Danijela Ćalasan – Page 2 – nemački & putovanja

Dve godine bloga – putovanja, želje i planovi

Post author By Deni putuje
Post date January 6, 2020
1 Comment on Dve godine bloga – putovanja, želje i planovi

Prethodna godina mi je proletela i već slavim dve godine bloga! Prvi blogđendan je prošao sjajno – bilo je i torte, i nagradnih igara. Ove, pak, neće biti torte, jer sam odlučila da smanjim unos slatkiša 😀 Ovde možete pročitati šta mi je blog doneo, a iz tog teksta će vam verovatno biti jasno zašto sam i dalje tu.

Putovanja

Od januara 2019. do danas bila sam na mnogo putovanja. Želela bih ovde da napravim kratku rekapitulaciju. Ako ste propustili neki od tekstova, tu su i linkovi ka njima.

Ono što je sigurno obeležilo godinu iza mene je saradnja sa turističkom agencijom Putokaz 021. Sa njima sam posetila Golubačku i Smederevsku tvrđavu. dvorce Vojvodine, Viminacijum, pet mađarskih gradića, a odveli su me i na advent u Temišvar.

Ove godine sam prvi put kao bloger učestvovala na Konferenciji turizma u Banjoj Luci. Tada sam imala priliku da posetim dugo željenu Krupu na Vrbasu i Etno muzej Ljubačke doline. U sopstvenoj režiji sam napokon videla i Etno selo Stanišići.

Praznik rada sam sa Markom dočekala u Ohridu, a na tom putovanju svratili smo i do Struge, Vevčana i Skoplja. Ohrid je jedno od mesta na koje ću se sigurno vratiti, po mogućstvu u avgustu, kada je sezona kupanja .)

Vrhunac godine je svakako bio moj prvi let avionom, iz Budimpešte za Palermo. Napokon sam videla svet iz ptičje perspektive. Iako me je bilo strah, i iako se tokom celog leta nisam mrdnula, nizi odvezala pojas – ovo iskustvo je bilo prelepo!

Na zapadu Sicilije provela sam jedanaest dana. Najviše mi se dopalo ostrvo Favinjana, koje smo obišli biciklom. Tekst o ostrvu u obliku leptira možete pročitati ovde.

Pošto mi je jedna od odluka bila da ove godine više obilazim Srbiju, Marko i ja smo u septembru proveli 6 dana na Zlatiboru, i pritom videli Staro selo Sirogojno, Stopića pećinu i krstarili Uvcem – za moj rođendan! Priznajem da mi je ovo jedno od najdražih ovogodišnjih putovanja.

Zemlja koju sam najčešće posećivala 2019. je Italija – pored već pomenute Sicilije, putovala sam i do Trsta, a 2020. godinu dočekala sam u Toskani – na mom putu našli su se Firenca, Montekatini Terme i Montekatini Alto, Siena i San Điminjano 😉 O ovim putovanjima će tek biti reči na blogu, za sada možete videti fotografije i objave na mojoj Facebook stranici i na Instagramu.

Nagradna igra

Još jedan razlog da me zapratite na Instagramu jeste nagradna igra, koja kreće 8. januara, i koja će trajati nedelju dana. Svakog dana će vas obradovati drugi darodavac – imate priliku da osvojite izlete u Pečuj, Budimpeštu ili Temišvar, krstarenje oko Golubačke tvrđave za dvoje, nakit, masažu, planer za putovanje, vožnju kanua na Dunavu, palačinke…

Želje

Nemam specijalnu travel bucket listu za ovu godinu, ali želela bih da nastavim da obilazim Srbiju. Zatim, da bar dvaput negde otputujem avionom. U Lisabon ili na Maltu ( to bi bilo savršeno). Otvorena sam za sve ostale predloge i preporuke 🙂

Planovi

Najviše je privatnih i poslovnh planova. I jedan veliki zalogaj za mene, koji se tiče samog bloga. Naime, pre nekoliko dana sinula mi je ideja i odlučila sam da je realizujem, jer želim da vam ponudim nešto drugačije od onoga što ste od mene navikli. U pitanju je pisanje e- book- a sa neispričanim pričama sa putovanja i savetima za svaku od destinacija u kojima su se te situacije desile! Kako vam se dopada ova ideja? Da li biste rado čitali tako nešto?

Hvala…

Hvala vam svima što ste i ove, druge godine postojanja mog bloga, bili tu. Što ste čitali, komentarisali, delili, hvalili i kritikovali.

Hvala Jeleni sa bloga Snovi u koferima koja mi je veliki podstrek za pisanje elektronske zbirke priča.

Hvala sponzorima koji će ove godine nagraditi verne pratioce lepim poklonima , a to su: Kreativni haos, Spalončić, Dunavski rafting, Golubac iz brodića, Putokaz 021, Putovnik, Palačinkarnica Panuša.

Ako budete učestvovali, srećno!

Nadam se da ćete biti uz mene i u trećoj blogerskoj godini 🙂

Deni

Rumunija

Temišvar – božićna atmosfera u gradu na Begeju

Post author By Deni putuje
Post date December 28, 2019
95 Comments on Temišvar – božićna atmosfera u gradu na Begeju

Vaši mobilni telefoni će od ovog trenutka prikazivati dva vremena – ono u Srbiji, i ono u Temišvaru. U Temišvaru je, naime, jedan sat više u odnosu na Srbiju. – tim rečima nas je u priču o gradu na Begeju uvek Janko, vodič turističke agencije Putokaz 021.

To je bila moja 4. poseta ovom gradu. Ali, prva decembarska. Do sada sam ga uvek posećivala na proleće, kad sve procveta. Sada sam želela da ga doživim elegantnog i sjajnog, i da doživim ustreptalost njegovih božićnih marketa.

Trg Ujedinjenja, Trg Slobode, Trg Pobede – krenuli smo od najvećeg, preko najstarijeg, do najlepšeg.

