Category: Makedonija

Šta raditi u Ohridu – mojih devet najdražih aktivnosti

Post author By Deni putuje
Post date November 11, 2019
127 Comments on Šta raditi u Ohridu – mojih devet najdražih aktivnosti

Ohrid – biser Balkana. Moj omiljeni gradić na jezeru. Kulturan, šaren i gostoprimljiv. Grad u kome se osećate kao kod kuće i koji vam posle prve posete uvek nedostaje. Pitate se, šta raditi u Ohridu? Koje su to aktivnosti, koje će vam obogatiti duh, nahraniti radoznalost i obradovati nepce?

1. Obići ohridske crkve

Ohrid je nekada imao 365 crkava – za svaki dan po jednu. Danas ih je u gradu pedesetak. Svojom lepotom i značajem ističu se Crkva Svete Sofije, Crkva Bogorodice Perivlepte, Crkva Sveti Kliment i Pantelejmona i Sveti Jovan Kaneo.

Crkva Svete Sofije podignuta je u 11. veku. Ističe se svojom prostranošću, uređenim dvorištem i amfiteatrom sa zadnje strane. Sledeće godine će se ovde održati jubilarno 60. Ohridsko leto – najveća letnja kulturna manifestacija u Makedoniji. Više o njoj pročajte ovde.

Crkva Bogorodice Perivlepte potiče s kraja 13. veka. Mnogi je nazivaju i manastirom Svetog Klimenta jer se ovde čuvaju njegove relikvije. Ova crkva se nalazi na uzvišenju, odakle se pruža divan pogled na jezero i stari ohridski grad.

Crkva Sveti Kliment i Pantelejmon nalazi se na brdu Plaošnik. Podignuta je kao replika stare crkve koju je na tom mestu izgradio Kliment Ohridski 863. godine. Arheološka istraživanja na ovom mestu još uvek traju, a poslednje veće otkriće dogodilo se 2007. godine, kada je ovde pronađen trezor sa venecijanskim kovanicama.

Sveti Jovan Kaneo je crkva sa razglednica. Manja je, ali neizmerno lepa, a zanimljiva je i njena pozicija, jer leži na hridi iznad Ohridskog jezera. Po mom mišljenju ovo je najlepši primer vizantijske umetnosti u Ohridu.

2. Posetiti radionicu izrade papira

Nacionalna radionica ručne izrade papira sv. Kliment Ohridski nalazi se u starom gradu i iz nje sam ponela kući najlepšu uspomenu. Vlasnik radionice Ljupčo Panevski nam je srdačno objasnio i demonstrirao postupak izrade papira po starom kineskom načinu iz 2. veka pre naše ere.

Nakon što se tanke vlasi kestena, trešnje, smreke stave u veliku drvenu posudu s vodom , a zatim kroz vodu provuče mrežica, na njoj ostanu ljuspice drveta, od kojih nastane papir. Nakon što se iscedi i osuši, papir se u radionici koristi za pravljenje koverti, kesa ili za štampanje.

U ovoj radionici se nalazi i replika Gutenbergove prese, pomoću koje Ljupčo pravi autentične suvenire, štampajući motive Ohrida i Severne Makedonije. Kupite jedan ovakav suvenir, podržite rad radionice i ostaće vam uspomena za ceo život.

3. Popeti se na Samuilovu tvrđavu

Ohridsko Kale je utvrđenje iznad starog dela grada i veruje se da potiče iz 11. veka, kada je tu bio glavni grad Samuilove države – Lihnidos. . Tvrđava je opasana bedemima različite visine, a do njih vas vode metalne konstrukcije u vidu stepenica.

Sa bedema se pruža odličan pogled na gradić, jezero i okolinu. Ja se nisam popela na one najviše jer mi nije izgledalo najbezbednije. Ali, Marko je obišao sve i napravio odlične fotografije odozgo.

4. Sedeti u antičkom teatru

Antički teatar se takođe nalazi u samom starom gradu, ispod Samuilove tvrđave. Izgrađeno je oko 200. godine pre nove ere. Njegov položaj je savršen, jer je ugnježdeno između dva brda koja ga štite od vetrova i na taj način ne remete akustiku.

Jedno vreme teatar je služio kao arena za borbe gladijatora. Veruje se da je napušten nakon što su ove borbe zabranjene.

Pozorište je otkriveno 1935. godine, ali tek oko 2000. godine su završena arheološka iskopavanja. Zanimljivo je da su redovi i mesta obeležena, kao i da se na nekim mestima nalaze urezana imena posetioca, koji su verovatno imali neku godišnju pretplatu.

5. Prošetati duž jezera u predvečerje

Evo malo i romantike 🙂 Promenada duž jezera je duga i uređena. Pri šetnji možete i skrenuti na dok i napraviti najlepše fotografije crkve Jovan Kaneo i starog grada. Nemojte zaboraviti da nahranite labudove.

