Prošlo je mesec dana od moje prve poslate razglednice. Od tada pozdrave iz Srbije od jedne Deni dobilo je još 16 osoba širom sveta. Broj ljudi kojima su moje razglednice stavile osmeh na lice povećava se iz dana u dan. Tako je Postcrossing, nenadano, postao moj hobi.
Usrećiti nekog glavna je svrha ove ideje. Međutim, od trenutka kada sam napravila profil do danas, uočila sam još pet dobrih razloga da Postcrossing postane deo i tvoje svakodnevice.
Upoznaćeš bolje svoj grad/ državu– Slanje razglednica na prvi pogled izgleda veoma jednostavno. Kupiš je u knjižari, ispišeš i pošalješ . Ali, šta ako u knjižari nema razglednica? Ili ne želiš stalno da šalješ identične? Onda na snagu stupa plan B: pronaći drugačije motive. U muzejima, galerijama, turističkoj organizaciji grada, na železničkoj stanici, u prigradskim naseljima… Postcrossing me je motivisao da detaljnije istražim svoj grad, a i da posle petnaestak godina ponovo posetim Zmajev muzej u Sremskoj Kamenici i nekoliko galerija. I sigurna sam da ću pri poseti svakom mestu, manastiru, planini, nacionalnom parku pokušati da pronađem neke razglednice kojima bih mogla predstaviti Srbiju.
Proširićeš znanja iz opšte kulture – Postcrossing je moderna enciklopedija. Šarenolika i interaktivna. Učićeš o zastavama, gradovima, prirodnim bogatstvima, o flori i fauni 213 država sveta. Zatim o piscima, naučnicima, umetnicima, sportistima, političarima koji iz tih zemalja dolaze. Na kraju – o istoriji, običajima, jelima, pićima, festivalima… Otkako dobijam razglednice, naučila sam kako izgleda zastava Tajvana, otkrila sam gradić Noordhorn na severu Holandije, saznala zanimljive informacije o berlinskoj muzičkoj sceni…
Vežbaćeš engleski i/ili druge strane jezike – Jezik Postcrossing-a je engleski i najčešće ćeš pisati i čitati razglednice na engleskom. To je odlična vežba i podstrek za sve one koji ga uče, a nemaju sa kime da vežbaju. Takođe češ upoznati i učesnike koji govore nemački, ruski, francuski, španski itd. i veoma će ih obradovati ako im razglednicu napišeš baš na njihovom maternjem jeziku. A možda i ti dobiješ od nekog razglednicu na srpskom!
Ostvarićeš kontakt sa ljudima sličnih interesovanja – Tvoj profil je tvoja lična karta. Svim učesnicima je zajedničko da vole razglednice, da su otvorenog uma i srca. Posebna interesovanja svakog člana vide se u njegovom profilu. Uvek pročitaj profil osobe kojoj šalješ razglednicu. Lako će se dogoditi da pronađeš nekog ko, kao i ti, voli crtane filmove, umetnost, elektronsku muziku, šah, stripove, putovanja. Neretko ćeš s tim osobama razmeniti nekoliko poruka nakon prispele razglednice. To je i lepota ovog sveta – razdvajaju nas granice, ali nas interesovanja vrlo lako mogu spojiti. Moja prva razglednica otišla je u poštansko sanduče Nemice Anje, koja je, igrom slučaja, učiteljica. Razmenile smo nekoliko ideja i nastavnih listića, a možda je nekad i posetim u Berlinu, ili ona mene u Novom Sadu.
Probudićeš svoju kreativnost – Svoje prve razglednice najverovatnije ćeš kupiti u obližnjoj knjižari i poruke upućene primaocima biće uglavnom sličnog sadržaja. Vremenom ćeš shvatiti da je to pomalo dosadno i previše očigledno i poželećeš da napišeš nešto drugačije. Počećeš da pišeš poeziju. Možda i haiku. Viceve. Kratke priče… Možda i na stranim jezicima. Uvidećeš da imaš talenta i za crtanje. Ukrasićeš razglednice. One će postati tvoje umetničko delo.