Prostrani Trg Ujedinjenja krase šarene barokne građevine. Po stoti put fotografišem Bruk palatu iz svih uglova. Rimokatolička i pravoslavna crkva u različitim nijansama žute stoje jedna naspram druge. Bašte kafića su pune, a prazničnu atmosferu na ovom trgu prenosi velika, s ukusom okićena jelka.

Pogked na Rimokatoličku crkvu kroz kapiju Saborne crkve — Pogled na Rimokatoličku crkvu kroz kapiju Saborne

Pri šetnji dalje do nas dopiru zvuci različitih instrumenata i pesme uličnih svirača. Zaustavljam se i poklanjam pažnju svakom od njih, a u njihove kutijice ubacujem poneki leu. Zahvaljuju mi osmehom i imam osećaj da su sledeći veseli taktovi posvećeni baš meni.

Trgom Slobode odzvanja božićna muzika sa zvučnika, koja upotpunjuje doživljaj klizačima. Na ledu su se našli i stariji i deca, a najviše je romantičnih parova koji klizaju ruku pod ruku. Oko klizališta stoji veliki broj posmatrača, i ja među njima. Divimo se umeću talentovanih i uvežbanih, ali i hrabrosti i trudu onih koji su prvi put obuli klizaljke.

A na Trgu Pobede dočekuje nas larma dobošara – grupe momaka koja je ispred zgrade pozorišta izvela svoj performans, a zatim se, u koloni, vratila do Rumunske saborne crkve, simbola Temišvara. Nisam saznala koji je bio povod njihovog nastupa, ali mi je bilo interesantno,

Na ovom trgu zaista osetim decembar. Oko mene je mnoštvo ukrašenih štandova, iz kojih dopire miris kuvanog vina i kurtoš kolača. Posebno su mi se dopali štandovi na kojima se nude ručno rađeni dekorativni predmeti od keramike i gline.

Najveća gužva je, naravno, kod štandova sa hranom. Ponuda je široka, ali mi se ne sviđa što je sve na rumunskom i što prodavci uglavnom ne govore engleski. Tako sam poručila 200 gr nekog jela sa jajima, sirom kobasicom, a dobila 500 gr, jer je prodavac razumeo da želim da potrošim 20 leja. Na kraju sam svoju ogromnu porciju podelila sa jednom gospođom 🙂

Ono što sam želela da doživim u Temišvaru bilo je paljenje novogodišnje rasvete na Trgu Slobode. Nisam znala kada će se to desiti, ali sam slutila da bi moglo biti oko 17h, čim padne mrak. Zato sam na jednom od štandova kupila kuvano vino i našla dobar natkriveni kutak iz kog bih mogla imati dobar pogled ka pozorištu.

Kuvano vino — Štand sa veoma ukusnim kuvanim vinom

Tačno u 17h Temišvar je zasijao. Pri paljenju rasvete začuo se aplauz i uzdasi usplahirenih posmatrača. Čarolija je počela! Kiša nas nije omela da prošetamo ispod zlatne jelke, a 3D projekcija Deda Mraza na zgradi pozorišta sve nas je oduševila.

Zadržala sam se još sigurno sat vremena na čarobnom trgu. Ponovo sam obišla sve štandove i pokušala da zapamtim svu tu lepotu. A zatim sam krenula ka tržnom centru Iulius Mall, gde nas je čekao naš autobus.

Iz Temišvara su me pesmom ispratili neumorni svirači. Klizalište je i dalje bilo puno, a muzika glasnija i veselija. Nisam bila tužna što odlazim iz Temišvara. Jer znam da ću se ponovo vratiti.

Temišvar je zasigurno ispunio moja očekivanja i zaslužuje da bude uvršten u listu mojih top pet božičnih marketa. A ako želite da saznate šta sve možete videti u ovom gradu, pročitajte ovaj tekst .

Da li ste vi do sada bili u gradu na Begeju? Kako su vam se dopali njegovi božićni marketi? Pišite mi utiske u komentarima 🙂

Hvala turističkoj agenciji Putokaz 021 koja mi je omogućila ovo putovanje.

Tags božićni marketi, Putokaz021, Rumunija

Austrija Hrvatska Letonija Mađarska

Kuda na advent? Mojih najdražih pet božićnih marketa

Post author By Deni putuje
Post date December 9, 2019
99 Comments on Kuda na advent? Mojih najdražih pet božićnih marketa

Vreme adventa je doba godine kada se u mnogim gradovima u Evropi održavaju božićni marketi. Glavni, ali i sporedni trgovi, ukrašeni su štandovima na kojima se prodaju razni gastronomski specijaliteti, novogodišnji ukrasi, kuvano vino, i druge đakonije.

Volim da posećujem advente po Evropi jer me prosto mami ta radost koja isijava iz svakog pojedinačnog štanda. Nema mesta za nervozu, samo za osmehe, zabavu i poneki slatkiš. U ovom tekstu ću vam predstaviti svojih 5 najdražih božićnih marketa, a nadam se da će se lista uskoro i proširiti.

1. Beč

Advent u Beču traje od sredine novembra do 26. decembra. Najlepši marketi su ipred Šenbrun palate, na trgu Marije Terezije i ispred palate Belvedere. Najveća i najposećenija je svakako božićna pijaca ispred Gradske kuće ( Rathausplatz), a tu se nalazi i klizalište na otvorenom.

Kada se nađete na adventu u Beču, obavezno kupite punč ili kuvano vino u šoljici u obliku čizme! Svaka šoljica ukrašena je motivima trga na kom je kupljena, a to će vam sigurno biti najdraži suvenir iz carskog grada.

Listu božićnih marketa u Beču i više informacija o njima možete naći ovde.