Zatim ćete proći pored nekoliko restorana gde se služi poznata ohridska pastrmka, a mnogi od njih uveče imaju i muziku uživo.U drugom delu ćete videti i nekoliko kafića na samoj obali, ali i staze za trčanje i biciklizam. Sigurna sam da ćete ovu šetnju zapamtiti i po jakom vetru koji ovde struže u svako doba godine, pa bi bilo dobro da ogrnete maramu.

Pri šetnji kraj jezera osećala sam se kao na moru. Tako izgleda, a tako i miriše.

6. Kupiti ohriske bisere

Dve ohridske porodice – Talev i Filev – čuvaju tajnu o načinu izrade ohridskih bisera. Biseri se prave od krljušti ribe plaštice, koja živi samo u ovom jezeru. Tajna se prenosi s kolena na koleno, po muškoj liniji.

Talevi i Filevi zadržali su ručnu proizvodnju ovih bisera, čija je najniža cena 5 evra. Kažu da je rok trajanja običnog bisera 150 godina, ali da ohridski traje večno.

Videćemo koliko će moj da traje 🙂

Na ovom linku možete pročitati priču o najstarijem ohridskom biserdžiji.

7. Posetiti manastir Sveti Naum i izvor Crnog Drima

Manastir Sveti Naum osnovao je Sveti Naum 895. godine. On je ovde proveo i poslednje godine svog života, a tu je i sahranjen.

Od centra Ohrida manastir je udaljen 29 km i do njega možete lako stići lokalnim prevozom, za nešto manje od 2 evra za povratnu kartu. Naravno, postoji i taksi opcija, ali na putovanjima uvek volim da podržim lokalni prevoz, a samim tim i upoznam lokalno stanovništvo.

Pored najznačajnijeg i najposećenijeg manastira, ovde se nalaze još tri manja manastira koja možete posetiti. Usput ćete videti i izvor Crnog Drima, uživati u veličanstvenoj prirodi koja okružuje celo ovo područje.

Ako ne želite da pešačite, možete se provozati brodićem. Čamdžije ćete videti na obali kod restorana Ostrvo, a jedna vožnja košta 10 evra.

8. Posetiti Zaliv kostiju – muzej na vodi

Do Zaliva kostiju smo iz Ohrida takođe stigli lokalnim prevozom, i pritom potrošili 1 evro 🙂

Ovaj muzej na vodi je replika praistorijskog naselja u vidu kuća od trske i blata. Veruje se da je ono ovako izgledalo između 1200. i 600. godine pre nove ere. Kuće za stanovanje su pravougaonog, a one u kojima su izvođeni rituali kružnog oblika. Svi predmeti od drveta i gline, kao i drveni stubovi koji su nosili praistorijske sojenice deo su muzejske postavke.

Pored muzeja, ovde se nalazi i utvrđenje, s kog se pruža pogled na plaventilo jezera i snežne vrhove planine Galičice.

Zaliv kostiju možete iskombinovati sa posetom manastiru Sveti Naum, ili sa posetom plaži Gradište. Plaža je duga i uređena i veoma čista. U šetnji do nje ćete naići i na skromnu crkvu u steni, oslikanu freskama iz 15. veka.

9. Probati trileće i baklavu

Od povratka iz Ohrida čeznem za trilećem i baklavom. Ovi tipični balkanski specijaliteti nikad nisu bili moji omiljeni, ali od ove posete Makedoniji su to postali.

Da biste probali najukusniji trileće kolač, posetite poslastičarnicu Jagoda. Obećavam vam da ćete poželeti još! A za ljubitelje baklave preporučujem Antep. Baklavice možete i poneti, pa me se setite kada se budete vraćali sa Ohrida 🙂

U ovu listu nisam uvrstila posetu Strugi i Vevčanima, jer sam o ovim mestima pisala u posebnim tekstovima. Možete ih pročitati ovde:

Struga – vetar i poezija na Ohridskom jezeru

Vevčani – tradicionalno makedonsko selo koje žubori

Koje su vaše omiljene aktivnosti na Ohridu? Podelite ih sa mnom u komentarima!

Za informacije o smeštaju i prevozu do Ohrida, pročitajte ovaj tekst

Makedonija Putnica

Vevčani – tradicionalno makedonsko selo koje žubori

Post author By Deni putuje
Post date July 7, 2019
113 Comments on Vevčani – tradicionalno makedonsko selo koje žubori

Pri planiranju putovanja u Severnu Makedoniju naišla sam na podatak da se u blizini Struge nalazi jedno živopisno selo, poznato po Vevčanskim izvorima. Drago mi je da sam taj podatak zapisala u svoj rokovnik, jer je selo Vevčani bilo najprijatnije iznenađenje na ovom našem putešestviju po zemlji gde večno sunce sja.

Do Vevčana smo putovali preko Struge, gde smo se zadržali nekoliko sati. U Strugi smo više od pola sata čekali autobus do sela, a naišao je taman u trenutku kada smo želeli da odustanemo i da se vratimo u Ohrid. Tog dana je vetar bio baš jak, najavljivali su i kišu…Nadu da će autobus doći dali su nam ljudi na stanici koji su strpljivo čekali čak i duže od nas.