Sigurna sam da ovde nije kraj spisku, i da postoji još mnogo benefita ove zanimljive ideje. Da li ti imaš nešto da dodaš? Da li je Postcrossing i na koji način obogatio tvoj svakodnevni život?
Želiš da saznaš više o Postcrossingu i da napraviš profil? Onda klikni ovde.
Kada sam objavila svoja dva teksta o razglednicama, Razglednice pričaju i Razglednice pričaju – drugi deo, dobila sam pitanje od jedne Marijane; „Baviš li se Postcrossing-om?” Pomislih – je l’ to neki sport? A onda mi je ona objasnila ovu divnu ideju i navela me da odmah napravim svoj profil ovde.
Postcrossing je zajednica ljudi koji vole razglednice i razmenjuju ih. Kao što kaže naziv – putem pošte! Dobro ste pročitali – onim starim načinom komunikacije kog smo svi zaboravili pojavom interneta, mail-a, društvenih mreža…
Zajednica postoji od 2005. godine i do sada ima oko 720 000 članova iz 213 zemalja sveta! Ja sam jedan od 557 članova iz Srbije.
Sve što treba da uradite da biste podržali projekat jeste da se registrujete na sajtu, napravite svoj profil i pošaljete prvu razglednicu. Ko će biti taj srećnik/ srećnica koji će dobiti razglednicu iz Srbije, biće određeno nasumičnim izborom, dakle, sajt će vam dati osobu kojoj šaljete! A čim vaša prva razglednica stigne, očekujte uskoro jednu u svom sandučetu!
Mojih prvih pet razglednica otišlo je u Nemačku, Belgiju, SAD, Rusiju i Finsku. A sad ushićeno svakog dana proveravam poštu, i veoma me zanima iz koje zemlje će mi prva razglednica stići 🙂
O benefitima Postcrossing-a pisala sam ovde. Ako vam se svidi, trk na sajt, i podržite ovu sjajnu ideju! A nakon toga, pridružite se i grupiPostcrossing Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Hrvatska. Ja sam administrator grupe i nadam se da će ona biti mesto gde ćemo razmenjivati utiske i fotografije dobijenih i poslatih razglednica.
Student si i želiš sledeće leto da provedeš na sezonskom poslu u Nemačkoj? Na društevnim mrežama ovih dana kruže ponude agencija koje se predstavljaju kao posrednici koji će studentima pronaći poslodavca i dobro radno mesto. Međutim, želim ovim tekstom da ti objasnim kako se za letnji studentski posao u Nemačkoj možeš prijaviti samostalno, bez agencije. Potpuno besplatno!
Uslov je da si student i da govoriš nemački. Svi nivoi su dobrodošli – ali, što veći nivo – veća i šansa za zaposlenje. Ako želiš da čuješ moje savete za učenje nemačkog, zaprati ovu stranicu.
Kako da se prijavim?
Jedan od načina je da se direktno javiš agenciji ZAV na mejl koeln.ferienbeschaeftigung@arbeitsagentur.de. Oni će ti poslati sve potrebne informacije i dokumenta koja treba da popuniš i overiš na fakultetu, a zatim pošalješ poštom. .
Drugi način je da u listi partnerskih organizacia pronađeš svoju i da joj se obratiš. Partnerske organizacije ne naplaćuju uslugu informisanja i prijave. Partnerska organizacija za Srbiju je DIMAK Serbien, a možeš je kontaktirati putem ove stranice.
Ako već imaš poslodavca ( radio si ranije, ili neko od tvojih kolega/ prijatelja) onda je najbolje da se javiš direktno posodavcu i on će, ukoliko ispunjavaš sve uslove za zaposlenje , poslati agenciji sve potrebne informacije.
Rok za prijavu za 2020. godinu je 31.1. 2020.
