Category: Poljska

Odgovor na večito pitanje: „Kako toliko putuješ?”

Post author By Deni putuje
Post date January 20, 2018
192 Comments on Odgovor na večito pitanje: „Kako toliko putuješ?”

Nije lako putovati – to je istina. Od trenutka kada sam napravila blog, dobijam pitanje: Kako toliko putuješ? Ovim tekstom želim da vam dam odgovor na to večito pitanje.

Moje prvo putovanje dogodilo se 1995. godine, kada sam sa porodicom došla iz Republike Srpske u Novi Sad. Sledeće – kada sam imala 16 godina i otputovala sa razredom iz srednje škole na ekskurziju u Budimpeštu.

Dugo sam čekala to putovanje.. Brojala sam dane do trenutka kada će napokon da mi udare taj pečat u pasoš, pa da se i ja mogu pohvaliti time da sam prešla granicu. I, dok su druga deca kukala, žaleći se na nedovoljno prostora u autobusu, mučninu i druge dečije boljke, ja sam veselo sedela u tom autobusu, posmatrajući kroz prozor predele, gradove, reke, šume i prolaznike.

Ta trodnevna poseta dunavskoj lepotici probudila je u meni želju za putovanjima, za otkrivanjem novog, novih gradova, sela, planina, jezera, za upoznavanjem novih ljudi, njihovih običaja, hrane, načina života. Privlačila me je ta različitost. Tako sam, posle Mađarske, počela da posećujem i druge evropske države

Putujem autobusom i vozom, tek od nedavno avionom

Kada sam zakoračila u putnički svet, nisu bile aktuelne low cost avio kompanije. Putovanje avionom mi je bilo potpuno neekonomično, pa sam do Hamburga i Monpeljea putovala po 24 sata. To su bile slatke muke 🙂

U busu za Hamburg sam upoznala gospođu Ramonu koja piše krimi romane i redovno mi ih šalje na mejl. Pri putovanju vozom i autobusom možete čuti mnogo različitih priča, tužnih i srećnih, prisustvovati veridbi na sred autoputa, susretu porodice na stanici posle godinu dana…

Prvi put sam poletele ove, 2019. godine, pri putovanju na Siciliju. Pošto mi se svidelo, nadam se da ću ubuduće češće koristiti avion kao prevozno sredstvo, ali samo za dalje destinacije 🙂

Koristim Couchsurfing

Couchsurfing je putnička internet platforma za one koji žele da spavaju kod lokalaca i na taj način dobiju pravi doživljaj zemlje u koju su otputovali. Kao što i sam naziv kaže, vi surfujete kod nekog na kauču.

Moje iskustvo sa CS-om je veoma pozitivno. U Monpeljeu smo Lidija i ja bile smeštene kod dve devojke, one su nas lepo ugostile, napravile nam pravi francuski doručak i upoznale nas sa svojom ludom mačkom 🙂

U Brašovu sam prenoćila kod divne Irine, s kojom sam ostala u kontaktu do danas. Coucsurfing je odličan način da upoznate nove ljude, proširite vidike, a i da uštedite.

Zajednica se svakodnevno širi i u skoro svakom mestu na planeti možete naći smeštaj. Svoj profil na CS-u možete napraviti ovde . Što više informacija na profilu – to veća šansa da nađete domaćina, Isto tako, i vi možete biti domaćin i primiti ljude iz zemlje i inostranstva u vaš dom.

Tražila sam sezonske poslove

Na 2. i 3. godini studija sam odlučila da sa par kolega otputujem u Nemačku i tamo radim u jednoj pekari.

Ostrvo Fehmarn na Baltičkom moru bilo je naš dom na dva meseca 2013. i 2014. godine. Boravak ovde mi je omogućio da prvi put vidim more, da poboljšam svoje znanje nemačkog jezika, da zaradim, ali i da posetim Hamburg, Libek, Kiel, i predivni Kopenhagen. Ako si student i želiš na sezonski posao u Nemačku, pročitajte ovaj tekst.

Volontirala sam na kampovima u inostranstvu

Želela sam na neki način da spojim ljubav prema nemačkom jeziku, radu sa decom/ mladima i putovanjima. Tako sam u više navrata putovala u Rumuniju i Slovačku,

Sve opcije za volontiranje pronalazila sam na internetu, javljala se organizacijama direktno mejlom. Naravno, poslala sam više od 20 mejlova raznim organizacijama. Od toga su me četiri i pozvale da volontiram. Nakon nekog vremena, unapredili su me u asistenta za obuku novih volontera, te sam dobijala i džeparac. Kako sam se provela u Rumuniji možete saznati ovde.