Kada smo u daljini videli beli autobus sa natpisom Vevčani, oduševljeno smo skočili sa klupe i pripremili denare za kartu. Povratna karta Struga – Vevčani košta 100 DEN i kupuje se direktno kod vozača. Autobusi voze na svakih sat vremena, a vožnja traje 20ak minuta. Poslednji autobus za Strugu ide u 20h – saznali smo od jedne kovrdžave devojke iz autobusa.

Kako smo se približavali selu, tako je u meni uzbuđenje raslo. U prvom delu vožnje mogla sam kroz prozor posmatrati Ohridsko jezero, a zatim vile i hotele u izgradnji. Zaista ih je mnogo, i sigurna sam da će Struga i cela ova oblast tek turistički zaživeti za nekoliko godina.

Na samom ulazu u selo stoji veliki ćirilićni natpis Vevčani.. Selo je jedino naseljeno mesto istoimene opštine. Veruje se da je nastalo između 6. i 8. veka, kada su se ovde naselili Berziti koji su primili hrišćanstvo.

Vevčani su autentični pre svega zbog arhitekture. Uživali smo u šetnji uskim kaldrmisanim ulicama, prolazeći kraj starinskih makedonskih kuća. Usput smo pozdravljali vredne meštane ovog mirnog mesta, koji nisu navikli na veliki broj turista.

Turisti u Vevčane najčešće dolaze 13. i 14. januara, kada se ovde održava Vevčanski karneval povodom proslave Svetog Vasilija. Tada selom paradira karnevalska povorka sačinjena od meštana koji maskama, gestikulacijom i uzvicima oponašaju demone i đavole. Na pozornici , koja se nalazi u samoj blizini autobuske stanice, se tada izvode živopisne predstave, uz muziku tradicionalnog instrumenta zurle.

Već pri izlasku iz autobusa čuli smo žubor Vevčanskog potoka. Mešao se sa blagim vetrom, koji nam je sada mnogo više prijao nego onaj u Strugi. Pratili smo žubor vode, a nakon par minuta smo ugledali i jedan romantični kutak krivudavog sliva, kraj koga je na klupi sedeo zaljubljeni par. Ulični fenjeri još nisu obasjavali potok. Nadala sam se da ćemo ovde ostati do noći, kako bismo uživali i u tom prizoru.

Vevčanski izvori su, kažu, najlepša prorodna znamenitost ovog mesta i cele Makedonije. Ima ih deset i raštrkani su po planini Jablanici koja se uzdiže nad selom. Deset potoka krči svoj put kroz šume i pećine, sudarajući se i ponovo razilazeći, sve do sela Vevčani. Vijugaju kraj kuća, kroz dvorišta, sporednim i glavnim ulicama, provlače se kroz najsitnije pukotine, čineći da celo selo žubori.

Na prvi pogled se čini da potok ide kroz garažu 😉

Meštani Vevčana koji imaju posede kraj potoka sagradili su drvene mostiće kako bi sebi olakšali prilaz kućama. Mostovi su jaki i sigurni, i mi smo iskoristili svaki od njih da se popnemo i pod nogama osetimo snagu potoka. Sunce se i dalje supešno borilo sa tmurnim oblacima i obasjavalo krupno kamenje kanjona. Tu, na bajkovitim mostićima nastale su i neke najlepše fotografije sa ovog našeg izleta. Zastajali smo na svakih par minuta, da se okrenemo, da dodirnemo ledenu vodu, da se divimo njenoj bistrini.

Na našem poludnevnom izletu uspeli smo posetiti izvor Jankov kamen, koji se nalazi na 1200 m nadmorske visine. Do njega se lagano stiže peške iz centra sela – dovoljno je samo da pratite potok. Pritom ćete uživati u nekim od najlepših prizora koje samo priroda može da stvori. Doživećete nesalomivu prodornost vode koja krši sve pred sobom, idući ka svom cilju.

Izvor Jankov kamen dosegli smo nakon pola sata lagane šetnje. Gore nas je dočekao jedan štand sa suvenirima i improvizovana blagajna – na kojoj niko nije radio. Ulaznica za posetu izvoru košta 20 DEN, ali nismo imali kome da ostavimo novac.

Međutim, kupili smo dva magneta kao uspomenu na naš dolazak ovde i usput popričali sa vlasnikom suvenirnice. Rekao nam je da će Vevčani tek postati turistička destinacija, i da će ceo projekat uređenja finansirati Evropska unija. Izvori su 1999. godine proglašeni spomenikom prirode i od tada je počelo uređenje celog područja.

Kružnom drvenom stazom prošetali smo do izvora Jankov kamen i odmorili se na jednoj od klupa. Tu, okruženi mirisnom šumom, gledajući u bistre potoke koji se prepliću, sudaraju i sjedinjuju, odmorili smo i dušu i telo. Shvatili smo koliko nam priroda znači, koliko leči, koliko opija.

