Vreme adventa je doba godine kada se u mnogim gradovima u Evropi održavaju božićni marketi. Glavni, ali i sporedni trgovi, ukrašeni su štandovima na kojima se prodaju razni gastronomski specijaliteti, novogodišnji ukrasi, kuvano vino, i druge đakonije.
Volim da posećujem advente po Evropi jer me prosto mami ta radost koja isijava iz svakog pojedinačnog štanda. Nema mesta za nervozu, samo za osmehe, zabavu i poneki slatkiš. U ovom tekstu ću vam predstaviti svojih 5 najdražih božićnih marketa, a nadam se da će se lista uskoro i proširiti.
1. Beč
Advent u Beču traje od sredine novembra do 26. decembra. Najlepši marketi su ipred Šenbrun palate, na trgu Marije Terezije i ispred palate Belvedere. Najveća i najposećenija je svakako božićna pijaca ispred Gradske kuće ( Rathausplatz), a tu se nalazi i klizalište na otvorenom.
Kada se nađete na adventu u Beču, obavezno kupite punč ili kuvano vino u šoljici u obliku čizme! Svaka šoljica ukrašena je motivima trga na kom je kupljena, a to će vam sigurno biti najdraži suvenir iz carskog grada.
Listu božićnih marketa u Beču i više informacija o njima možete naći ovde.
Rathausplatz
2. Zagreb
Advent u Zagrebu već nekoliko godina nosi titulu najlepšeg u Evropi. Traje od kraja novembra do 7. januara. Na preko dvadeset lokacija u glavnom gradu Hrvatske možete uživati u mirisu i ukusu medenjaka, fritula, kobasica, kuvanog vina, te u veoma maštovitoj dekoraciji koji krasi svaki štand.
Posebno zanimljivi posetiocima su ukrasni ramovi u kojima se mogu fotografisati i ovekovečiti svoju posetu. Najlepši marketi su u Caffeu de Matoš, na Klovčićevim dvorima, u Zrinjevcu i na glavnom Trgu bana Josipa Jelačića.
I u Zagrebu se možete oprobati u klizanju, u Ledenom parku, na Trgu kralja Tomislava.
Više o adventu u Zagrebu možete ćitati u ovom tekstu.
Advent u Zagrebu
3. Riga
Božićne postavke u Rigi mogu se videti od 30. novembra do 8. januara. Riga ima božićne markete na tri velika trga, što nije mnogo, ali oni su me toliko očarali da sam morala da ih uvrstim u top 5.
Štandovi su postavljeni duž glavnog trga Doma Iakums, te na trgu Livu i u Esplanade parku. Sva tri marketa su velika i na njima se mogu kupiti i ručno rađeni predmeti sa motivima Letonije, kao i čuvena figurica crne mačke, koja je simbol grada.
Ne zaboravite da na nekom od riških trgova probate i balzam – tipično alkoholno piće, i da zaigrate uz neku od božićnih pesama koje se vrte na razglasu i doprinose prazničnoj atmosferi.
Šta još možete videti i raditi u Rigi, pročitajte ovde.
Detalj sa božićnih marketa u Rig
4. Budimpešta
Dunavska lepotica takođe nudi pravu čaroliju ljubiteljima Božića. Na trgovima Vorosmarty i ispred Bazilike svetog Ištvana vlada najbolja pretpraznična atmosfera, mada su i ulice koje ih spajaju pretvorene u mini božićne markete.
U Budimpešti utolite glad uz tradicionalni langoš, zabavite se vožnjom na čuvenom Budimpeštanskom oku, a duh Božića osetite i gledajući 3D projekciju na Bacilici svetog Ištvana.
Više o mojoj poseti adventu u Budimpešti saznajte ovde.
Vorosmarty trg
5. Segedin
Manji od ostalih, ali nimalo za potceniti! Advent u Segedinu je mirniji od većine na kojima sam bila, i baš zbog toga je zauzeo posebno mesto u mom srcu. Još jedna vrlina je što su cene zaista niske u odnosu na veće gradove, pa se možete počastiti svačim što poželite!
