Kada se jednom nađete u Berlinu, pored posete Potsdamu, koji je najčešći dnevni izlet, možete napraviti i izlet do grada Neuruppin ( Nojrupin). On se nalazi na oko 80 km od Berlina i odlična je destinacija za predah od velikog grada. Još ako ste germanista – onda imate i razlog više!
Taj razlog više je – Theodor Fontane! Predstavnik nemačkog realizma, koji je 30. decembra 1819. godine rođen ovde. Zato je grad poznat i pod nazivom Fontanestadt ( Fontaneov grad). U Neuruppinu možete videti njegovu rodnu kuću ( danas muzej) i njegov spomenik.
Grad se nalazi na jezeru Ruppiner See. Ono je najveće jezero pokrajine Brandenburg, nastalo otapanjem lednika na ovom prostoru pre 18 000 godina. Ukoliko se ovde nađete u letnjem periodu, možete se slobodno kupati, jezero je veoma čisto, ali i veoma hladno.
Međutim, i sama šetnja ili vožnja biciklom pored jezera biće dovoljna da osetite pravi duh ovog grada. Stanovništvo čine porodice sa malom decom i penzioneri, tako da je tokom radnih dana grad prilično miran, dok se nedeljom u Neuruppinu sjate Berlinci, koji ovde imaju vikendice i često uživaju u roštilju kraj jezera.
Šetajući jezerskom promenadom lako ćete stići do simbola grada, Klosterkirche Temelji crkve podignuti su u 13.veku, dok su tornjevi visine 62,5m izgrađeni početkom 20.veka.
Crkvu možete posetiti, a takođe se možete popeti i u jedan od tornjeva, što će vas koštati oko 2 evra. Kada smo posetili toranj, imali smo utisak da gore niko nije bio godinama, sve je bilo prašnjavo i puno paučine. Stepenice su veoma uske i razmaknute. Ukoliko se plašite visine, nemojte ići sami! Ja sam toliko želela da posetim ovaj toranj, pa me ništa nije moglo sprečiti. Prozori su bili zatvoreni i trebalo je malo snage da ih otvorimo. A kad smo uspeli – shvatili smo da se cela muka isplatila.
Nakon posete crkvi, uputili smo se dalje ka samoj pešačkoj zoni. Tu smo naišli na staru Gimnaziju, spomenik Freidrichu Wilhelmu, i na bezbroj malih kafića, sladoledžinica i pekara.
Spomenik Friedrichu Wilhelmu podigli su stanovnici Neuruppina u znak zahvalnosti za ponovnu izgradnju grada nakon velikog požara 1787. godine.
U gradu možete videti i spomenik arhitekti Schinkelu, koji je ovde rođen 1781. godine i koji je zaslužan za izgradnju većeg broja znamenitosti u njemu.
Ono što se meni posebno svidelo u ovom gradu jesu grafiti koji pozivaju na toleranciju i poštovanje različitosti. Sa tom mislima smo i napustili Neuruppin.
Student si i želiš sledeće leto da provedeš na sezonskom poslu u Nemačkoj? Na društevnim mrežama ovih dana kruže ponude agencija koje se predstavljaju kao posrednici koji će studentima pronaći poslodavca i dobro radno mesto. Međutim, želim ovim tekstom da ti objasnim kako se za letnji studentski posao u Nemačkoj možeš prijaviti samostalno, bez agencije. Potpuno besplatno!
Uslov je da si student i da govoriš nemački. Svi nivoi su dobrodošli – ali, što veći nivo – veća i šansa za zaposlenje. Ako želiš da čuješ moje savete za učenje nemačkog, zaprati ovu stranicu.
Kako da se prijavim?
Jedan od načina je da se direktno javiš agenciji ZAV na mejl koeln.ferienbeschaeftigung@arbeitsagentur.de. Oni će ti poslati sve potrebne informacije i dokumenta koja treba da popuniš i overiš na fakultetu, a zatim pošalješ poštom. .