Šta nakon prijave?
Nakon što pošalješ prijavu, čekaš svoju prvu poslovnu ponudu. Ona će stići na tvoju kućnu adresu u periodu od marta do maja i tu ćeš moći da vidiš sve detalje koji se tiču tvog potencijalnog posla – mesto zaposlenja, pozicija, broj radnih dana, iznos plate.
Imaš pravo da odbiješ prvu ponudu i da dobiješ još jednu. Međutim, iskustva su pokazala da je prva ponuda uvek bolja od druge. Ukoliko odbiješ i drugu ponudu, ZAV ti ih više neće slati, i više nemaš pravo da se prijaviš za tu sezonu.
Ko sam ja da pričam o ovome?
Ja sam nastavnica nemačkog koja je dva puta za vreme studija išla na sezonski rad u Nemačku – baš na ovaj način. Radila sam kao prodavačica u pekari na ostrvu Fehmarn u Baltičkom moru. Sve je bilo legalno i prošlo je bez ikakvih problema. Poznajem i desetine kolega koje su uradile isto. Troškovi koje smo imali iznosili su oko 500 RSD za štampanje papirologije i slanje.
Naravno, na tebi je izbor – da li ćeš se prijaviti samostalno ili preko neke agencije. Ovim tekstom želim samo da ti predočim mogućnosti koje imaš.
Srećno!
Ako te zanima kako sam uspela da s malo novca proputujem Evropom, pročitaj ovaj tekst.
Nije lako putovati – to je istina. Od trenutka kada sam napravila blog, dobijam pitanje: Kako toliko putuješ? Ovim tekstom želim da vam dam odgovor na to večito pitanje.
Moje prvo putovanje dogodilo se 1995. godine, kada sam sa porodicom došla iz Republike Srpske u Novi Sad. Sledeće – kada sam imala 16 godina i otputovala sa razredom iz srednje škole na ekskurziju u Budimpeštu.
Budimpešta
Dugo sam čekala to putovanje.. Brojala sam dane do trenutka kada će napokon da mi udare taj pečat u pasoš, pa da se i ja mogu pohvaliti time da sam prešla granicu. I, dok su druga deca kukala, žaleći se na nedovoljno prostora u autobusu, mučninu i druge dečije boljke, ja sam veselo sedela u tom autobusu, posmatrajući kroz prozor predele, gradove, reke, šume i prolaznike.
Ta trodnevna poseta dunavskoj lepotici probudila je u meni želju za putovanjima, za otkrivanjem novog, novih gradova, sela, planina, jezera, za upoznavanjem novih ljudi, njihovih običaja, hrane, načina života. Privlačila me je ta različitost. Tako sam, posle Mađarske, počela da posećujem i druge evropske države
Putujem autobusom i vozom, tek od nedavno avionom
Kada sam zakoračila u putnički svet, nisu bile aktuelne low cost avio kompanije. Putovanje avionom mi je bilo potpuno neekonomično, pa sam do Hamburga i Monpeljea putovala po 24 sata. To su bile slatke muke 🙂
Monpelje, Francuska
U busu za Hamburg sam upoznala gospođu Ramonu koja piše krimi romane i redovno mi ih šalje na mejl. Pri putovanju vozom i autobusom možete čuti mnogo različitih priča, tužnih i srećnih, prisustvovati veridbi na sred autoputa, susretu porodice na stanici posle godinu dana…
Prvi put sam poletele ove, 2019. godine, pri putovanju na Siciliju. Pošto mi se svidelo, nadam se da ću ubuduće češće koristiti avion kao prevozno sredstvo, ali samo za dalje destinacije 🙂
Koristim Couchsurfing
Couchsurfing je putnička internet platforma za one koji žele da spavaju kod lokalaca i na taj način dobiju pravi doživljaj zemlje u koju su otputovali. Kao što i sam naziv kaže, vi surfujete kod nekog na kauču.
