Bran. Ovo putovanje je za mene bilo jedno od najlepših i najvažnijih iskustava do sada, putovanje na kome sam naučila da verujem sebi, putovanje koje mi je proširilo vidike u svakom smislu. Posle dve nedelje boravka sa Rumunima naučila sam i nekoliko reči i fraza na rumunskom, a tih par reči me je u nekim naočigled bezizlaznim situacijama spasilo.
Nakon dolaska iz Rumunije napisala sam svoj prvi putopis, koji je naišao na odlične kritike, što me je navelo da nastavim da pišem i delim svoje utiske sa putovanja sa širom publikom. Ovaj putopis je kasnije objavljen od strane časopisa Putovanja za dvoje.
Pored rumunskog, ove godine sam naučila i prve reči na italijanskom jeziku – i to online putem sajta https://www.futurelearn.com/ Italijanski sam želela da učim zbog svoje prve posete Italiji, koja je usledila u avgustu. Marko i ja smo posetili Milano, Varennu na Komo jezeru i Paviu. Probali smo pravi italijanski sladoled, kupali se u jezeru, pešačili do utvrđenja Castello di Vezio u mestu Perledo, posetili i živopisni gradić Malgrate…Italija me je oduševila, a ovaj kratki obilazak Lombardije je samo produžio moju bucket listu.
U avgustu i septembru sam imala vremena da se posvetim pisanju i nastavila da kačim svoje tekstove u okviru beleški na svom Facebook profilu.
Tada sam imala i dovoljno vremena da pročitam knjige koje su mi već dugo stojale na polici. Od dvadesetak knjiga koje sam pročitala u tom periodu, najjači utisak na mene ostavila je knjiga „Jakob lažljivac” Jureka Bekera.
U septembru sam proslavila rođendan sa dragim ljudima i dobila najlepše poklone – notese za buduće putopise od Lidije i Dunje, šolju sa putničkim motivima od Olje, kartice za učenje španskog od Nataše, slušalice za kvalitetnije držanje online časova, i vaučer za izlet u Morahalom banju od Milkice. Sigurno jedan od najlepših rođendana!
Olja i ja smo godinama pokušavale da organizujemo zajedničko putovanje. Sticajem okolnosti, obe smo u novembru imale vremena, pa smo odlučile da posetimo Belgiju i Luksemburg. Usledili su Bratislava, Luksemburg, Brisel, Briž, Gent, Antverpen, Mehelen i Salcburg. Uživale smo u slasnim vaflima, belgijskoj čokoladi i pomfritu, posetile nekoliko muzeja, uživale u vožnji belgijskim vozovima, pile kafu u rodnom mestu slikara Jan van Ajka, šetale dolinama reka…Nakon putovanja bilo je inspiracije i za nove putopise…
U decembru sam sa radošću iskoristila svoj rođendanski poklon od Milkice, te smo zajedno otišle na izlet u banju Morahalom u Mađarskoj. To je bio odmor za dušu i telo – termalni bazeni, hidromasaža, saune, tursko kupatilo, i ukusni langoš za kraj učinili su ovaj dan neponovljivim.
Početkom decembra pokrenula sam svoju Facebook stranicu Deni putuje. Par dana nakon toga časopis Travel Magazine objavio je moj putopis o Antverpenu, koji je naišao na odlične komentare. Kraj godine – a početak jedne sasvim nove priče za mene, kojoj se već unapred radujem!
I tako je protekla moja zanimljiva godina – nije ona bila okićena samo putovanjima već i novim ljudima, novim znanjima, knjigama, novim pesmama sa radija, novim uspesima, i ponekim neuspesima, koji su doneli neka nova iskustva i pouke. Par položenih ispita, mnoštvo zagrljaja, suza radosnica, čaša vina/ piva i kockica čokolade…
A vreme između pakovanja i raspakivanja kofera, posla i fakulteta, posvetila sam dragim ljudima – pre svega roditeljima. I već zamišljam njihov izraz lica kada im kažem da opet negde idem – i u ovoj 2018. godini 🙂
A kakva je bila vaša 2017. ? Želim da vam 2018. bude još bolja!