Drugi način je da u listi partnerskih organizacia pronađeš svoju i da joj se obratiš. Partnerske organizacije ne naplaćuju uslugu informisanja i prijave. Partnerska organizacija za Srbiju je DIMAK Serbien, a možeš je kontaktirati putem ove stranice.
Ako već imaš poslodavca ( radio si ranije, ili neko od tvojih kolega/ prijatelja) onda je najbolje da se javiš direktno posodavcu i on će, ukoliko ispunjavaš sve uslove za zaposlenje , poslati agenciji sve potrebne informacije.
Rok za prijavu za 2020. godinu je 31.1. 2020.
Šta nakon prijave?
Nakon što pošalješ prijavu, čekaš svoju prvu poslovnu ponudu. Ona će stići na tvoju kućnu adresu u periodu od marta do maja i tu ćeš moći da vidiš sve detalje koji se tiču tvog potencijalnog posla – mesto zaposlenja, pozicija, broj radnih dana, iznos plate.
Imaš pravo da odbiješ prvu ponudu i da dobiješ još jednu. Međutim, iskustva su pokazala da je prva ponuda uvek bolja od druge. Ukoliko odbiješ i drugu ponudu, ZAV ti ih više neće slati, i više nemaš pravo da se prijaviš za tu sezonu.
Ko sam ja da pričam o ovome?
Ja sam nastavnica nemačkog koja je dva puta za vreme studija išla na sezonski rad u Nemačku – baš na ovaj način. Radila sam kao prodavačica u pekari na ostrvu Fehmarn u Baltičkom moru. Sve je bilo legalno i prošlo je bez ikakvih problema. Poznajem i desetine kolega koje su uradile isto. Troškovi koje smo imali iznosili su oko 500 RSD za štampanje papirologije i slanje.
Naravno, na tebi je izbor – da li ćeš se prijaviti samostalno ili preko neke agencije. Ovim tekstom želim samo da ti predočim mogućnosti koje imaš.
Srećno!
Ako te zanima kako sam uspela da s malo novca proputujem Evropom, pročitaj ovaj tekst.
Nije lako putovati – to je istina. Od trenutka kada sam napravila blog, dobijam pitanje: Kako toliko putuješ? Ovim tekstom želim da vam dam odgovor na to večito pitanje.
Moje prvo putovanje dogodilo se 1995. godine, kada sam sa porodicom došla iz Republike Srpske u Novi Sad. Sledeće – kada sam imala 16 godina i otputovala sa razredom iz srednje škole na ekskurziju u Budimpeštu.
Budimpešta
Dugo sam čekala to putovanje.. Brojala sam dane do trenutka kada će napokon da mi udare taj pečat u pasoš, pa da se i ja mogu pohvaliti time da sam prešla granicu. I, dok su druga deca kukala, žaleći se na nedovoljno prostora u autobusu, mučninu i druge dečije boljke, ja sam veselo sedela u tom autobusu, posmatrajući kroz prozor predele, gradove, reke, šume i prolaznike.
Ta trodnevna poseta dunavskoj lepotici probudila je u meni želju za putovanjima, za otkrivanjem novog, novih gradova, sela, planina, jezera, za upoznavanjem novih ljudi, njihovih običaja, hrane, načina života. Privlačila me je ta različitost. Tako sam, posle Mađarske, počela da posećujem i druge evropske države
Putujem autobusom i vozom, tek od nedavno avionom
Kada sam zakoračila u putnički svet, nisu bile aktuelne low cost avio kompanije. Putovanje avionom mi je bilo potpuno neekonomično, pa sam do Hamburga i Monpeljea putovala po 24 sata. To su bile slatke muke 🙂
Monpelje, Francuska
U busu za Hamburg sam upoznala gospođu Ramonu koja piše krimi romane i redovno mi ih šalje na mejl. Pri putovanju vozom i autobusom možete čuti mnogo različitih priča, tužnih i srećnih, prisustvovati veridbi na sred autoputa, susretu porodice na stanici posle godinu dana…
Prvi put sam poletele ove, 2019. godine, pri putovanju na Siciliju. Pošto mi se svidelo, nadam se da ću ubuduće češće koristiti avion kao prevozno sredstvo, ali samo za dalje destinacije 🙂
Koristim Couchsurfing
Couchsurfing je putnička internet platforma za one koji žele da spavaju kod lokalaca i na taj način dobiju pravi doživljaj zemlje u koju su otputovali. Kao što i sam naziv kaže, vi surfujete kod nekog na kauču.