Želja mi je da bar jedanput odem na kamp preko SCI platforme – koja nudi kratkoročna i dugoročna volontiranja u inostranstvu. Bazu kampova možeš potražiti ovde. Možda se i sretnemo negde naredne godine 🙂

Koristim sajtove za popuste

Svakog ponedeljka pretražim koja se to nova putovanja nude na sajovima za popuste. Na ovim sajtovima agencije nude putovanja po nižim cenama, uz vaučer koji plaćate sajtu.

Prag za 69 evra, Milano za 79, Budimpešta za 36, Krakov za 59 i tako dalje 🙂 Iako su sve autobuski aranžmani, mislim da su veoma povoljni i da se jeftinije od toga ne može naći.

Naše sledeće putovanje preko jednog od ovih sajtova je Toskana – tri noćenja sa doručkom i prevoz za 99 evra 🙂

Sama organizujem izlete na destinaciji

Bilo da putujem sa agencijom ili samostalno, sama organizujem sve izlete na destinaciji. Time pre svega uštedim novac, ali i imam slobodu da u nekom mestu do koga odem ostanem duže ili kraće.

Kada smo Marko i ja bili u Italiji, iskoristili smo povoljne italijanske vozove i sami putovali do Komo jezera i obišli predivne gradiće Varenna, Lecco i Malgrate, a voz smo koristili i da bismo otišli do Pavie – stare prestonice Lombardije. Prilikom putovanja u Rigu, drugarica i ja smo takođe vozom otišle do mesta Majori na Baltičkom moru…

Poslednje duže putovanje bilo je po Makedoniji, gde sam koristila lokalni prevoz i iz Ohrida otišla do nekoliko lepih destinacija.

Koristila sam i BlaBlaCar prilikom boravka u Transilvaniji , i putovala sa jednim ljubaznim gospodinom od Sibinja do Segešvara – rodnog mesta grofa Drakule.

Stopirala sam 🙂

Pre nekoliko godina, Marko i ja smo uplatili letovanje na Sitoniji. Na njegov predlog smo deset dana stopirali i obišli skoro celo poluostrvo na taj način. Pritom smo upoznali ljubazne Nemce, Mađare, Italijane, Grke, Makedonce, i par Beograđana koji su nam ponudili prevoz.

O našoj autostoperskoj avanturi možeš čitate ovde i ovde. Volela bih da to nekad ponovimo, a mislim da su grčka ostrva odlična za tako nešto 🙂

Idem na Free walking tours

U skoro svakom evropskom gradu postoje Free Walking Tours – besplatne pešačke ture. Dovoljno je da ih potražite na internetu i rezervišete svoje mesto. Iako su ture besplatne, očekuje se od učesnika da ostave vodiču određenu sumu novca, ukoliko su bili zadovoljni. To uradite obavezno – računajte da su vodiči, uglavnom, volonteri.

Član sam planinarske sekcije

U želji da što više obiđem i prirodne lepote, učlanila sam se u Planinarsko – rekreativnu sekciju Novog Sada. Svoje druženje sa njima započela sam obilaskom kanjona Nere u Rumuniji, a nastavila penjanjem na sva tri vrha Povlena, obilaskom klisure reke Gradac,

Ovakvi izleti ne iziskuju mnogo novca i uglavnom su jednodnevni, s obzirom na to da sam još uvek amater u planinarenju. Kako je to biti planinar i šta vas očekuje prilikom jedne takve avanture – pročitajte ovde.

Idem na jednodnevne izlete

U nedostaktu vremena i novca, idem na jednodnevne izlete. Pošto živim u Novom Sadu, najbliže mi je da putujem do Mađarske ili Rumunije, ali i da obiđem neka lepa mesta u Vojvodini.

Za desetak evra sam posetila Golubačku tvrđavu, nekoliko gradića u Mađarskoj, Temišvar, banju Morahalom, dvorce Vojvodine…Sigurna sam da i ti, u zavisnosti od mesta u kom živiš, možeš posetiti neke zanimljive destinacije.

Nosim osmeh na licu

Možda zvuči kao kliše, ali s osmehom smo svuda dobrodošli. U to sam se uverila bezbroj puta.