Moje iskustvo sa CS-om je veoma pozitivno. U Monpeljeu smo Lidija i ja bile smeštene kod dve devojke, one su nas lepo ugostile, napravile nam pravi francuski doručak i upoznale nas sa svojom ludom mačkom 🙂
Luda mačka iz Francuske
U Brašovu sam prenoćila kod divne Irine, s kojom sam ostala u kontaktu do danas. Coucsurfing je odličan način da upoznate nove ljude, proširite vidike, a i da uštedite.
Zajednica se svakodnevno širi i u skoro svakom mestu na planeti možete naći smeštaj. Svoj profil na CS-u možete napraviti ovde . Što više informacija na profilu – to veća šansa da nađete domaćina, Isto tako, i vi možete biti domaćin i primiti ljude iz zemlje i inostranstva u vaš dom.
Tražila sam sezonske poslove
Na 2. i 3. godini studija sam odlučila da sa par kolega otputujem u Nemačku i tamo radim u jednoj pekari.
Fehmarn, Nemačka
Ostrvo Fehmarn na Baltičkom moru bilo je naš dom na dva meseca 2013. i 2014. godine. Boravak ovde mi je omogućio da prvi put vidim more, da poboljšam svoje znanje nemačkog jezika, da zaradim, ali i da posetim Hamburg, Libek, Kiel, i predivni Kopenhagen. Ako si student i želiš na sezonski posao u Nemačku, pročitajte ovaj tekst.
Volontirala sam na kampovima u inostranstvu
Želela sam na neki način da spojim ljubav prema nemačkom jeziku, radu sa decom/ mladima i putovanjima. Tako sam u više navrata putovala u Rumuniju i Slovačku,
Sve opcije za volontiranje pronalazila sam na internetu, javljala se organizacijama direktno mejlom. Naravno, poslala sam više od 20 mejlova raznim organizacijama. Od toga su me četiri i pozvale da volontiram. Nakon nekog vremena, unapredili su me u asistenta za obuku novih volontera, te sam dobijala i džeparac. Kako sam se provela u Rumuniji možete saznati ovde.
Bekokten, Rumunija
Želja mi je da bar jedanput odem na kamp preko SCI platforme – koja nudi kratkoročna i dugoročna volontiranja u inostranstvu. Bazu kampova možeš potražiti ovde. Možda se i sretnemo negde naredne godine 🙂
Koristim sajtove za popuste
Svakog ponedeljka pretražim koja se to nova putovanja nude na sajovima za popuste. Na ovim sajtovima agencije nude putovanja po nižim cenama, uz vaučer koji plaćate sajtu.
Prag za 69 evra, Milano za 79, Budimpešta za 36, Krakov za 59 i tako dalje 🙂 Iako su sve autobuski aranžmani, mislim da su veoma povoljni i da se jeftinije od toga ne može naći.
Luksemburg, 2017.
Naše sledeće putovanje preko jednog od ovih sajtova je Toskana – tri noćenja sa doručkom i prevoz za 99 evra 🙂
Sama organizujem izlete na destinaciji
Bilo da putujem sa agencijom ili samostalno, sama organizujem sve izlete na destinaciji. Time pre svega uštedim novac, ali i imam slobodu da u nekom mestu do koga odem ostanem duže ili kraće.
Malgrate, Italija
Kada smo Marko i ja bili u Italiji, iskoristili smo povoljne italijanske vozove i sami putovali do Komo jezera i obišli predivne gradiće Varenna, Lecco i Malgrate, a voz smo koristili i da bismo otišli do Pavie – stare prestonice Lombardije. Prilikom putovanja u Rigu, drugarica i ja smo takođe vozom otišle do mesta Majori na Baltičkom moru…
Majori, Letonija
Poslednje duže putovanje bilo je po Makedoniji, gde sam koristila lokalni prevoz i iz Ohrida otišla do nekoliko lepih destinacija.