2. Zagreb

Advent u Zagrebu već nekoliko godina nosi titulu najlepšeg u Evropi. Traje od kraja novembra do 7. januara. Na preko dvadeset lokacija u glavnom gradu Hrvatske možete uživati u mirisu i ukusu medenjaka, fritula, kobasica, kuvanog vina, te u veoma maštovitoj dekoraciji koji krasi svaki štand.

Posebno zanimljivi posetiocima su ukrasni ramovi u kojima se mogu fotografisati i ovekovečiti svoju posetu. Najlepši marketi su u Caffeu de Matoš, na Klovčićevim dvorima, u Zrinjevcu i na glavnom Trgu bana Josipa Jelačića.

I u Zagrebu se možete oprobati u klizanju, u Ledenom parku, na Trgu kralja Tomislava.

Više o adventu u Zagrebu možete ćitati u ovom tekstu.

3. Riga

Božićne postavke u Rigi mogu se videti od 30. novembra do 8. januara. Riga ima božićne markete na tri velika trga, što nije mnogo, ali oni su me toliko očarali da sam morala da ih uvrstim u top 5.

Štandovi su postavljeni duž glavnog trga Doma Iakums, te na trgu Livu i u Esplanade parku. Sva tri marketa su velika i na njima se mogu kupiti i ručno rađeni predmeti sa motivima Letonije, kao i čuvena figurica crne mačke, koja je simbol grada.

Ne zaboravite da na nekom od riških trgova probate i balzam – tipično alkoholno piće, i da zaigrate uz neku od božićnih pesama koje se vrte na razglasu i doprinose prazničnoj atmosferi.

Šta još možete videti i raditi u Rigi, pročitajte ovde.

Detalj sa božićnih marketa u Rigi — Detalj sa božićnih marketa u Rig

4. Budimpešta

Dunavska lepotica takođe nudi pravu čaroliju ljubiteljima Božića. Na trgovima Vorosmarty i ispred Bazilike svetog Ištvana vlada najbolja pretpraznična atmosfera, mada su i ulice koje ih spajaju pretvorene u mini božićne markete.

U Budimpešti utolite glad uz tradicionalni langoš, zabavite se vožnjom na čuvenom Budimpeštanskom oku, a duh Božića osetite i gledajući 3D projekciju na Bacilici svetog Ištvana.

Više o mojoj poseti adventu u Budimpešti saznajte ovde.

5. Segedin

Manji od ostalih, ali nimalo za potceniti! Advent u Segedinu je mirniji od većine na kojima sam bila, i baš zbog toga je zauzeo posebno mesto u mom srcu. Još jedna vrlina je što su cene zaista niske u odnosu na veće gradove, pa se možete počastiti svačim što poželite!

Advent traje od 29. novembra do 24. decembra, a posebna atrakcija je vožnja na ogromnom točku Szeged Eye, sa pogledom na celi grad.

Više o Segedinu možete čitati ovde.

Top pet mađarskih gradića pogodnih za jednodnevni izlet

Sad ste vi na redu!

Predstavila sam vam svojih 5 najdražih božićnih marketa. U narednom periodu ću posetiti još dva, i rado ću dopuniti listu, ukoliko me neki od ta dva zaista oduševi.

Da li ste bili na nekom od ovih božićnih marketa? Imate li omiljeni? Da li biste dodali neki drugi na listu? Pišite mi svoje predloge u komentarima!

Tags advent, božićni marketi

Makedonija Uncategorized

Šta raditi u Ohridu – mojih devet najdražih aktivnosti

Post author By Deni putuje
Post date November 11, 2019
321 Comments on Šta raditi u Ohridu – mojih devet najdražih aktivnosti

Ohrid – biser Balkana. Moj omiljeni gradić na jezeru. Kulturan, šaren i gostoprimljiv. Grad u kome se osećate kao kod kuće i koji vam posle prve posete uvek nedostaje. Pitate se, šta raditi u Ohridu? Koje su to aktivnosti, koje će vam obogatiti duh, nahraniti radoznalost i obradovati nepce?

1. Obići ohridske crkve

Ohrid je nekada imao 365 crkava – za svaki dan po jednu. Danas ih je u gradu pedesetak. Svojom lepotom i značajem ističu se Crkva Svete Sofije, Crkva Bogorodice Perivlepte, Crkva Sveti Kliment i Pantelejmona i Sveti Jovan Kaneo.

Crkva Svete Sofije podignuta je u 11. veku. Ističe se svojom prostranošću, uređenim dvorištem i amfiteatrom sa zadnje strane. Sledeće godine će se ovde održati jubilarno 60. Ohridsko leto – najveća letnja kulturna manifestacija u Makedoniji. Više o njoj pročajte ovde.

Crkva Bogorodice Perivlepte potiče s kraja 13. veka. Mnogi je nazivaju i manastirom Svetog Klimenta jer se ovde čuvaju njegove relikvije. Ova crkva se nalazi na uzvišenju, odakle se pruža divan pogled na jezero i stari ohridski grad.

Crkva Sveti Kliment i Pantelejmon nalazi se na brdu Plaošnik. Podignuta je kao replika stare crkve koju je na tom mestu izgradio Kliment Ohridski 863. godine. Arheološka istraživanja na ovom mestu još uvek traju, a poslednje veće otkriće dogodilo se 2007. godine, kada je ovde pronađen trezor sa venecijanskim kovanicama.

Sveti Jovan Kaneo je crkva sa razglednica. Manja je, ali neizmerno lepa, a zanimljiva je i njena pozicija, jer leži na hridi iznad Ohridskog jezera. Po mom mišljenju ovo je najlepši primer vizantijske umetnosti u Ohridu.

2. Posetiti radionicu izrade papira

Nacionalna radionica ručne izrade papira sv. Kliment Ohridski nalazi se u starom gradu i iz nje sam ponela kući najlepšu uspomenu. Vlasnik radionice Ljupčo Panevski nam je srdačno objasnio i demonstrirao postupak izrade papira po starom kineskom načinu iz 2. veka pre naše ere.