Otvorenošću i vedrinom duha možete steći nove prijatelje, ali i uštedeti. Tako je meni jedna Aline iz Temišvara ponudila besplatan prevoz od sela Bekokten do Sibinja, a jedna gospođa iz Brašova do dvorca Bran. Vozač autobusa u Rumuniji mi nije naplatio kartu, jedna Franzi mi je ponudila ključeve svoje kuće na tri dana, jedan momak iz Brašova me je proveo kroz grad i pozvao mi taksi…

Da li si dobio/ la odgovor?

Putovanja nisu potpuno besplatna. Međutim, ako smo malo strpljiviji, praktičniji, ekonomičniji, fleksibilniji i ljubazniji, mogu nas koštati mnogo manje.

Svakako, koliko god novca da potrošimo, obogatićemo se za mnoštvo novih iskustava, poznanstava, novih reči na stranim jezicima, novih različitih novčića u kasici-prasici, novih znanja, ukusa, mirisa, i želja…

Nadam se da sam ovim tekstom odgovorila na tvoje pitanje i da već imaš na umu svoju sledeću destinaciju. Podeli je sa mnom u komentarima!

Tags Cpuchsurfing, izleti

Poljska Putnica

Kako smo stigli do dvorca Ksiaz

Post author By Deni putuje
Post date January 13, 2018
63 Comments on Kako smo stigli do dvorca Ksiaz

Zamak Ksiaz je treći po veličini dvorac u Poljskoj i nalazi se na oko 75 km od Vroclava. Potiče iz 13. veka, kada je počela njegova gradnja. Nekoliko puta je u međuvremenu demoliran i obnavljan, a važnu ulogu je igrao u Drugom svetskom ratu, jer se smatra da se u njegovim podzemnim tunelima nalazilo Hitlerovo sklonište. 1974. je počela njegova obnova, a od 1991. pripada gradu Walbrzych.

Fotografiju ovog dvorca sam videla prvi put pre nekoliko godina u jednoj knjizi koja se bavila istorijom Poljske. Zapamtila sam kako izgleda, ali ne i gde se tačno nalazi, i vremenom sam bila potpuno zaboravila na njega. Kada sam pre par godina počela da razmišljam o poseti gradu Vroclavu, videla sam da je Ksiaz jedan od najpopularnijih dnevnih izleta. i – odluka je pala.

Nakon dočeka Nove godine u Vroclavu, prvog dana Nove 2018. godine, odlučili smo da samostalno napravimo ovaj izlet, i to vozom.

Vozovi iz Vroclava za Walbrzych saobraćaju na svakih sat vremena. Karta Wroclaw – Walbrzych Miasto košta 3,5 evra. Karte je najbolje kupiti na železničkoj stanici Wroclaw Glowny. Kako biste izbegli gužve, otiđite u turistički info-centar, gde će vam dati karte i ištampati red vožnje za povratak. Kartu za povratak je najbolje da kupite odmah, jer stanica u Walbrzychu ima kraće radno vreme. Cena za povratak je ista.

Vožnja do stanice Walbrzych Miasto traje malo više od sat vremena. Između nema većih mesta, ali svakako je lepo posmatrati kroz prozor poljska sela, opustiti se uz knjigu ili slušajući muziku. Kada stignete na vaše odredište i izađete iz stanice, treba da pređete put i potražite prvu autobusku stanicu – Armii Krajowej, i da tu sačekate autobus broj 8, čija je poslednja stanica dvorac Ksiaz.

Dok smo čekali autobus, upoznali smo par Poljaka, koji su nam potvrdili da čekamo autobus na dobrom mestu, i prošetali ovim gradićem, koje nam se nije uopšte učinilo lepim, jedino lepo na šta smo naišli bila je crkva. I jedna Žabka prodavnica, gde smo kupili nešto za grickanje 😉

Posle nekih pola sata čekanja, naišao je naš autobus. Kartu smo kupili kod vozača, jer nigde nismo videli automate. Cena za jedan pravac je 3,20 zlota ( 1 evro je 4.20 zlota). Ne zaboravite da otkucate kartu! Vožnja traje malo duže, jer ovaj autobus ide preko sela Lubiechow. Mi smo znali da će trajati duže, ali ne i da će trajati skoro pola sata! Kroz prozor nam se posle nekog vremena ukazalo selo Lubiechow, a nakon izlaska putnika, nas dvoje smo ostali jedini putnici, i jedna gospođa sa rancem koja je, sudeći po opremi, išla na planinarenje. Nestrpljivo smo čekali poslednju stanicu, Već je pomalo padao mrak i jedino što sam želela je da uspem da vidim dvorac na dnevnom svetlu. Pomislila sam da možda ovo i nije bila ispravna odluka, ali sad nije više bilo nazad…

Ako želite da što pre stignete do dvorca, možete izaći iz autobusa ranije – pre kružnog toka ( kada sa vaše leve strane vidite znak Zamek Ksiaz – 600 m). Onda ćete do dvorca prošetati sami. Mi to nismo znali, tako da smo u autobusu ostali do poslednje stanice.