Koristila sam i BlaBlaCar prilikom boravka u Transilvaniji , i putovala sa jednim ljubaznim gospodinom od Sibinja do Segešvara – rodnog mesta grofa Drakule.
Stopirala sam 🙂
Pre nekoliko godina, Marko i ja smo uplatili letovanje na Sitoniji. Na njegov predlog smo deset dana stopirali i obišli skoro celo poluostrvo na taj način. Pritom smo upoznali ljubazne Nemce, Mađare, Italijane, Grke, Makedonce, i par Beograđana koji su nam ponudili prevoz.
Armenistis, Sitonija
O našoj autostoperskoj avanturi možeš čitate ovde i ovde. Volela bih da to nekad ponovimo, a mislim da su grčka ostrva odlična za tako nešto 🙂
Idem na Free walking tours
U skoro svakom evropskom gradu postoje Free Walking Tours – besplatne pešačke ture. Dovoljno je da ih potražite na internetu i rezervišete svoje mesto. Iako su ture besplatne, očekuje se od učesnika da ostave vodiču određenu sumu novca, ukoliko su bili zadovoljni. To uradite obavezno – računajte da su vodiči, uglavnom, volonteri.
Briž. Belgija
Član sam planinarske sekcije
U želji da što više obiđem i prirodne lepote, učlanila sam se u Planinarsko – rekreativnu sekciju Novog Sada. Svoje druženje sa njima započela sam obilaskom kanjona Nere u Rumuniji, a nastavila penjanjem na sva tri vrha Povlena, obilaskom klisure reke Gradac,
Povlen
Ovakvi izleti ne iziskuju mnogo novca i uglavnom su jednodnevni, s obzirom na to da sam još uvek amater u planinarenju. Kako je to biti planinar i šta vas očekuje prilikom jedne takve avanture – pročitajte ovde.
Idem na jednodnevne izlete
U nedostaktu vremena i novca, idem na jednodnevne izlete. Pošto živim u Novom Sadu, najbliže mi je da putujem do Mađarske ili Rumunije, ali i da obiđem neka lepa mesta u Vojvodini.
Volimo Sekešfehervar
Za desetak evra sam posetila Golubačku tvrđavu,nekoliko gradića u Mađarskoj, Temišvar, banju Morahalom, dvorce Vojvodine…Sigurna sam da i ti, u zavisnosti od mesta u kom živiš, možeš posetiti neke zanimljive destinacije.
Nosim osmeh na licu
Možda zvuči kao kliše, ali s osmehom smo svuda dobrodošli. U to sam se uverila bezbroj puta.
Otvorenošću i vedrinom duha možete steći nove prijatelje, ali i uštedeti. Tako je meni jedna Aline iz Temišvara ponudila besplatan prevoz od sela Bekokten do Sibinja, a jedna gospođa iz Brašova do dvorca Bran. Vozač autobusa u Rumuniji mi nije naplatio kartu, jedna Franzi mi je ponudila ključeve svoje kuće na tri dana, jedan momak iz Brašova me je proveo kroz grad i pozvao mi taksi…
Dvorac Bran
Da li si dobio/ la odgovor?
Putovanja nisu potpuno besplatna. Međutim, ako smo malo strpljiviji, praktičniji, ekonomičniji, fleksibilniji i ljubazniji, mogu nas koštati mnogo manje.
Staro selo Sirogojno
Svakako, koliko god novca da potrošimo, obogatićemo se za mnoštvo novih iskustava, poznanstava, novih reči na stranim jezicima, novih različitih novčića u kasici-prasici, novih znanja, ukusa, mirisa, i želja…
Nadam se da sam ovim tekstom odgovorila na tvoje pitanje i da već imaš na umu svoju sledeću destinaciju. Podeli je sa mnom u komentarima!
U svom tekstu Razglednice pričaju objasnila sam zašto volim razglednice i predstavila pet koje u meni bude posebna sećanja i osećanja.
U drugom delu predstaviću još nekoliko.