Nakon što se tanke vlasi kestena, trešnje, smreke stave u veliku drvenu posudu s vodom , a zatim kroz vodu provuče mrežica, na njoj ostanu ljuspice drveta, od kojih nastane papir. Nakon što se iscedi i osuši, papir se u radionici koristi za pravljenje koverti, kesa ili za štampanje.

U ovoj radionici se nalazi i replika Gutenbergove prese, pomoću koje Ljupčo pravi autentične suvenire, štampajući motive Ohrida i Severne Makedonije. Kupite jedan ovakav suvenir, podržite rad radionice i ostaće vam uspomena za ceo život.

3. Popeti se na Samuilovu tvrđavu

Ohridsko Kale je utvrđenje iznad starog dela grada i veruje se da potiče iz 11. veka, kada je tu bio glavni grad Samuilove države – Lihnidos. . Tvrđava je opasana bedemima različite visine, a do njih vas vode metalne konstrukcije u vidu stepenica.

Sa bedema se pruža odličan pogled na gradić, jezero i okolinu. Ja se nisam popela na one najviše jer mi nije izgledalo najbezbednije. Ali, Marko je obišao sve i napravio odlične fotografije odozgo.

4. Sedeti u antičkom teatru

Antički teatar se takođe nalazi u samom starom gradu, ispod Samuilove tvrđave. Izgrađeno je oko 200. godine pre nove ere. Njegov položaj je savršen, jer je ugnježdeno između dva brda koja ga štite od vetrova i na taj način ne remete akustiku.

Jedno vreme teatar je služio kao arena za borbe gladijatora. Veruje se da je napušten nakon što su ove borbe zabranjene.

Pozorište je otkriveno 1935. godine, ali tek oko 2000. godine su završena arheološka iskopavanja. Zanimljivo je da su redovi i mesta obeležena, kao i da se na nekim mestima nalaze urezana imena posetioca, koji su verovatno imali neku godišnju pretplatu.

5. Prošetati duž jezera u predvečerje

Evo malo i romantike 🙂 Promenada duž jezera je duga i uređena. Pri šetnji možete i skrenuti na dok i napraviti najlepše fotografije crkve Jovan Kaneo i starog grada. Nemojte zaboraviti da nahranite labudove.

Zatim ćete proći pored nekoliko restorana gde se služi poznata ohridska pastrmka, a mnogi od njih uveče imaju i muziku uživo.U drugom delu ćete videti i nekoliko kafića na samoj obali, ali i staze za trčanje i biciklizam. Sigurna sam da ćete ovu šetnju zapamtiti i po jakom vetru koji ovde struže u svako doba godine, pa bi bilo dobro da ogrnete maramu.

Pri šetnji kraj jezera osećala sam se kao na moru. Tako izgleda, a tako i miriše.

6. Kupiti ohriske bisere

Dve ohridske porodice – Talev i Filev – čuvaju tajnu o načinu izrade ohridskih bisera. Biseri se prave od krljušti ribe plaštice, koja živi samo u ovom jezeru. Tajna se prenosi s kolena na koleno, po muškoj liniji.

Talevi i Filevi zadržali su ručnu proizvodnju ovih bisera, čija je najniža cena 5 evra. Kažu da je rok trajanja običnog bisera 150 godina, ali da ohridski traje večno.

Videćemo koliko će moj da traje 🙂

Na ovom linku možete pročitati priču o najstarijem ohridskom biserdžiji.

7. Posetiti manastir Sveti Naum i izvor Crnog Drima

Manastir Sveti Naum osnovao je Sveti Naum 895. godine. On je ovde proveo i poslednje godine svog života, a tu je i sahranjen.

Od centra Ohrida manastir je udaljen 29 km i do njega možete lako stići lokalnim prevozom, za nešto manje od 2 evra za povratnu kartu. Naravno, postoji i taksi opcija, ali na putovanjima uvek volim da podržim lokalni prevoz, a samim tim i upoznam lokalno stanovništvo.

Pored najznačajnijeg i najposećenijeg manastira, ovde se nalaze još tri manja manastira koja možete posetiti. Usput ćete videti i izvor Crnog Drima, uživati u veličanstvenoj prirodi koja okružuje celo ovo područje.

Ako ne želite da pešačite, možete se provozati brodićem. Čamdžije ćete videti na obali kod restorana Ostrvo, a jedna vožnja košta 10 evra.

8. Posetiti Zaliv kostiju – muzej na vodi

Do Zaliva kostiju smo iz Ohrida takođe stigli lokalnim prevozom, i pritom potrošili 1 evro 🙂

Ovaj muzej na vodi je replika praistorijskog naselja u vidu kuća od trske i blata. Veruje se da je ono ovako izgledalo između 1200. i 600. godine pre nove ere. Kuće za stanovanje su pravougaonog, a one u kojima su izvođeni rituali kružnog oblika. Svi predmeti od drveta i gline, kao i drveni stubovi koji su nosili praistorijske sojenice deo su muzejske postavke.

Pored muzeja, ovde se nalazi i utvrđenje, s kog se pruža pogled na plaventilo jezera i snežne vrhove planine Galičice.

Zaliv kostiju možete iskombinovati sa posetom manastiru Sveti Naum, ili sa posetom plaži Gradište. Plaža je duga i uređena i veoma čista. U šetnji do nje ćete naići i na skromnu crkvu u steni, oslikanu freskama iz 15. veka.

9. Probati trileće i baklavu

Od povratka iz Ohrida čeznem za trilećem i baklavom. Ovi tipični balkanski specijaliteti nikad nisu bili moji omiljeni, ali od ove posete Makedoniji su to postali.