Kada smo stigli, veoma sam se radovala – još uvek nije pao mrak i mogla sam videti dvorac u njegovom pravom sjaju. Kada smo izašli iz autobusa, pratili smo samo stazu koja je ka njemu vodila – kroz šumu se nazirao hotel Ksiaz.

Pošto nismo znali da li će dvorcu uopšte moći da se priđe ( s obzirom da je na internetu pisalo da je 1. januara zatvoren) obratila sam se fb stranici zamka , i veoma brzo smo dobili informaciju da je kapija dvorca otvorena i da će raditi hotel Ksiaz, restoran i bar, ali da će terase biti zatvorene. Poslali su nam i mapu sa ucrtanim objektima.

Prvo što smo ugledali, nakon penjanja iz šume, bio je hotel Ksiaz, kroz čije predvorje smo prošli. Sa naše desne strane nalazio se restoran, a sa leve bar. Dvorac je bio tačno ispred nas. Nismo bili jedini ovde, ali nije bilo gužva, te nam je to omogućilo da u šetnji baštama dvorca potpuno uživamo.

Zamak je potpuno ušuškan, tako da ćete uživati u potpunom miru i tišini, koju će „kvariti” samo žubor reke Pełcznice. Bašte dvorca su prostrane i uređene, sa dosta zelenila, cveća i fontana. Čim smo stigli, iskoristila sam priliku za nekoliko fotografija, dok je još bio dan 😉

Prošetali smo i do donjeg dela – gde se nalaze terase , koju su takođe veoma lepo uređene, i sa kojih se vidi tok reke Pełcznice.

Želja mi je bila i da vidim dvorac iz daljine, tako da smo nakon jednočasovne šetnje krenuli ka vidikovcu, do koga vodi dobro obeležena staza ( ucrtan je i na mapi gore). Mrak se već spuštao, ali uspeli smo da uhvatimo dvorac dok se gubio u sutonu.

Ono što mi se nije svidelo je što je prostor oko dvorca uveče potpuno neosvetljen, pa bi bilo veoma nezgodno da se ovde nađete sami noću. Zato, ako idete u jesen ili zimu, planirajte da krenete što ranije, kako biste sve stigli da vidite na vreme i da se vratite na autobus pre mraka.

Želela sam samo da vidim ovaj zamak, o kom sam ranije negde čitala, i bila sam veoma srećna na kraju dana, iako nije sve ispalo savršeno kako sam zamišljala. Srećna – jer smo uspeli da vidimo ono zbog čega smo došli. Ipak, ceo put do zamka bio je za mene jedna avantura, koju ću sigurno pamtiti, kao i usamljeni bus broj 8 čiji se vozač verovatno pitao zašto nismo izašli bar 10 stanica ranije i uštedeli sebi vreme.

Bilo kako bilo, nakon obilaska vidikovca, imali smo sreću da nam je autobus broj 8 iz sela Lubiechow brzo došao, i posle nekih 30 minuta ponovo smo bili na železničkoj stanici.

Nadam se da će vam ovaj tekst pomoći da ne napravite istu grešku kao i mi i da ćete imati više vremena za obilazak, fotografisanje, pa čak i za neku kafu ili ručak.

Za sve informacije o dvorcu možete posetiti sajt .

Da li ste i vi nekad imali ovakvu avanturu sa gradskim prevozom u nepoznatom gradu?

Tags dvorac, izlet

Poljska Putnica

Jedna kratka priča o Varšavi

Post author By Deni putuje
Post date January 12, 2018
72 Comments on Jedna kratka priča o Varšavi

Tog zimskog jutra stigli smo u Varšavu. Božićno raspoloženje je taman prošlo, te je u prestonici Poljske bilo prilično pusto. Zatvorene prodavnice, prazni božićni marketi, zatvoreno klizalište ( što me je, moram priznati malo razočaralo)… Tišinu u gradu prekidala je samo poneka horda turista ( i mi smo bili jedna od njih), i zvuk kapi kiše, koja je u više navrata ometala našu posetu.