Nakon šetnje i uživanja u netaknutoj prirodi odlućili smo da se vratimo u centar sela i posetimo restoran Via Ignatia. Za ovaj restoran smo se odlučili jer smo od prijatelja čuli da spremaju izvrsnu hranu, u šta smo se posle i sami uverili. Ono što je zanimljivo ovde je da postoji jedan deo restorana u crnogorskom stilu. Baš tu smo se smestili, jer se u glavnom delu održavala neka proslava. Ne znamo da li je vlasnik Crnogorac ili samo ljubitelj Crne Gore 🙂

Marko u autentičnom crnogorskom ambijentu 😉

Pri izlasku iz restorana dočekala nas je suton. Krenuli smo ka autobuskoj stanici, prateći sada već fenjerima obasjan potok. Žuborilo je i dalje, umilno i nežno, a meštani su polako gasili vanjska svetla. Smestili smo se u autobus i puni utisaka krenuli put Struge.

U ruci sam držala magnete sa fotografijama Vevčana. A u srcu sam napravila kutak za još jedno divno mesto.

Da li ste posetili Vevčane? Da li vas je možda ovaj tekst inspirisao da pri sledećoj poseti Makedoniji svratite i do ovog sela?

Ako vam se svideo ovaj tekst, možete pročitati i tekst o opštim informacijama o Ohridu ili tekst o Strugi.

Tags Makedonija, Ohridsko jezero, priroda, selo

Makedonija Putnica

Ohrid, Severna Makedonija: opšte informacije o biseru Balkana

Post author By Deni putuje
Post date June 28, 2019
127 Comments on Ohrid, Severna Makedonija: opšte informacije o biseru Balkana

Ohrid je ubedljivo jedan od najlepših gradova koji sam do sada posetila. Zbog istorije, lokacije, klime, niskih cena, a pre svega atmosfere koja u njemu vlada Iako leži na jezeru, miriše na more, i odaje utisak pravog mediteranskog gradića.

Pošto smo Marko i ja ovo putovanje organizovali sami, želela bih ovim tekstom da vas motivišem da i vi uradite isto. Moj inboks je prethodnih nedelja bio prepun vaših pitanja, pa ću se potruditi da vam odgovorim na sve nedoumice.

KAKO STIĆI?

Grad Ohrid nalazi se na istoimenom jezeru i od prestonice Severne Makedonije je udaljen oko 170 km. Pošto nemamo automobil, Marko i ja smo iz Novog Sada do Skoplja putovali autobusom. Niš ekspres ima svakodnevne polaske za Skoplje iz Subotice, i pritom prolazi kroz Novi Sad i Beograd, nakon čega nastavlja ka južnoj Srbiji i Kumanovu. Cena redovne povratne karte je nešto više od 5000 din po osobi, dok studenti imaju popust. Sve informacije o polascima možete videti ovde.

Potrebno je da vašu kartu rezervišete unapred, i da je overite pri povratku. Iz Novog Sada do Skoplja smo putovali direktno, dok smo u povratku morali presedati u Nišu. Vožnja je trajala oko 10 sati, zbog pauza i stajanja autobusa u skoro svakom gradu radi kupljenja putnika.

Od Skoplja do Ohrida putovali smo takođe autobusom. Na ovoj relaciji voze dva prevoznika – Galeb i Dafina Tours. Povratna karta košta oko 10 evra, ali ne zaboravite da se sa povratnom kartom morate vratiti sa istim prevoznikom. Obratite pažnju i na dužinu vožnje, jer oni autobusi koji idu preko Bitolja putuju i do 5 sati! Mi smo išli direktno, i ta vožnja je trajala 3 sata. Redove vožnje Skoplje – Ohrid možete videti ovde.

SMEŠTAJ

Naš smeštaj rezervisali smo putem sajta Booking.com. Odlučili smo da se smestimo u Dimar apartmane. Za ovaj smeštaj smo se odlučili zbog dobre lokacije, velikog broja pozitivnih komentara, a i odlične cene – pet noćenja za nas dvoje izašlo nas je 102 evra. Domaćin Dimitar je veoma ljubazan i gostoprimljiv. Imali smo odličnu komunikaciju pre samog dolaska i nije bilo nikakvih problema. Jedina mana apartmana je bila to što nismo imali terasu, ali smo zato imali široki prozor sa predivnim pogledom na stari grad.

CENE

Makedonska valuta je makedonski denar. Za 1 evro možete dobiti 61-62 denara. Kursevi u menjačnicama variraju od količine novca koju menjate, tako da je bolje da odmah promenite veću sumu ( npr. 50 evra) nego da više puta menjate pomalo.

U Ohridu su cene malo više u odnosu na ostatak zemlje, ali su ipak pristupačne. Supermarketi u samom centru kraj jezera su odlično snabdeveni i tu možete naći sve što vam treba.