Moje iskustvo sa CS-om je veoma pozitivno. U Monpeljeu smo Lidija i ja bile smeštene kod dve devojke, one su nas lepo ugostile, napravile nam pravi francuski doručak i upoznale nas sa svojom ludom mačkom 🙂
Luda mačka iz Francuske
U Brašovu sam prenoćila kod divne Irine, s kojom sam ostala u kontaktu do danas. Coucsurfing je odličan način da upoznate nove ljude, proširite vidike, a i da uštedite.
Zajednica se svakodnevno širi i u skoro svakom mestu na planeti možete naći smeštaj. Svoj profil na CS-u možete napraviti ovde . Što više informacija na profilu – to veća šansa da nađete domaćina, Isto tako, i vi možete biti domaćin i primiti ljude iz zemlje i inostranstva u vaš dom.
Tražila sam sezonske poslove
Na 2. i 3. godini studija sam odlučila da sa par kolega otputujem u Nemačku i tamo radim u jednoj pekari.
Fehmarn, Nemačka
Ostrvo Fehmarn na Baltičkom moru bilo je naš dom na dva meseca 2013. i 2014. godine. Boravak ovde mi je omogućio da prvi put vidim more, da poboljšam svoje znanje nemačkog jezika, da zaradim, ali i da posetim Hamburg, Libek, Kiel, i predivni Kopenhagen. Ako si student i želiš na sezonski posao u Nemačku, pročitajte ovaj tekst.
Volontirala sam na kampovima u inostranstvu
Želela sam na neki način da spojim ljubav prema nemačkom jeziku, radu sa decom/ mladima i putovanjima. Tako sam u više navrata putovala u Rumuniju i Slovačku,
Sve opcije za volontiranje pronalazila sam na internetu, javljala se organizacijama direktno mejlom. Naravno, poslala sam više od 20 mejlova raznim organizacijama. Od toga su me četiri i pozvale da volontiram. Nakon nekog vremena, unapredili su me u asistenta za obuku novih volontera, te sam dobijala i džeparac. Kako sam se provela u Rumuniji možete saznati ovde.
Bekokten, Rumunija
Želja mi je da bar jedanput odem na kamp preko SCI platforme – koja nudi kratkoročna i dugoročna volontiranja u inostranstvu. Bazu kampova možeš potražiti ovde. Možda se i sretnemo negde naredne godine 🙂
Koristim sajtove za popuste
Svakog ponedeljka pretražim koja se to nova putovanja nude na sajovima za popuste. Na ovim sajtovima agencije nude putovanja po nižim cenama, uz vaučer koji plaćate sajtu.
Prag za 69 evra, Milano za 79, Budimpešta za 36, Krakov za 59 i tako dalje 🙂 Iako su sve autobuski aranžmani, mislim da su veoma povoljni i da se jeftinije od toga ne može naći.
Luksemburg, 2017.
Naše sledeće putovanje preko jednog od ovih sajtova je Toskana – tri noćenja sa doručkom i prevoz za 99 evra 🙂
Sama organizujem izlete na destinaciji
Bilo da putujem sa agencijom ili samostalno, sama organizujem sve izlete na destinaciji. Time pre svega uštedim novac, ali i imam slobodu da u nekom mestu do koga odem ostanem duže ili kraće.
Malgrate, Italija
Kada smo Marko i ja bili u Italiji, iskoristili smo povoljne italijanske vozove i sami putovali do Komo jezera i obišli predivne gradiće Varenna, Lecco i Malgrate, a voz smo koristili i da bismo otišli do Pavie – stare prestonice Lombardije. Prilikom putovanja u Rigu, drugarica i ja smo takođe vozom otišle do mesta Majori na Baltičkom moru…
Majori, Letonija
Poslednje duže putovanje bilo je po Makedoniji, gde sam koristila lokalni prevoz i iz Ohrida otišla do nekoliko lepih destinacija.