Advent traje od 29. novembra do 24. decembra, a posebna atrakcija je vožnja na ogromnom točku Szeged Eye, sa pogledom na celi grad.
Predstavila sam vam svojih 5 najdražih božićnih marketa. U narednom periodu ću posetiti još dva, i rado ću dopuniti listu, ukoliko me neki od ta dva zaista oduševi.
Da li ste bili na nekom od ovih božićnih marketa? Imate li omiljeni? Da li biste dodali neki drugi na listu? Pišite mi svoje predloge u komentarima!
Palo je veče i Budimpešta se presvukla. Belu svečanu haljinu zamenila je elegantnom crnom. Graciozna i kulturna. Svetlucava. U novogodišnjem izdanju.
Odmorila sam se i zgrejala ispijajući vruči voćni čaj u Anna Cafe- u. Tu, u mirnom kutku za dvoje, sedela sam ovog puta sama. Za stolom naspram mog sedela je grupa razdraganih Dalmatinaca. Upila sam mirise čokoladnih kolača kojima su posluženi, a pritom oslušnula i njihov razgovor. Tema je bio njihov Couchsurfing domaćin – Hakim iz Azarbejdžana. Komentarisali su kako ih je Hakim velikodušno dočekao i kako mu moraju napisati pozitivnu referencu.
Vreme provedeno u kafiću iskoristila sam za pretraživanje najlepših adventskih punktova u gradu, želeći da ih sve obiđem i osetim adventski duh. U trenutku kada su momci spomenuli Couchsurfing, setih se da on ne služi samo za traženje smeštaja, već i za druženje sa lokalnim stanovništvom – da sadrži i opciju Hang Out. Otvorila sam aplikaciju i aktivirala svoj „hangout mode”, u nadi da ću pronaći nekog normalnog s kim bih mogla provesti vreme u Budimpešti, a možda i saznati nešto možda sasvim novo o gradu,
Za par sekundi javile su se četiri osobe i od svake sam dobila privatnu poruku. Joanna iz Belgije i jedan momak iz Argentine sedeli su u kafiću nadomak mog i tu su želeli i da ostanu do večernjih sati. Jedan Portugalac želeo je da ide na Budimsku tvrđavu. A četvrti – dotični Hakim iz Azerbejdžana, želeo je da obilazi božićne markete. Setih se razgovora razdraganih Dalmatinaca, ali pomislih da bi bila prevelika verovatnoća da je u pitanju ista osoba. Pročitala sam njegove recenzije, i kako su sve bile pozitivne, odlučila da ga upoznam. Dogovorili smo se da se nađemo u 19h kod Bazilike svetog Ištvana.
Ali, do 19h imala sam još dva sata vremena, Taman toliko da doživim noćni ritam grada u vreme Adventa! Krenula sam ka Vorosmarty trgu i već pri prvom pogledu na njega ostala zapanjena raskošnom jelkom koja ga krasi. I ne samo jelkom, već i celokupnom euforijom koja je ovde vladala. Dočekali su me redovi za langoš, kobasice, kolenice, dimljenog lososa, kurtoš kolače… Ali, u tim redovima su svi bili ljubazni i nasmejani. Kinezi, Skandinavci, Nemci, Hrvati, Francuzi – svi su se sjatili na jednom mestu, u cilju da probaju nešto od mađarskih ukusnih jela. Zbog paprenih cena odlučila sam se za langoš sa sirom, pavlakom i belim lukom. Pojela sam ga pod nadstrešnicom sa Slovacima i Kinezima. 🙂
Od Vorosmarty trga nastavila sam pravo, i kako nisam imala mapu, odlučila da pratim reku ljudi.Tako sigurno ne mogu pogrešiti.