Međutim, ni kiša, ni tišina nisu mogle da umanje našu želju da posetimo prestonicu Poljske. Predivne varšavske ulice bile su pred nama. Krivudave, tajnovite… Jedva sam čekala da ih upoznam! Krenuli smo u obliazak, kako bismo dobro iskoristili ovaj jedan dan koji je pred nama.

Krenuli smo od Spomenika žrtvama Holokausta, koji je na nas ostavio poseban utisak, i doprineo tome da se još više divimo Varšavi, koja je, iako potpuno razrušena u Drugom svetskom ratu, uspela da se izdigne i vrati stari sjaj. Iz tog razloga je često nazivaju i grad – Feniks.

Dalje, idući ka Starom gradu, videli smo mnoštvo crkava. Neke od njih smo i posetili, i divili se njihovom enterijeru. U Varšavi ih zaista ima mnogo, i to je bilo prvo što smo primetili kada smo stigli u grad.

Stari grad je, kao što sam navela, izgrađen ponovo nakon Drugog svetskog rata.. Na Starogradskom trgu, koga krase živopisne barokne građevine, nalazi se figura Sirene – simbol Varšave, za koju se veruje da ćuva grad, držeći u ruci mač i štit. Ovde je smeštena varšavska pijaca. U ovo doba godine se na ovom trgu možete klizati na otvorenom, ali, nažalost, u vreme kada smo mi bili tu, klizalište je bilo zatvoreno… Ali to je samo još jedan razlog da dođem ponovo!

Sledeći trg do koga smo došli je sigurno jedan od najlepših trgova koje sam do sada videla – Trg zamkova. Ovaj trg je okružen raznobojnim građevinama, a posebno mesto na njemu zauzima Kraljevski dvorac. Kako je bilo vreme praznika, na mestu ispred Kraljevskog dvorca bila je postavljena i novogodišnja jelka, koja je samom trgu dala posebnu čar.

U samom centru prostranog trga nalazi se statua kralja Zigmunda III Vase, koji je zaslužan za to što je Varšava danas prestonica Poljske. Do 1596. godina ovu titulu imao je Krakov.

U blizini Trga zamkova nalazi se i varšavski Barbakan ( stara kapija grada) , koji je izgrađen 1548. godine, i skoro potpuno uništen za vreme Drugog svetskog rata. Dok budete šetali kraj ovih zidina, videćete veliki broj ličnih umetnika, čućete i poneku poljsku pesmu od uličnih svirača i sigurno kupiti neki suvenir.

Za kraj, šetajući ka Visli, videli smo spomenik Mariji Kiri, koja je rođena u Varšavi. U ruci drži molekul polonijuma – za čije otkriće je zaslužna. Dobila je Nobelovu nagradu za fiziku 1903, i za hemiju 1911. godine.

Jedan dan jeste veoma kratak za Varšavu. Treba izdvojiti vreme za njene parkove, muzeje, za izvrsnu poljsku kuhinju ( posebno probati žurek)… Zbog toga ću se Varšavi sigurno vratiti.

A tada će i ova priča da se nastavi…

Poljska Putnica

U Vroclavu, među patuljcima

Post author By Deni putuje
Post date January 11, 2018
70 Comments on U Vroclavu, među patuljcima

Dugo sam želela da posetim Vroclav. Još jedan poljski grad koji mi je privukao pažnju svojim šarenilom, multikulturalnošću i zanimljivom istorijom. Zbog prve fotografije koju sam videla, i preko bezbroj putopisa koje sam o njemu pročitala, ovaj grad mi je bio poznat slikom, ali sve do moje dugoočekivane posete ipak duhom nepoznat, misteriozan i pun iznenađenja.

Vroclav nije mali grad, sa svojih 650 000 stanovnika četvrti je grad po veličini u Poljskoj. Leži na reci Odri koja je sa svoje četiri pritoke načinila i podarila gradu 25 ostrva, i preko dve stotine mostova. Impresivno, zar ne? Mostova je bilo još više, ali je tokom Drugog svetskog rata 3/4 grada potpuno uništeno.