Kao u svakom turističkom mestu, cene u kafićima i restoranima variraju od lokacije. Kafu kraj jezera platićete duplo više nego negde dalje u gradu, jer plaćate i sam pogled 🙂 Ali, ko bi odoleo kafi uz zvuk talasa u sunčan dan?

HRANA

Makedonska kuhinja je tipična balkanska. U Ohridu je popularno jesti burek i razne vrste pita , kebape ( ćevape), musaku, sarmu, tavče – gravče, i nezaobilaznu šopsku salatu. U samom centru postoji jedna ulica sa turskim specijalitetima koja uvek vrvi od ljudi i veoma je teško naći mesto u vreme ručka, zato predlažem da dođete ranije. Cene su veoma pristupačne i svako će naći nešto za sebe.

Od svih restorana u samom Ohridu smo posetili samo restoran Antika koji mi se dopao zbog ambijenta. Obrok za dve osobe , sa glavnim jelo‚om, hlebom i salatom, izaći će vas od 15-20 evra.

Moram vam priznati da smo u Makedoniji najviše jeli slatkiše. Antep baklava nas je oborila sa nogu! Slasne baklavice u šest različitih ukusa milovale su nam nepce više puta, a moja omiljena je baklava sa pistaćima.

U Antepu će vas dočekati domaćinska atmosfera 😉

A drugo omiljeno mesto u Ohridu nam je poslastičarnica Jagoda. Zbog ukusnog trileč kolača koji se topi u ustima ostaće nam zauvek u srcu. Pored trileča, koji je naš favorit, u poslastičarnici možete probati i sladoled, te veliki broj ukusnih domaćih kolača.

PREVOZ

Ohrid nije veliki i sve znamenitosti su veoma blizu jedna drugoj, Najlepše je šetati kraj jezera, a zatim se penjati strmim ulicama starog grada. Međutim, od autobuske stanice do samog centra možete ići taksijem. Taksi prevoz je veoma jeftin, ali je potrebno da prvo pitate taksistu koliko košta određena deonica, kako vas ne bi prevario. Mi smo, na primer, prvi put platili 250 denara, a drugi put 100 denara za istu relaciju 🙂

IZLETI

Na ovom putovanju smo, u vidu jednodnevnih i poludnevnih izleta, posetili Zaliv kostiju, Sveti Naum, Strugu i Vevčane. Do svih ovih mesta putovali smo lokalnim prevozom – kombijem ili autobusom. Na ovaj način upoznali smo dosta lokalnog stanovništva i uspeli da vidimo mnogo više nego sa organizovanim turama.

Zaliv kostiju i manastir Sveti Naum posetili smo u istom danu. Povratna karta autobusom za jednu osobu iznosila je samo 220 denara Pre podne smo proveli obilazeći Zaliv kostiju – repliku praistorijskog naselja u vidu sojenica izrađenih od blata i trske. Ulaznica za ovaj muzej na vodi košta 100 denara.

Manastir Sveti Naum potiče iz 9. veka i udaljen je od grada Ohrida 29 km. Na istom području nalaze se i ušće Crnog Drima, i još tri manastira vredna posete, kao i veliki broj suvenirnica i prodavnica. Ručali smo u poznatom restoranu Ostrvo, uz muziku uživo.

Struga je takođe grad na Ohridskom jezeru, najposećeniji u avgustu, kada je jezero najtoplije. To je grad poezije i vetra koji struže. Tekst o Strugi sam pisala ovde.

Najveće otkriče na ovom putovanju za nas je bilo selo Vevčani. Do njega smo stigli preko Struge, lokalnim autobusom. Zahvaljujući potoku koji izvire na brdu iznad i teče kroz celo selo, Vevčani su poznati kao selo koje žubori, a više o njemu možete saznati ovde.

Nadam se da će vam ovaj tekst pomoći u organizaciji putovanja u Ohrid. U nekim od narednih tekstova donosim vam spisak svojim omiljenih aktivnosti u ovom biseru Balkana!

A ako vas zanima kako stići i šta obići na Komo jezeru, pročitajte ovaj tekst

Tags Makedonija, Ohridsko jezero

Makedonija Putnica

Struga, Makedonija – vetar i poezija na Ohridskom jezeru

Post author By Deni putuje
Post date May 28, 2019
220 Comments on Struga, Makedonija – vetar i poezija na Ohridskom jezeru

Tog jutra nas je u Ohridu probudilo sunce. Zubato, doduše. Ruku pod ruku sa jakim vetrom. Ali na to smo već bili navikli – u Ohridu smo bili već četiri dana. Spakovali smo se i krenuli ka autobuskoj stanici, u nadi da nećemo zakasniti na autobus za Strugu.

Struga je gradić na obali Ohridskog jezera, bliže granici sa Albanijom. Od grada Ohrida je udaljen 15 km, a ako ne idete sopstvenim prevozom možete ići taksijem ili lokalnim autobusom. Mi na putovanjima uvek biramo lokalni prevoz, a tako je bilo i ovog puta.