Razglednica iz Banjaluke
Banja Luka je grad koji posećujem najmanje godišnje. Pošto sam rođena u Prijedoru, Banja Luka je grad kroz koji uvek prolazim prilikom posete rodnom gradu, a posetila sam ga i kao učesnik Poetry Slam-a na nemačkom jeziku 2015. godine. U Banjaluci me je par puta zatrpao sneg i ugrejalo kuvano vino, zaboleo stomak od smejanja i previše ćevapa… U Banjaluci se osećam gospodski kad šetam glavnom gradskom ulicom, i mislim da ću joj se uvek vraćati.
Razglednica iz Seta
Set ( franc. Sete) je lučki gradić na jugu Francuske, jedan od bisera Mediterana. Imala sam sreću da ovde provedem deset dana u oktobru 2015. godine, sa još dvadesetak ljudi iz Srbije, Nemačke i Francuske na Obuci za lidere multikulturalnih omladinskih razmena. Kraj oktobra na moru, uživanje u suncu i pesku, siru, vinu i maslinama, tombola na kojoj sam osvojila još jednu flašu odličnog vina ( ne znam francuski, ali sam imala pomoć prijatelja – Lidije ) – to su sve asocijacije na ovu razglednicu.
Još jedna morska – razglednica iz Sartija
Sarti, poznato letovalište na Sitoniji, drugom prstu poluostva Halikidiki, posetila sam 2014. godine sa svojim dragim Markom. Međutim, Sarti nam je u deset dana letovanja bio samo baza, jer smo svakog dana oko 10h ujutro izlazili na glavnu magistralu i – stopirali! U deset dana obišli smo petnaestak plaža Sitonije, upoznali mnogo stranaca – Italijane, Grke, Nemce, Engleze, Mađare i nekoliko naših ljudi, koji su nam darežljivo ponudili prevoz i odveli nas do njihovih omiljenih plaža. Na jednoj od njih smo posmatrali i delfine…Ova razglednica u meni budi želju za novim avanturama, i svakako , za predivnim grčkim plažama…
Razglednica sa Zejtinlika
Zejtinlik – srpsko vojničko groblje u Solunu ostavilo je na mene snažan utisak. Ova razglednica me svaki put iznova razneži i rastuži, jer je to ustvari fotografija koju prodaje porodica čuvara čika Đorđa, koji je ujedno i poslednji čuvar iz svoje familije, kako nema muških naslednika. Čika Đorđe se uvek obraduje srpskim posetiocima i ponosno i snažno, uprkos svojim godinama i bolesti, ispriča tužnu priču o vojnicima poginulim u Prvom svetskom ratu, i izrecituje stihove Vojislava Ilića Mlađeg, uklesane u granitnoj ploči.
Da li i vi imate razglednice koje u vama izazivaju sećanja i osećanja? Ispričajte mi priču o vašim razglednicama u komentarima.
Možda jesam staromodna, ali obožavam razglednice. Koliko volim da ih sama pronađem, i iz nekog mesta ponesem kući , toliko volim i da ih dobijem od meni dragih ljudi. To parče kartona ukrašeno slikama i simbolima mesta koja posetim dovoljno je malo i lagano da stane u moju torbu i ne učini je težom, a dovoljno veliko da mi izmami osmeh na lice, čak i posle mnoštva godina.
I sve ih čuvam. Neke su već stare, požutele i iskrzane. Neke su na poleđini ižvrljane raznim čiča – glišama od strane mojih malih rođaka koju su nam bili u poseti…
Neke su mi stigle poštom i na poleđini kriju stare poštanske markice, nose sunčane pozdrave iz Sutomora i Paralije, neke sam dobila lično od meni dragih ljudi, iz raznih delova Evrope, ponajviše iz Nemačke, a neke sam sebi kupila sama u selima, banjama, gradovima, manastirima, dvorcima i na planinama do kojih sam do sada stigla.