Koristila sam i BlaBlaCar prilikom boravka u Transilvaniji , i putovala sa jednim ljubaznim gospodinom od Sibinja do Segešvara – rodnog mesta grofa Drakule.
Stopirala sam 🙂
Pre nekoliko godina, Marko i ja smo uplatili letovanje na Sitoniji. Na njegov predlog smo deset dana stopirali i obišli skoro celo poluostrvo na taj način. Pritom smo upoznali ljubazne Nemce, Mađare, Italijane, Grke, Makedonce, i par Beograđana koji su nam ponudili prevoz.
Armenistis, Sitonija
O našoj autostoperskoj avanturi možeš čitate ovde i ovde. Volela bih da to nekad ponovimo, a mislim da su grčka ostrva odlična za tako nešto 🙂
Idem na Free walking tours
U skoro svakom evropskom gradu postoje Free Walking Tours – besplatne pešačke ture. Dovoljno je da ih potražite na internetu i rezervišete svoje mesto. Iako su ture besplatne, očekuje se od učesnika da ostave vodiču određenu sumu novca, ukoliko su bili zadovoljni. To uradite obavezno – računajte da su vodiči, uglavnom, volonteri.
Briž. Belgija
Član sam planinarske sekcije
U želji da što više obiđem i prirodne lepote, učlanila sam se u Planinarsko – rekreativnu sekciju Novog Sada. Svoje druženje sa njima započela sam obilaskom kanjona Nere u Rumuniji, a nastavila penjanjem na sva tri vrha Povlena, obilaskom klisure reke Gradac,
Povlen
Ovakvi izleti ne iziskuju mnogo novca i uglavnom su jednodnevni, s obzirom na to da sam još uvek amater u planinarenju. Kako je to biti planinar i šta vas očekuje prilikom jedne takve avanture – pročitajte ovde.
Idem na jednodnevne izlete
U nedostaktu vremena i novca, idem na jednodnevne izlete. Pošto živim u Novom Sadu, najbliže mi je da putujem do Mađarske ili Rumunije, ali i da obiđem neka lepa mesta u Vojvodini.
Volimo Sekešfehervar
Za desetak evra sam posetila Golubačku tvrđavu,nekoliko gradića u Mađarskoj, Temišvar, banju Morahalom, dvorce Vojvodine…Sigurna sam da i ti, u zavisnosti od mesta u kom živiš, možeš posetiti neke zanimljive destinacije.
Nosim osmeh na licu
Možda zvuči kao kliše, ali s osmehom smo svuda dobrodošli. U to sam se uverila bezbroj puta.
Otvorenošću i vedrinom duha možete steći nove prijatelje, ali i uštedeti. Tako je meni jedna Aline iz Temišvara ponudila besplatan prevoz od sela Bekokten do Sibinja, a jedna gospođa iz Brašova do dvorca Bran. Vozač autobusa u Rumuniji mi nije naplatio kartu, jedna Franzi mi je ponudila ključeve svoje kuće na tri dana, jedan momak iz Brašova me je proveo kroz grad i pozvao mi taksi…
Dvorac Bran
Da li si dobio/ la odgovor?
Putovanja nisu potpuno besplatna. Međutim, ako smo malo strpljiviji, praktičniji, ekonomičniji, fleksibilniji i ljubazniji, mogu nas koštati mnogo manje.
Staro selo Sirogojno
Svakako, koliko god novca da potrošimo, obogatićemo se za mnoštvo novih iskustava, poznanstava, novih reči na stranim jezicima, novih različitih novčića u kasici-prasici, novih znanja, ukusa, mirisa, i želja…
Nadam se da sam ovim tekstom odgovorila na tvoje pitanje i da već imaš na umu svoju sledeću destinaciju. Podeli je sa mnom u komentarima!