Stanicu smo pronašli uz pomoć uputstava ljubazne radnice u prodavnici plastike. Kako smo se približavali stanici, naišao je i beli mini bus, Savršen tajming, pomislila sam. Spremili smo 200 denara za dve povratne karte Ohrid -Struga – Ohrid i – krenuli.

Vožnja do Struge traje oko pola sata. Jedna deonica puta vodi obalom jezera i pogledi su fanstastični. Marko i ja smo jedini bili zainteresovani za gledanje kroz prozor. I ne čudi, jer smo u autobusu jedini bili turisti.

Približavajući se Strugi, primetili smo veliki broj gradilišta, novoizgrađenih hotela, vila za izdavanje. Gradić je i sada turistički atraktivan, a čini mi se da će to tek postati narednih godina. Oni koji su letovali u Strugi i na Ohridskom jezeru rekli su nam da je najbolji period za kupanje u avgustu, jer je tek tada voda dovoljno topla.

Kad smo stigli, shvatila sam da sam imala sasvim pogrešnu viziju o gradiću. Mislila sam da je prepun znamenitosti i da će nam trebati ceo dan da ga obiđemo. Usledilo je blago razočaranje, jer se sve što možemo videti nalazi u užem centru. Ali, to ne znači da nam je bilo loše 🙂

Prošetali smo glavnom pešačkom zonom, prepunom buregdžinica, poslastičarnica i prodavnica. Tog dana se u Strugi sjatilo na stotine srednjoškolaca, koji su ovde došli na ekskurziju. Mešali su se mirisi bureka, ćevapa i baklave, a redovi su svuda bili predugački pa smo odustali od ručka i uputili se dalje ka Crnom Drimu, koji grad deli na dva dela.

Pri prelasku mosta odmah sam se složila sa verovanjem da je Struga naziv dobila po vetru koji struže. Jer, on je zaista bio neumoljiv. Utoplila sam se maramom i odlučila da me vetar neće pokolebati. On je ovde čak bio i jedna od atrakcija 🙂

Na desnoj obali reke naišli smo na rodnu kuću i spomenik braće Miladinov – najpoznatijih Stružana. Dimitar i Konstantin prvo su sakupljali i zapisivali makedonske narodne pesme. Konstantin kasnije i sam počinje pisati poeziju i smatra se osnivačem makedonskog umetničkog stvaralaštva. Najpoznatija njegova pesma, od ukupno petnaest, je Tuga za jugom, kojom se svake godine otvaraju Struške poetske večeri. Tekst pesme ispisan je i na mermernoj ploči ispred rodne kuće pesnika.

Od ručka smo bili odustali, ali kafu nismo mogli propustiti. Više puta smo prešli preko mostova na Drimu i smestili se u nepušački kafe LM. Uz miris kapućina i tihu muziku s radija ugrejali smo se i napravili okvirni plan za dalje.

Posle sat vremena stajali smo na mostu i posmatrali mesto gde Crni Drim ističe iz Ohridskog jezera, a zatim dalje putuje kroz Strugu. Zeleno se izlivalo iz plavog, dok se plavo postepeno širilo izvan granica našeg vidokruga. Ne samo tada, već pri svakom pogledu na Ohridsko jezero osećala sam se kao na moru. Tako je i izgledalo i mirisalo.

Uputili smo se ka obali, prkoseći snažnom vetru koji je bacao talase. Pesak pod nogama i pogled u daljinu probudili su u meni neke divne emocije. A onda smo pogledali desno i ugledali čuveni trščani sprud – motiv koji smo videli na svakoj razglednici odavde. A ispred njega – raznobojni čamci, koji čekaju da se ponovo oslobode stega i zaplove.

Samo ovaj prizor ispunio je sva moja očekivanja o Strugi. Nije bilo starog grada, bezbroj znamenitosti, suvenirnica na svakom ćošku. Ali, bilo je duše i autentičnosti, a to je ono što se pamti kada se zaborave brojke, imena i skulpture. Postidela sam se što sam gradu presudila odmah pri dolasku, ali sam bila i srećna što smo mu dali šansu da nas osvoji.

Osvojili su nas ovde vetar i poezija, osmeh i gostoprimstvo Stružana. Posle nekoliko sati provedenih ovde, odlučili smo da nastavimo put Vevčana. Kako smo stigli do tamo i šta nas je dočekalo, saznajte ovde. 🙂

Da li ste do sada posetili Strugu? Da li je i vas vetar ostrugao? Volela bih da pročitam i vaše utiske u komentarima.

Ako želite da pratite dalje objave sa mojih putovanja i da čitate tekstove, možete lajkovati moju Facebook stranicu ili me zapratiti na Instagramu. Hvala!

Tags Makedonija, Ohridsko jezero, Struga

Austrija Belgija Češka Grčka Italija Letonija Luksemburg Mađarska Makedonija Nemačka Poljska Praktično Putnica Rumunija Slovačka Slovenija Srbija

Odgovor na večito pitanje: „Kako toliko putuješ?”