Da biste probali najukusniji trileće kolač, posetite poslastičarnicu Jagoda. Obećavam vam da ćete poželeti još! A za ljubitelje baklave preporučujem Antep. Baklavice možete i poneti, pa me se setite kada se budete vraćali sa Ohrida 🙂

U ovu listu nisam uvrstila posetu Strugi i Vevčanima, jer sam o ovim mestima pisala u posebnim tekstovima. Možete ih pročitati ovde:

Struga – vetar i poezija na Ohridskom jezeru

Vevčani – tradicionalno makedonsko selo koje žubori

Koje su vaše omiljene aktivnosti na Ohridu? Podelite ih sa mnom u komentarima!

Za informacije o smeštaju i prevozu do Ohrida, pročitajte ovaj tekst

Praktično

Važan vam je broj posećenih mesta i znamenitosti? Volite putničke liste? Nomad Mania je sajt za vas!

Post author By Deni putuje
Post date October 27, 2019
3 Comments on Važan vam je broj posećenih mesta i znamenitosti? Volite putničke liste? Nomad Mania je sajt za vas!

Sigurna sam da svi putnici vole putničke liste. One nam služe kao podsetnik na sva mesta koja smo obišli i daju nam sliku o našem putničkom stažu. Nisam pobornik brojanja posećenih država jer smatram da poseta Moskvi ne znači da sam videla celu Rusiju. Ali, ako ste zavisnik od putovanja i od putničkih lista, brojite posećena mesta i znamenitosti, volite statistike, a ujedno ste i tamičarskog duha- Nomad Mania je sajt za vas!

Prvobitna ideja ovog sajta, pokrenutog 2012. godine, je da se svet sastoji od 1281 regije. Inicijator i osnivač sajta je Hari Mitsidis Njegova želja je bila da stvori interkulturalnu zajednicu svetskih putnika koji ne broje samo države koje su posetili, već da svoja putnička postignuća izmere na osnovu broja gradova, pređenih državnih granica, posećenih muzeja…

Hari je prvi napravio listu svetskih regija, u kojoj su korisnici štriklirali regije u kojima su do sada bili. Takođe su označavali da li je ta poseta bila minimal visit ( kratka poseta), good visit ( dobra poseta – u kojoj ste doživeli više od samog obilaska grada) i travelguru ( detaljna poseta pri kojoj ste ne samo posetili znamenitosti, već i upoznali ljude i kulturu određene regije).

Za svaku štrikliranu regiju korisnici dobijaju poene, i na taj način se takmiče za prvo mesta među svim putnicima sveta, odnosno za nomad manijaka! Ako želite da to budete baš vi, jednostavno je – morate više putovati 😉

Nakon prvobitne liste, počele su da se ređaju nove, sve zanimljivije liste, pa sada korisnici imaju mogućnost da označavaju i evropske glavne gradove, mesta pod UNESKO zaštitom, državne granice koje su prešli, ostrva na kojima su bili, zoološke vrtove širom sveta, plaže na kojima su se sunčali, , mostove, religiozne hramove…

Moje omiljene liste su Evropski gradići i sela i Dvorci, zamkovi i utvrđenja 🙂 Osim što na jednom mestu imam spisak mesta koja sam posetila, na listama pronalazim i inspiraciju za naredna putovanja. Naravno, postoji veliki broj mesta za koja nisam nikad čula i koja ću ubuduće više istražiti.

Škofja Loka – srednjovekovni biser Slov e nije

Ako vam se sviđa ova ideja, posetite sajt Nomad Mania, napravite svoj profil i označite posećene regije klikom na Quick Enter. Javite mi koliko ste regija od 1281 do sada posetili, a nadam se da ću vas uskoro videti među prvih 10 i na ostalim putničkim listama!

Tags Putnica

Kroz prirodu Srbija

Šta raditi na Zlatiboru? Sedam predloga za aktivan odmor na najposećenijoj planini Srbije

Post author By Deni putuje
Post date September 30, 2019
335 Comments on Šta raditi na Zlatiboru? Sedam predloga za aktivan odmor na najposećenijoj planini Srbije

Ovog septembra smo Marko i ja odlučili da, za promenu, odemo na odmor u Srbiji. Izabrali smo Zlatibor jer smo želeli da udahnemo svež vazduh, prošetamo borovim šumama, te probamo čuvenu komplet lepinju i druge zlatiborske specijalitete. Ako se pitate šta raditi na Zlatiboru, ovo je tekst za vas.

Šetnja do Spomenika na Šumatnom brdu/ Glavudži

Spomenik je od centra Zlatibora udaljen oko 5 km. Staza je uređena i osvetljena, pa se možete prošetati i u večernjim satima. Usput ćete sresti veliki broj prodavaca domaćih proizvoda koji će vas pozvati da degustirate rakiju, med, kupinovo vino, i to obavezno uradite 🙂

Na kraju staze ugledaćete Spomenik partizanima streljanim 1941. godine. Na Spomeniku su ispisani stihovi Vaska Pope: Ne dam ovo Sunca u očima, ne dam ovo hleba na dlanu.

Preporučujem vam da, nakon šetnje do Spomenika, siđete do naselja Gajevi i posetite Krčmu Gaj, u kojoj se služe odlična komplet lepinja i domaće kiselo mleko. Osim ukusne hrane, dah će vam oduzeti pogled na talasasta brda koja okružuju naselje.

Šetnja do vrha Čuker ( 1359 m.n.v. )

Vrh Čuker nalazi se tačno preko puta Spomenika. Šetnja do njega je izazovnija jer je do vrha potrebno preći oko 16 km od centra Zlatibora. Postoji više staza, ali mi smo izabrali stazu kroz borovu šumu koja počinje odmah posle nadvožnjaka. Staza je markirana i kroz šumu se ide do naselja Gajevi, odakle počinju usponi.