Svoj obilazak grada započeli smo od jedine građevine pod zaštitom UNESKO-a – Hale Stulecia, arhitektonskog dela Maksa Berga s početka 20.veka. Ispred hale nalazi se i zanimljiv spomenik u obliku igle. Ona ustvari predstavlja prosperitet poljskog naroda nakon rata, koji ide u visine.

Odmah pored hale nalazi se i multimedijalna fontana, koja radi od maja do oktobra, i klizalište , na kom smo posmatrali vešte klizače, posebno jednog simpatičnog deku.

Odmah u blizini može se videti i mala Japanska bašta, do koje vodi romantična promenada. Svakako vredna posete na proleće ili leto.

Ono što je mene najviše inspirisalo da posetim ovaj grad jeste njegov glavni trg – Rynek. Raznobojne, vesele zgrade koje ga oivičavaju prava su suprotnost monotonim komunističkim stambenim objektima u nekim delovima grada. Gradu daju svežinu i vedrinu. A i mene je, dok sam šetala Rynekom, obuzela neka radost i vedrina. Ona istinska sreća kada ostvarite neki od svojih putničkih snova. Rynek je mesto gde ćete najviše osetiti duh grada, on je stecište turista, ali i mesto sastanaka i rastanaka Vroclavaca. Vroclav je univerzitetski grad, te je bio prepun i studenata koji su ostali u gradu za vreme praznika i bili posebno euforični.

Trgom Rynek dominira stara gradska kuća, u čijem prizemlju se nalazi najstarija pivnica u Evropi – Piwnica Swidnicka, iz 1275. godine. Na našu žalost, pivnica je prilikom naše posete bila zatvorena.

Pošto smo imali sreću da ovde dođemo 31.decembra, osetili smo i poljsku novogodišnju euforiju. Posebno mi se dopala novogodišnja dekoracija u gradu. Sijalo je, ali sa merom – baš onako kako treba da bude. Pored čarobne na Ryneku, i ostali trgovi su mogli da se pohvale divnim jelkama.

Na trgovima Rynek i Solny postavljene su kućice u kojima se mogu kupiti kuvano vino, pivo, kafa i čaj, i naravno hrana – kobasice, kolenice sa kiselim kupusom, piroge, ražnjići, pomfrit…Pretpostavićete da smo sve probali, i da, u pravu ste

Pored toga što smo uživali u hrani i piću, uživali smo i u poljskoj muzici na glavnom trgu. Novogodišnji program je bio bogat i raznolik, bilo je za svakoga ponešto. I naravno,uživali smo u vatrometu u ponoć.

A ako dođete u Vroclav, nećete upoznati samo Vroclavce, već i – patuljke. I to više od tri stotine! Priča o patuljcima vezana je za anti-komunistički pokret Narandžasta alternativa. To je ustvari bila grupa studenata koja se borila protiv komunizma na šaljiv način, a patuljak je bio njihov simbol. Njihov pokret nastao je u baru Barbara, u Svidničkoj ulici, ispred kog je i postavljen prvi patuljak 2001. godine. Od tada je tradicija nastavljena, i ove slatke figurice se i dalje postavljaju – u različitim delovima grada.

Patuljci su jedan od glavnih razloga dolaska turista ovde. Od njih je sada napravljena prava turistička atrakcija, pa ćete videti ljude koji idu i traže patuljke po gradu. Postoji i aplikacija za njihovo pronalaženje, kao i posebna tura sa vodičem pod nazivom Lov na patuljke. Meni je sve to bilo veoma simpatično, i prilikom obilaska naišli smo na oko trideset patuljaka, skrivenih u najrazličitijim uglovima grada, ispred prodavnica, pored reka…Svaki od njih je poseban i sigurno će vas nasmejati i ulepšati posetu gradu. Upoznaćete patuljka programera, spavača, sladoledžiju, zatvorenika, turistu, fotografa, Deda Mraza, boksera, svirača, cvećara…

Veliki broj patuljaka pronašli smo i na Katedralnom ostrvu ( Ostrow Tumski), najvećem i istorijski najznačajnijem ostrvu u Vroclavu. Ovde je grad počeo da se razvija – u 10. veku počela je gradnja prve katedrale. U to vreme grad je imao oko 1500 stanovnika.

Ostrow Tumski je, pored Ryneka, još jedno mesto na kome ćete osetiti duh ovog grada. slušajući ulične svirače, zvono sa katedrale, i uživajući u pogledu na Odru.