Prvo su me odveli do Budimpeštanskog oka – Budapest Eye točka. Iako je zima već odavno stigla u Budimpeštu, ljudi su i dalje, u debelim jaknama, obmotani zimskom vunenom opremom, uživali u pogledu na Budimpeštu pri vožnji džinovskim točkom.
Masa me je dalje vodila ka Bazilici svetog Ištvana ( to sam shvatila na osnovu putokaza). Duž pešačke ulice kojom smo išli do tamo odigravao se još jedan šareni vašar – tezge sa suvenirima, ručnim radovima, slasnim đakonijama, igračkama, novogodišnjim ukrasima ređale su se u nedogled. Prodavci su pozivali na degustaciju kuvanog vina i kobasica, ali nijedan od njih nije bio napadan. Zahvaljivali bi se čak i kad sam samo prišla da fotografišem njihovu tezgu, uz prethodno odobravanje.
Odjednom sam primetila da se gužva povećava, i slutila sam da se približavam Bazilici. Posmatrala sam i dalje štandove – ovde je dimljeni losos bio glavni na meniju. Do tada sam mislila da je trg Vorosmarty najvažniji božićni market, ali me je dolazak ovde potpuno razuverio. Gurala sam se strpljivo kroz masu, a onda je ispred mene bljesnulo! Bazilika svetog Ištvana nadgleda ovaj trg svom svojom veličinom. Tek kada sam se udaljila dvadesetak koraka mogla sam videti njeno pročelje. Iznad mene svetlucao je zlatni improvizovani krov u obliku cirkuskog šatora, čija su krila ovaj trg učinila svečanim. A ispod njega – raskošna crvena jelka. “Budimpešta je zaista elegantno obučena”, pomislila sam.
Pošto sam imala dovoljno vremena do susreta sa Hakimom, odlučila sam da odem do Dunava i iskoristim vreme za večernju šetnju. Brzo sam izbila na kej, spustivši se stepenicama kraj Lančanog mosta. Sneg mi je škripao pod nogama dok sam laganim korakom šetala duž reke. Sada, kad je pala noć. mogla sam posmatrati Budimpeštu u svom njenom sjaju. Sve ono što sam videla tokom dana ( o tome sam pisala ovde) sada je u meni budilo neka sasvim druga osećanja. Nakon gužve i buke na božićnim pijacama, prijao mi je mir, i ta tišina koja je svojstvena rekama. Usput sam srela nekoliko zagrljenih parova, koje sam sa zadovoljstvom fotografisala. Za kraj šetnje sam se divila veličanstvenoj zgradi Parlamenta, pred čijom pojavom svaki put ostanem nema.
Bilo je četvrt do 7, a ja sam želela stići na vreme, kako ne bih ostavila svog domaćina da čeka. Vratila sam se ka Bazilici i stala na stepenice ispred. Primetila sam da je ovo često mesto sastanka, jer je kraj mene čekalo još dvadesetak ljudi 🙂 Nadala sam se da će me Hakim prepoznati, jer ja slabo pamtim lica, a da budem iskrena, nisam ni previše zagledala njegovu fotografiju. Crkva je oglasila 19h, a ja sam imala blagu tremu. Ipak je ovo bilo prvi put da se s nekim nalazim “na slepo”.
Odjednom sam ispred stepenica na kojima sam stajala, sada već skoro sama, u masi primetila gurkanje, nameštanje, kao da se nešto sprema. Pogledala sam ka crkvi, i videla da počinje neka animacija. Sišla sam sa stepenica i pridružila se masi, tražeći dobro mesto za posmatranje predivne božićne 3D projekcije. Kasnije sam saznala da se ona tokom adventskog perioda odigrava na svakih sat vremena i da se može posmatrati iz svih uglova Trga svetog Ištvana.
Kada je projekcija završila, prišao mi je Hakim. Pretpostavljao je da ne znam za 3D animaciju i zbog toga je želeo da se nađemo baš ovde. Pošto sam imala samo sat vremena do polaska kući, želeo je da mi pokaže jedan manje popularan, ali jednako lep božićni market.. Pristala sam, i krenuli smo nazad ka Budimpeštanskom oku.