Post author By Deni putuje
Post date January 20, 2018
192 Comments on Odgovor na večito pitanje: „Kako toliko putuješ?”

Nije lako putovati – to je istina. Od trenutka kada sam napravila blog, dobijam pitanje: Kako toliko putuješ? Ovim tekstom želim da vam dam odgovor na to večito pitanje.

Moje prvo putovanje dogodilo se 1995. godine, kada sam sa porodicom došla iz Republike Srpske u Novi Sad. Sledeće – kada sam imala 16 godina i otputovala sa razredom iz srednje škole na ekskurziju u Budimpeštu.

Dugo sam čekala to putovanje.. Brojala sam dane do trenutka kada će napokon da mi udare taj pečat u pasoš, pa da se i ja mogu pohvaliti time da sam prešla granicu. I, dok su druga deca kukala, žaleći se na nedovoljno prostora u autobusu, mučninu i druge dečije boljke, ja sam veselo sedela u tom autobusu, posmatrajući kroz prozor predele, gradove, reke, šume i prolaznike.

Ta trodnevna poseta dunavskoj lepotici probudila je u meni želju za putovanjima, za otkrivanjem novog, novih gradova, sela, planina, jezera, za upoznavanjem novih ljudi, njihovih običaja, hrane, načina života. Privlačila me je ta različitost. Tako sam, posle Mađarske, počela da posećujem i druge evropske države

Putujem autobusom i vozom, tek od nedavno avionom

Kada sam zakoračila u putnički svet, nisu bile aktuelne low cost avio kompanije. Putovanje avionom mi je bilo potpuno neekonomično, pa sam do Hamburga i Monpeljea putovala po 24 sata. To su bile slatke muke 🙂

U busu za Hamburg sam upoznala gospođu Ramonu koja piše krimi romane i redovno mi ih šalje na mejl. Pri putovanju vozom i autobusom možete čuti mnogo različitih priča, tužnih i srećnih, prisustvovati veridbi na sred autoputa, susretu porodice na stanici posle godinu dana…

Prvi put sam poletele ove, 2019. godine, pri putovanju na Siciliju. Pošto mi se svidelo, nadam se da ću ubuduće češće koristiti avion kao prevozno sredstvo, ali samo za dalje destinacije 🙂

Koristim Couchsurfing

Couchsurfing je putnička internet platforma za one koji žele da spavaju kod lokalaca i na taj način dobiju pravi doživljaj zemlje u koju su otputovali. Kao što i sam naziv kaže, vi surfujete kod nekog na kauču.

Moje iskustvo sa CS-om je veoma pozitivno. U Monpeljeu smo Lidija i ja bile smeštene kod dve devojke, one su nas lepo ugostile, napravile nam pravi francuski doručak i upoznale nas sa svojom ludom mačkom 🙂

U Brašovu sam prenoćila kod divne Irine, s kojom sam ostala u kontaktu do danas. Coucsurfing je odličan način da upoznate nove ljude, proširite vidike, a i da uštedite.

Zajednica se svakodnevno širi i u skoro svakom mestu na planeti možete naći smeštaj. Svoj profil na CS-u možete napraviti ovde . Što više informacija na profilu – to veća šansa da nađete domaćina, Isto tako, i vi možete biti domaćin i primiti ljude iz zemlje i inostranstva u vaš dom.

Tražila sam sezonske poslove

Na 2. i 3. godini studija sam odlučila da sa par kolega otputujem u Nemačku i tamo radim u jednoj pekari.

Ostrvo Fehmarn na Baltičkom moru bilo je naš dom na dva meseca 2013. i 2014. godine. Boravak ovde mi je omogućio da prvi put vidim more, da poboljšam svoje znanje nemačkog jezika, da zaradim, ali i da posetim Hamburg, Libek, Kiel, i predivni Kopenhagen. Ako si student i želiš na sezonski posao u Nemačku, pročitajte ovaj tekst.

Volontirala sam na kampovima u inostranstvu

Želela sam na neki način da spojim ljubav prema nemačkom jeziku, radu sa decom/ mladima i putovanjima. Tako sam u više navrata putovala u Rumuniju i Slovačku,

Sve opcije za volontiranje pronalazila sam na internetu, javljala se organizacijama direktno mejlom. Naravno, poslala sam više od 20 mejlova raznim organizacijama. Od toga su me četiri i pozvale da volontiram. Nakon nekog vremena, unapredili su me u asistenta za obuku novih volontera, te sam dobijala i džeparac. Kako sam se provela u Rumuniji možete saznati ovde.

Želja mi je da bar jedanput odem na kamp preko SCI platforme – koja nudi kratkoročna i dugoročna volontiranja u inostranstvu. Bazu kampova možeš potražiti ovde. Možda se i sretnemo negde naredne godine 🙂

Koristim sajtove za popuste

Svakog ponedeljka pretražim koja se to nova putovanja nude na sajovima za popuste. Na ovim sajtovima agencije nude putovanja po nižim cenama, uz vaučer koji plaćate sajtu.