U ovom, i u par narednih tekstova o razglednicama, predstaviću vam u par redova one koje u meni bude posebna sećanja i osećanja i iz tog razloga imaju posebno mesto u mojoj kolekciji.
Razglednica sa Fehmarna
Fehmarn je nemačko ostrvo u Baltičkom moru na kom sam zaradila svoj prvi pravi novac, radeći u pekari. Ovo je ujedno bio i moj prvi boravak na moru i prvi odlazak od roditelja na duže. Na ostrvu sam provela dva meseca, upoznala divne ljude, pre svega jednu Andrinu, uživala u suncu i pesku skoro svakog dana nakon radnog vremena. Kada sam dobila prvu platu, poslala sam roditeljima ovu razglednicu, i sigurna sam da su bili veoma ponosni. Fehmarn sam posetila i 2014. godine, istim povodom, i nadam se da ću mu se bar još jedanput vratiti.
Razglednica iz Mechelena
Mechelen je belgijski gradić koji se nalazi između Brisela i Antverpena. Posetila sam ga u novembru 2017. godine. Kako sam saznala za Mechelen? Pre par godina dobila sam od druga kao suvenir iz Belgije mali kalendar. Na jednoj od strana kalendara nalazila se predivna građevina, ali ispod nje nije stajao nikakav naziv. Drug nije znao da mi kaže gde se ona nalazi, i oboje smo ostali u neznanju. U novembru 2017. , kada sam istraživala o Belgiji na internetu, pronašla sam ovu građevinu i videla da se nalazi u Mechelenu. Tako da, moj put u Belgiju nije mogao da prođe bez posete ovom gradu. Samo Olja zna kolika je bila moja sreća kada smo se tamo našle! Razglednica iz Sarajeva
Ovo je sigurno prva razglednica koju sam ikad dobila, 2001. godine. Za nju sam možda i najviše sentimentalno vezana, jer je stigla od meni drage Minje. Minja i ja smo bile najbolje drugarice u osnovnoj školi, ali posle trećeg razreda se ispostavilo da se i ja i ona selimo i da više nečemo moći da se družimo tako često. Posle toga izgubile smo kontakt, a razglednica je uvek stajala na polici u mojoj sobi, i sačuvala naše prijateljstvo od zaborava. Zahvaljujući društvenim mrežama pronašle smo se 2010. godine 😉 Moramo jednom zajedno otići u Sarajevo!
Razglednica sa Meteora
2015. godine Marko i ja smo posetili Olimpsku regiju i tom prilikom obišli i nezaobilazne manastire Meteora. Oboje smo bili oduševljeni tim čudom nastalim u saradnji prirode i čoveka. A razglednicu smo osvojili na tomboli u autobusu – tačnije on, jer je izvučen njegov broj sedišta , 51. Ova razglednica me uvek podseti na čudesne Meteore, ali i na jedan od najzabavnijih trenutaka ovog putovanja.
Razglednica iz Lutrakija
Ova razglednica našla se u mom poštanskom sandučetu 2009. godine. Stigla je tačno za moj 18. rođendan, od moje sestre Milje. Ujedno i razglednica i čestitka, jedna od onih kojima sam se najviše obradovala. Milja mi je čestitala rođendan i napisala da žuri na plažu! Uvek me razneži, ali i slatko nasmeje. Razglednica iz Bekoktena
Bekokten je transilvanijsko selo koje se nalazi na 30ak kilometara od grada Fagaraša. Jednostavnije rečeno – u nedođiji 😀 U ovom mestu sam 2017. godine provela dve nedelje, radeći na dečijem kampu na nemačkom jeziku. Živela sam u jednoj od seoskih kućica sa 17 dečaka uzrasta od 8 do 11 godina, jela ukusnu domaću hranu i ludo se zabavljala! Ovo je mesto koje sigurno ne bih posetila da nisam išla na kamp – jer ga ne pronalazi ni Google mapa!
Da li i vaše razglednice umeju da ispričaju priču?