Da biste stigli do vrha Čuker, potrebno je da savladate tri strmija uspona. Savetujem da za ovaj izlet izdvojite jedan ceo dan, i da natenane, sa nekoliko pauza, stignete do svog cilja. Pri svakom usponu doživećete veličanstven pogled na okolna brda i na Ribničko jezero.

Šetnja do ranča Zova

Ranč Zova udaljen je od centra manje od 2 km. Osmišljen je tako da je interesantan i starijim i mlađim posetiocima. Za decu je svakako najzanimljiviji mini zoološki vrt u kome mogu videti lame, paunove, prasiće, konje, srnu, jazavce, lisicu, ali i strašne vukove.

Za ljubitelje konja postoji mogućnost terenskog jahanja, kao i škola jahanja. A kad se umorite od šetnje i razgledanja, možete popiti kafu ili sok u maštovito uređenoj bašti kafića.

Ulaz na ranč je 100 din, a radno vreme je svakog dana od 9 do 20h.

Poseta Muzeju Sirogojno i Muzeju pletilja

Staro selo Sirogojno je etno muzej na otvorenom, jedini takav u Srbiji. Njegova izgradnja započela je 1980. godine, prenošenjem graditeljskih objekata zlatiborskog kraja na jedno mesto.

Pored autentičnih brvnara u kojima su smeštene dve okućnice, vajati, ambari, mlekara, furuna, štale, tu je i krčma, koja nudi uživanje u etno ambijentu, ali i u hrani i piću. Mi smo probali pitu sa zeljem, kiselo mleko i kolač Staro selo. Cene su zaista pristupačne tako da preporučujem da se počastite nekim od tradicionalnih specijaliteta.

Na ulazu u Staro selo Sirogojno nalazi se Muzej pletilja. Unikatne džempere pletilja iz Sirogojna nosile su u drugoj polovini 20. veka dame u Italiji, Švedskoj, Nemačkoj , Francuskoj… U Muzeju se čuvaju tekstovi iz modnih časopisa i revija, te pisma i fotografije poznatih ličnosti koje su bile redovni kupci.

Radno vreme Muzeja pletilja je od 9 do 19h u letnjem i od 9 do 17h u zimskom periodu.

Izlet do Stopića pečine

Stopića pećina je fascinantno delo prirode u zaseoku Stopići, po kom je dobila ime. Pećina je duga 1691 m, a za posetioce je uređeno prvih 300m.

Ova pećina je prvenstveno zanimljiva zbog svog prostranog ulaza. Sastoji se od pet dvorana, a u jednoj od njih može se videti vodopad Izvor života. Nama su se najviše dopale Bigrene kade – udubljenja koja se u kišnom periodu napune vodom i prelivaju u vidu kaskada.

Cena ulaznice za pećinu iznosi 250 din. Obilazak će biti najzanimljiviji ukoliko sačekate vodiča da vas povede uređenim stazama i ispriča zanimljivosti. Pri šetnji obratite pažnju na bogati pećinski nakit i stubove koji su nastali njihovim spajanjem – takozvanim pećinskim poljupcem 🙂

Radno vreme pećine je od 9:30 do 18h.

Poseta Gostilje vodopadu

Na 25 km od Zlatibora čeka vas predivan prizor – sa krečnjačke litice visoke 20m obrušava se voda, stvarajući tako jedinstveni Gostilje vodopad.

Od prvog pada voda se kreće dalje, praveći manje vodopade i slapove sve do ušća u reku Katušnicu. Tok vodopada možete pratiti uređenom stazom i pritom udisati svež planinski vazduh, te odmoriti oči u zelenilu šuma.

Vodopad se može posetiti od 9 do 19h u letnjem i od 9 do 16:30h u zimskom periodu. Cena ulaznice je 150 din.

Krstarenje meandrima Uvca i poseta Ledenoj pećini

Pregrađivanjem reke Uvac nastala su tri jezera – Radoinjsko, Zlatarsko i Uvačko. Prizore kojima je Srbija najčešće predstavljena u turističkim vodičima i video zapisima doživećete baš ovde – na jednom od vidikovaca iznad Uvačkog jezera.

Najlepši način da doživite lepotu Uvca u svom njegovom sjaju je da odete na krstarenje. Pritom ćete imati priliku da posmatrate beloglave supove – čistače prirode kojih trenutno u rezervatu ima oko pet stotina.

Krstarenje traje oko četiri sata – sa dva stajanja – kod Ledene pećine i kod vidikovca. Ledena pećina je zaista ledena – temperatura u njoj iznosi uvek 8 stepeni. Za obilazak je potrebno da ponesete čeonu lampu ili mobilni telefon, jer je slabo osvetljena. Stara je oko 4 miliona godina, što se vidi po dužini pećinskog nakita. Ova pećina me je oborila s nogu, a verujem da će i vas.

Na koji ćete se vidikovac penjati, zavisi od vaših vodiča. Mi smo se penjali na Ravni krš – vidikovac koji je otkriven pre dve godine i koji je zaista pristupačan svima. Staza vodi kroz šumu i nema jako strmih uspona. A kad se popnete – sigurna sam da ćete ostati bez teksta. Sedite na travu i uživajte u pogledu, u tšini, u lepoti.

Cena krstarenja meandrima Uvca iznosi 1500 din. Ulaznica u Ledenu pećinu košta 150 din.

Napomena u vezi sa izletima: Na izlete do Sirigojna, Gostilje vodopada, Stopića pećine i Uvca išli smo sa lokalnom turističkom agencijom Zlatibor tours. Cena izleta Sirogojno je 1550 din, cena izleta Uvac je 1000 din.

Napomena u vezi sa smeštajem: Bili smo smešteni u Apartmanu Branka, koji je od centra udaljen 10ak minuta lagane šetnje. Apartman je čist, uredan i sadrži sve što je potrebno da vaš boravak na Zlatiboru bude savršen. Za još informacija o smeštaju posetite ovu stranicu.