Ovo ostrvo je prepoznatljivo i po najlepšem vroclavskom mostu – takozvanom Ljubavnom. Prepoznaćete ga po romantičnom izgledu i bezbroju katanaca kojima su zaljubljeni parovi zaključali svoju ljubav. Međutim, ovaj most ima još jedan razlog da se nazove romantičnim – i danas, u 21. veku, svetiljke na mostu ručno pali jedan gospodin sa šeširom. U njegovu čast ovde je postavljen i patuljak koji pali svetiljku.

Kada je objavljeno da će grad Vroclav 2016. godine poneti titulu Evropske prestonice kulture, vlasti su odlučile da ga obogate turističkim atrakcijama. Pored patuljaka postavljenih u tom periodu, u ulici Jatka, u kojoj su nekada davno bile klanice, postavljene su bronzane figure životinja koje su dale svoje živote za pune stomake Vroclavaca i njihovih gostiju. Danas ovde možete videti veliki broj zanatskih radnji i galerija, i figure zeca, svinja, patke, krave i koze.

Kada budete bili u ulici Jatka, videćete toranj crkve Garisson – kažu da se sa ovog tornja pruža najlepši panoramski pogled na grad. Nažalost, toranj je bio u fazi renoviranja prilikom naše posete, tako da smo ostali uskraćeni za taj doživljaj. Inače, cena za posetu tornju je 5 zlota. Još jedan predlog za panoramski pogled je Sky Tower, kula od 49 spratova. Do poslednjeg sprata vas vodi lift, a cena je 10 zlota.

U Vroclavu većinu najznačajnijih istorijskih znamenitosti možete obići peške. Ukoliko želite da posetite zoološki vrt, Halu Stulecia ili Japansku baštu, potrebno je da koristite gradski prevoz. Karta za jednu vožnju je 1,50 zlota ( 1 evro je oko 4,20 zlota), a ako vam je smeštaj udaljen od centra, najbolje je da kupite dnevnu kartu, koja košta 5,50 zlota i važi za tramvaj i autobus. Ne zaboravite samo da otkucate kartu. Za informacije o gradskom prevozu u gradu možete koristiti odličnu aplikaciju Jakdojade ( može se skinuti sa Google Play-a).

Ako želite da napravite izlet do nekog drugog poljskog grada, najbolje je da koristite železnicu. Mene je oduševila železnička stanica, svojim izgledom, ali i enterijerom. Mi smo jedan dan proveli u mestu Walbrzych, gde smo posetili zamak Ksiaz, o kome sam pisalu u ovom tekstu.

A kada se umorite od šetnje , obilazaka, i traženja patuljaka, potražite pivnicu ili restoran i probajte neki poljski specijalitet ili kraft pivo. Izbor je stvarno veliki, a cene pristupačne.

Pošto Piwnica Swidnicka nije bila otvorena, odlučili smo da nađemo neku drugu. Tako smo, vraćajući se sa Katedralnog ostrva naišli na gradsku pijacu, a pored nje smo videli pivnicu Targowa, i odlučili da je posetimo. Pivnicu bih svima preporučila, osoblje je veoma ljubazno i odlično pričaju englesk. Pošto nismo bili sigurni koje pivo da uzmemo, besplatno smo degustirali par njih, a onda smo se odlučili za piva broj 6 i 12.

Kada god se nađem u Poljskoj, obavezno moram negde pojesti žurek. Žurek je ustvari čorba u činiji od hleba, tako da pojedete i čorbu i činiju. Postoji više vrsta žureka, ali sve koje sam do sada probala ( u Krakovu, Varšavi i sada u Vroclavu) su bile veoma ukusne. Odličan žurek probala sam u restoranu Kurna Chata, koji bih takođe preporučila. Svakako možete probati i ostala njihova jela, Marko je jeo piroge i nije se pokajao

Pored poljskih, ovog puta smo posetili i jedan novozelandski restoran, Moaburger, koji se nalazi na Cvetnom trgu. Videli smo da ima mnogo posetilaca, te smo odlučili da i to probamo. Burgeri su bili odlični, probali smo klasični burger sa sirom i pileći burger – još jedna preporuka!

Tri dana nije mnogo, ali meni je bilo dovoljno da napokon upoznam ovaj grad. Iz njega nosim predivne uspomene, par razglednica i puno srce.

Da li ste vi bili u Vroclavu? Kakvi su vaši utisci?

Tags patuljci, pivo