Hakim je rođen u Azerbejdžanu i u Bakuu je završio studije prava. U Budimpeštu je došao na doktorske studije i tu će živeti još sigurno naredne dve godine. Rekao mi je da je mađarski vepoma težak, ali da se trudi da nauči što više, kako bi u društvu bio malo bolje prihvaćen. Raspitivao se o trenutnoj političkoj situaciji u Srbiji i zanimalo ga je mišljenje Srba o Turcima, kako su petsto godina bili pod njihovom vlašću. Bilo mu je, naravno, neobično, da ja, kao devojka, putujem sama. Loše je pretpostavljao je da to znači da nemam momka. Kada sam rekla da imam, i da smo u dugogodišnjoj vezi, nije nikako mogao da shvati da me momak pušta da idem negde sama 😀 Sve u svemu, razgovor sa Hakimom mi je prijao. Obećao je da će jednom doći u Novi Sad, pa da želi tom prilikom upozna i Marka, mog slobodumnog momka. 🙂
Božićni market koji mi je Hakim pokazao bio je zaista lep. Dosta manji od ostalih, ali jednako svečan i veseo. Ovde je akcenat bio na ručno rađenom nakitu, koji su trgovci pravili po vašoj želji na licu mesta. Cene su, za moj pojam, bile previsoke, ali je sigurno poseban ugođaj poneti kući personalizovani suvenir iz mađarske prestonice. Nisam imala dovoljno forinti da se time počastim, ali možda hoću narednog puta.
Ono što sam ponela iz Budimpešte tog dana nije imalo cenu. Uspomene na deljenje trpeze sa ljudima različitih nacija, ukus svežeg langoša, pogled na Budimpeštu noću, veseo božićni duh, ljubaznost i smeh koji će mi sigurno produžiti život, i jedno novo internacionalno prijateljstvo. Više nisam tražila.
Autobus turističke agencije Putokaz 021 čekao me je u 20h. Napustili smo Budimpeštu puni novih utisaka, i sa željom da joj se uskoro ponovo vratimo. Možda kad obuče zelenu prolećnu haljinu?
Sedela sam u autobusu, naslonjena na prozor, i nadala se da će prestati kiša. Kako da dođem prvi put u Zagreb, prvi put u Hrvatsku, a da me prati tako bezvezno vreme? Kako ću šetati, kako ću klizati, kako ću osetiti čari adventa, kako ću fotografisati? Pljuštalo je sve jače u trenucima kada smo ulazili u grad, Dobro je što sam u poslednjem trenutku u ruksak spakovala kišobran. Zatrebaće.
Desetak autobusa bilo je parkirano duž Vlaške ulice. Svi su se gurkali i pogledom tražili svog vodiča. Naš vodič je visoko nosio narandžastu fasciklu. Sudarajući se nehotice kišobranima stigli smo do Trga bana Josipa Jelačića. Tu je bajka mogla da počne!
U turističkom info centru uzela sam mapu sa ucrtanim adventskim postavkama širom grada i krenula u pohod, U jednoj ruci kišobran, u drugoj mapa…Ne bi bilo praktično odmah nešto jesti ili piti, iako su se mirisi kuvanog vina, kobasica, medenjaka, fritula i drugih đakonija širili prolazima između dekorisanih štandova…Oko fontane Manduševac ispleten je adventski venac, na kome su sada već upaljene dve sveće. Čak su i prozori pastelnih zgrada koje oivičavaju trg ukrašeni. Vidi se da su Zagrepčani mislili na svaki detalj. Prava Božićna bajka.
Krenula sam Praškom ulicom, ka Umetničkom paviljonu. Negde na sredini ulice dočekao me je još jedan božićni vašar: Zrinjevac! Zrinjevac se smatra jednim od najlepših parkova u Zagrebu. U ovo doba godine svako njegovo drvo ukrašeno je srebrnim lampicama, koje su svetlucale i tada, ulepšavajući mi tmurni kišni dan. Mališani su se slikali sa snežnom kuglom, a na bini se mogla čuti proba benda koji će nastupiti uveče. Bilo mi je žao što ću u Zagrebu ostati samo jedan dan i što neću imati priliku da uživam u svirci.