Šta još, po vašem mišljenju, treba videti na Zlatiboru? Napišite mi vaše predloge u komentarima.

A ako vam se svideo ovaj, možda vam se dopadnu i sledeći tekstovi:

Prvi put planinar – šta treba da znaš?

Kanjon reke Gradac

Poseta Golubačkoj tvrđavi

Tags priroda, Srbija, Zlatibor

Mađarska

Top pet gradova u Mađarskoj pogodnih za jednodnevni izlet

Post author By Deni putuje
Post date September 14, 2019
439 Comments on Top pet gradova u Mađarskoj pogodnih za jednodnevni izlet

Mađarska mi je do skoro bila nepoznanica. Sem Budimpešte i Sent Andreje, koje sam posetila još u srednjoj školi, nisam poznavala nijedan njen grad Priliku da je otkrijem dobila sam od turističke agencije Putokaz 021, koja je u prethodnih godinu dana organizovala niz jednodnevnih izleta ka našem severnom susedu. U ovom tekstu želim da vam predstavim moju listu pet gradova u Mađarskoj pogodnih za jednodnevni izlet.

Pa, da krenemo 🙂

Segedin

Na obali reke Tise leži treći po veličini mađarski grad. Iako je poplava 1879. godine sravnila grad sa zemljom, on za vreme vladavine Franca Jozefa postaje muzej na otvorenom. Simbol grada je Zavetna crkva, čija izgradnja je finansirana od priloga preživelih građana.

Segedin čuva neke od najlepših zgrada izgrađenih u stilu secesije – Dojčevu narodnu palatu, Reok palatu, Vodotoranj… Još jedna činjenica koja me je u Segedinu oduševila jeste to što grad ima banju u samom centru grada 🙂

Preporučujem posetu Segedinu za vreme adventa – kada je grad najživlji, kada se sve šareni i miriše na kuvano vino.

A ako vam ostane vremena, možete posetiti i mađarski nacionalni muzej , o kom sam pisala ovde. Više o Segedinu saznajte ovde.

Sekešfehervar

Ovaj mali grad komplikovanog naziva nalazi se u središnjem delu zemlje. Deveti je po veličini , ali ga nikako ne treba potceniti. U prevodu njegov naziv znači Beli zamak sa prestolom ( srpski naziv je Stolni Beograd).

Sekešfehervar ima važan istorijski značaj, jer je u njemu krunisano oko 40 i sahranjeno 15 mađarskih kraljeva. Simbol grada je Katedrala Svetog Ištvana iz 18. veka.

Gradić odiše mirom i elegancijom. Skladan je, pastelnih boja, među kojima dominira bledo žuta. Krasi ga nekoliko fontana i mnogo zelenila. Blizu je jezera Balaton, pa ga možete ukombinovati sa posetom Vispremu i Tihanju.

Vesprim

Ovo je jedan od najstarijih gradića u Mađarskoj, nastao u 9. veku. Legenda kaže da je, poput Rima, izgrađen na sedam brežuljaka.

Visprem, pogled sa zamka — Vesprim, pogled sa zamka

Vesprim je sedište najstarije katedrale u Mađarskoj, koja je izgrađena davne 1001. godine! Karakterišu ga srednjovekovna arhitektura pastelnih boja, uske kaldrmisane ulice i Letnji festival koji se održava već osamnaest godina!

Sigurna sam da će gradić tek postati jedna od popularnih destinacija u Mađarskoj, jer ga 2023. godine očekuje prestižna titula Evropske prestonice kulture. Eto još jednog razloga da ga uvrstite u svoju travel bucket listu 🙂

Tihanj

Mali, ali veoma šarmantan gradić na Balaton jezeru nikog ne ostavlja ravnodušnim. Poznat je kao grad lavande zbog lila polja koja ga okružuju i koja ga u proleće učine najlepšim na jezeru.

Kažu da se iz Tihanja pruža najbolji pogled na prostrani Balaton! Ali, tu ne prestaje draž! Oni željni kupanja i sunčanja lako će naći svoje mesto na besprekorno uređenoj plaži uz jezero.

Ovde možete probati i sladoled od lavande, kupiti razne sapunčiće i suvenire ljubičastih nijansi. A ako želite da miris lavande ponesete iz Tihanja, kupite jednu sadnicu i zasadite je negde u svom domu 🙂

Pečuj

U regiji Baranja, blizu granice sa Hrvatskom, leži divni Pečuj. Ovaj grad može da se pohvali titulom Evropske prestonice kulture koju je poneo 2010. godine, te poznatom fabrikom keramike Žolnai, o kojoj više možete saznati ovde.

Od svih znamenitosti koje treba da vidite u Pečuju izdvojila bih Ranohrišćanski mauzolej pronađen u iskopavanjima 1975. godine, koji je pod zaštitom UNESKO-a i Kasim – pašinu džamiju, u kojoj se danas obavlja katolička služba.

I to nije sve – Pečuj nudi još mnogo toga – nekoliko muzeja, kulturnu četvrt Žolnai oko već pomenute fabrike jednu od najlepših gradskih kuća koju sam videla do sada…Ako želite da saznate više o ovom predivnom gradu, pročitajte ovaj tekst.

Za posetu ovim gradovima iz Srbije potrebno vam je od 1500 do 3000 din. Verujte mi da zaista vredi videti svaki od njih.

Kako vam se sviđa moja lista? Imate li neki mađarski gradić koji biste mi preporučili? Rado bih dopunila listu vašim predlozima 🙂

Zahvaljujem se turistićkoj agenciji Putokaz 021 koja me je pozvala da budem gost na svim ovim izletima 🙂

Tags Balaton, Evropske prestonice kulture, Mađarska

Italija

Šta raditi u Palermu? Osam najboljih aktivnosti u glavnom gradu Sicilije

Post author By Deni putuje
Post date August 20, 2019
246 Comments on Šta raditi u Palermu? Osam najboljih aktivnosti u glavnom gradu Sicilije

Palermo je prestonica Siclije, živahan multikulturalni grad. Živi i noću i danju, i nudi mnogo toga – predivnu arhitekturu, raznovrstan kulturni život, tradicionalnu sicilijansku kuhinju i odličan provod. Ali, šta raditi u Palermu? Koje su to najbolje aktivnosti u glavnom gradu Sicilije?