Prag za 69 evra, Milano za 79, Budimpešta za 36, Krakov za 59 i tako dalje 🙂 Iako su sve autobuski aranžmani, mislim da su veoma povoljni i da se jeftinije od toga ne može naći.

Naše sledeće putovanje preko jednog od ovih sajtova je Toskana – tri noćenja sa doručkom i prevoz za 99 evra 🙂

Sama organizujem izlete na destinaciji

Bilo da putujem sa agencijom ili samostalno, sama organizujem sve izlete na destinaciji. Time pre svega uštedim novac, ali i imam slobodu da u nekom mestu do koga odem ostanem duže ili kraće.

Kada smo Marko i ja bili u Italiji, iskoristili smo povoljne italijanske vozove i sami putovali do Komo jezera i obišli predivne gradiće Varenna, Lecco i Malgrate, a voz smo koristili i da bismo otišli do Pavie – stare prestonice Lombardije. Prilikom putovanja u Rigu, drugarica i ja smo takođe vozom otišle do mesta Majori na Baltičkom moru…

Poslednje duže putovanje bilo je po Makedoniji, gde sam koristila lokalni prevoz i iz Ohrida otišla do nekoliko lepih destinacija.

Koristila sam i BlaBlaCar prilikom boravka u Transilvaniji , i putovala sa jednim ljubaznim gospodinom od Sibinja do Segešvara – rodnog mesta grofa Drakule.

Stopirala sam 🙂

Pre nekoliko godina, Marko i ja smo uplatili letovanje na Sitoniji. Na njegov predlog smo deset dana stopirali i obišli skoro celo poluostrvo na taj način. Pritom smo upoznali ljubazne Nemce, Mađare, Italijane, Grke, Makedonce, i par Beograđana koji su nam ponudili prevoz.

O našoj autostoperskoj avanturi možeš čitate ovde i ovde. Volela bih da to nekad ponovimo, a mislim da su grčka ostrva odlična za tako nešto 🙂

Idem na Free walking tours

U skoro svakom evropskom gradu postoje Free Walking Tours – besplatne pešačke ture. Dovoljno je da ih potražite na internetu i rezervišete svoje mesto. Iako su ture besplatne, očekuje se od učesnika da ostave vodiču određenu sumu novca, ukoliko su bili zadovoljni. To uradite obavezno – računajte da su vodiči, uglavnom, volonteri.

Član sam planinarske sekcije

U želji da što više obiđem i prirodne lepote, učlanila sam se u Planinarsko – rekreativnu sekciju Novog Sada. Svoje druženje sa njima započela sam obilaskom kanjona Nere u Rumuniji, a nastavila penjanjem na sva tri vrha Povlena, obilaskom klisure reke Gradac,

Ovakvi izleti ne iziskuju mnogo novca i uglavnom su jednodnevni, s obzirom na to da sam još uvek amater u planinarenju. Kako je to biti planinar i šta vas očekuje prilikom jedne takve avanture – pročitajte ovde.

Idem na jednodnevne izlete

U nedostaktu vremena i novca, idem na jednodnevne izlete. Pošto živim u Novom Sadu, najbliže mi je da putujem do Mađarske ili Rumunije, ali i da obiđem neka lepa mesta u Vojvodini.

Za desetak evra sam posetila Golubačku tvrđavu, nekoliko gradića u Mađarskoj, Temišvar, banju Morahalom, dvorce Vojvodine…Sigurna sam da i ti, u zavisnosti od mesta u kom živiš, možeš posetiti neke zanimljive destinacije.

Nosim osmeh na licu

Možda zvuči kao kliše, ali s osmehom smo svuda dobrodošli. U to sam se uverila bezbroj puta.

Otvorenošću i vedrinom duha možete steći nove prijatelje, ali i uštedeti. Tako je meni jedna Aline iz Temišvara ponudila besplatan prevoz od sela Bekokten do Sibinja, a jedna gospođa iz Brašova do dvorca Bran. Vozač autobusa u Rumuniji mi nije naplatio kartu, jedna Franzi mi je ponudila ključeve svoje kuće na tri dana, jedan momak iz Brašova me je proveo kroz grad i pozvao mi taksi…

Da li si dobio/ la odgovor?

Putovanja nisu potpuno besplatna. Međutim, ako smo malo strpljiviji, praktičniji, ekonomičniji, fleksibilniji i ljubazniji, mogu nas koštati mnogo manje.

Svakako, koliko god novca da potrošimo, obogatićemo se za mnoštvo novih iskustava, poznanstava, novih reči na stranim jezicima, novih različitih novčića u kasici-prasici, novih znanja, ukusa, mirisa, i želja…

Nadam se da sam ovim tekstom odgovorila na tvoje pitanje i da već imaš na umu svoju sledeću destinaciju. Podeli je sa mnom u komentarima!

Tags Cpuchsurfing, izleti