1.Posetiti Katedralu

Gradnja Katedrale u Palermu započela je 1185. godine. Nadograđivana je nekoliko puta, poslednji put u 18. veku. Zbog toga su na njoj vidljivi tragovi nekoliko stilova, što je čini još interesantnijom. Prostrana i elegantna, predstavlja jednu od retko mirnih lokacija u pomalo haotičnom Palermu.

Ulaz u Katedralu je besplatan, ali ako želite da se popnete na krov i vidite kripte i druge dragocenosti koje se ovde čuvaju, treba da kupite ulaznice po ceni od 7 evra. Takođe obratite pažnju na to da u Katedralu možete ući samo u dužim pantalonama ili suknji, te pokrivenih ramena. Ako niste prikladno obučeni, na ulazu ćete morati da kupite kabanicu za 1 evro.

2. Slušati ulične svirače kod Četiri fontane

Četiri fontane ( ital. Quattro Canti) je u‚stvari trg Vigliena, oivičen sa četiri fontane u baroknom stilu. Statue na fontanama predstavljaju četiri godišnja doba, četiri španska kralja i četiri zaštitnice Palerma – Kristina, Ninfa, Olivia i Agata.

Ovaj trg je tokom dana otvoren za saobraćaj, a u večernjim satima se zatvara i postaje jedno od mesta gde se najčešće predstavljaju ulični svirači. Zastanite ovde, poslušajte njihovu muziku i zaplešite uz ritmove džeza, pop- a ili rock- a.

3. Sastati se s nekim kod Massimo teatra

Massimo teatar predstavlja jednu od najvećih zgrada oopere u Evropi. Izgrađeno je u 19. veku i može da primi oko 1300 gledalaca. Nalazi se u blizini same pešačke zone, pa je jedno od najčešćih mesta sastanaka stanovnika Palerma.

Uobičajeno je da mladi sede na stepenicama ili klupama ispred opere, čekajući svoje prijatelje, a da zatim krenu u šetnju jednom od pešačkih ulica Via Maqueda.

4. Videti mural Falkone – Borselino

Palermo je poznat po uličnoj umetnosti, i sigurno ćete, slučajno ili namerno, videti bar nekoliko murala i grafita.

Ali, retko ko napusti Palermo, a da nije video mural posvećen dvojici sudija koji su vodili čuveno Maxiprocesso suđenje protiv sicilijanske mafije. Ovo suđenje trajalo je od 1986. do 1992. godine, a glavne sudije Đovani Falkone i Paolo Borselino ubijeni su odmah nakon njegovog završetka od strane mafijaša.

Njihov mural oslikan je na jednoj zgradi u ulici Via Cala 2017. godine. Zanimljivo je da je po njima naziv dobio i aerodrom u Palermu.

Mural Falkone - Boselino — Mural Falkone – Boselino

5. Diviti se Martorani

Martorana je najbolji primer diverziteta koji i danas vlada u Palermu. Ova crkva građena je početkom 12. veka , a karakteriše je mešavina stilova – baroknog, romanesknog i vizantijskog.

Nažalost, nisam uspela da je posetim. Prvi se u njoj održavalo venčanje , a drugi put je bila zatvorena ( subotom je otvorena samo do 13h). Divila sam se njenoj lepoti i veličanstvenosti samo iz daljine.

6. Probati sladoled u krofni

Slasnost italijanskog sladoleda poznata je svima koji su bar jednom bili u Italiji. Ali, u Palermu se može probati i sladoled u krofni!

Sladoledžinica Brisocia je, po mišljenjima mnogih, najbolja sladoledžinica koja nudi ovaj specijalitet. Ukusni kremasti sladoled u sočnoj krofni topiće vam se u ustima, i sigurna sam da ćete hteti još 🙂

7. Posetiti piceriju Frida

Ne jesti pizzu u Italiji bio bi greh! A kad se nađete u Palermu, zašto ne biste uz pizzu uživali i u ambijentu? Picerija koja nosi ime slavne slikarke nalazi se u samom centru grada i ubedljivo je najbolji izbor za večeru.

Radno vreme je od 18:30h, a najbolje bi bilo da vaš sto rezervišete unapred. Meni u obliku slikarske palete, podmetači sa likom Fride i raznobojni escajg doprineće tome da se vratite u prvu polovinu 20. veka.

8. Probati uličnu hranu u kvartu La Vucciria

La Vucciria je najpoznatiji kvart u Palermu – posebno u večernjim satima. Oko 20h se pijaca, na kojoj se tokom dana može kupiti povrće i voće, pretvori u živahno mesto u kom se mešaju razne kulture i – razna hrana.

Uz zvuke latino ritmova, jedu se razni specijaliteti spremljeni na licu mesta. Riba, morski plodovi, povrće ili roštilj – izbor je na vama. Za 10-15 evra možete iuzeti već pripremljenu porciju ili napraviti svoj miks. Piće se naručuje iz jednog od dva kafića u kom zauzmete sto.

Sedi se, jede, pije i pleše do dugo u noć. Ovde se najbolje oseti duh Palerma. Energičan, opušten i razdragan.

Nadam se da vam se dopada moja lista aktivnosti u Palermu. Šta biste vi još dodali? Šta je ono što najviše volite da radite u ovom gradu? Čekam vaše odgovore u komentarima.

A ako vas zanima šta još videti u zapadnoj Siciliji, pročitajte ovaj tekst.

Tags Palermo, Sicilija, vodič