Nakon toga stigla sam do Fuliranja. Kažu da „pretvara maštu u stvarnost, a snove u realnost” Ovde sam videla najviše mladih – izgleda sa je to jedno od kul mesta na kom se mladi sreću i šire božićnu razdraganost jedni s drugima. I ja sam im se pridružila uveče i uživala u ovoj toploj atmosferi koliko mi je vreme dozvolilo. Zaista čarobno!
Kod žute zgrade u stilu secesije – Umetničkog paviljona, počinje Trg kralja Tomislava, prvog hrvatskog kralja. Tu je, naravno, i njegov spomenik. Ali, ono zbog čega sam posebno želela ovde da dođem, jeste Ledeni park – što je ujedno i ime ovog adventskog punkta. Nažalost, kiša me je omela da ostvarim svoj san i izvedem piruetu s pogledom na Glavni kolodvor i šarene božićne štandove. Možda naredne godine?
U povratku ka Trgu bana Jelačića prošla sam kroz Marićev prolaz – posebno zanimljiv zbog isprepletanih svetlucavih grana koje ga krase. Romantična šetnja pod zvezdama neće nijedan zaljubljeni par ostaviti ravnodušnim.
Kad sam izašla iz prolaza – kiša je prestala. Možda on zaista nosi neku čaroliju? Napokon sam mogla da spakujem kišobran u ruksak i posmatram grad i ljude. Više se nismo sudarali kišobranima – već osmesima.
I sve se poklopilo – jer sam mogla potpuno da doživim pogled na zagrebačke krovove i tornjeve sa Klovićevih dvora, u idliličnoj atmosferi Gornjeg grada. Nisam marila za duge redove za fotografisanje u ramovima u oblicima božićnih motiva, fotografisala sam se samo na mestima gde nije bila velika gužva. Želela sam da osetim atmosferu i zapamtim te poglede, a u tome sam uspela.
Sišla sam niz stepenice koje su vodile ka možda najpopularnijem i meni lično najlepšem adventu u Caffe de Matoš. Zaista je bilo smešno kada mi je jedna ljubazna prodavačica rekla da je to kafe na otvorenom, nakon što sam 10 minuta tražila pravi, zatvoreni kafić! Sve vreme sam bila u njemu 😉 Ovde vlada posebna božićno – romantična atmosfera. Crveno, volim te crveno! Fenjeri suptilno osvetljavaju s ljubavlju uređene stolove za dvoje, a na svakoj stolici tu je i mekano ćebe u koje se možete ušuškati pri ispijanju kafe ili čaja. Iznad vas lebde crvena srca i kugle. Dok šetate, na svakom koraku možete naći odličan kutak za fotografisanje…Toliko je romantično da smo ovde videli i novopečene mladence…
A kad sam se spustila niz stepenice, odmah kraj žičare – jedne od najzanimljivijih atrakcija koju zbog ogromne gužve nisam probala, stigla sam do Adventa na Štrosu – Štrosmartra. Odavde sam ponovo posmatrala grad iz ptičje perspektive i napokon probala nešto od gastronomskih delicija – kobasicu češnjovku, Izvrsno!
Nakon pauze i kafe u kafeu Argentina ( pravi, zatvoreni kafić) vreme je bilo za večernji obilazak. Još jednom sam prošetala ulicama Zagreba, i još jednom osetila tu predbožićnu groznicu. Zaustavljala sam se na svakom štandu Evropskog trga, još jednom obišla Donji grad i zasladila se uz fritule sa nutelom. Sve je vrvelo od ljudi. Mladih, starijih, dece… Ulice su bile preplavljene, bilo mi je neshvatljivo da ljudi šetaju i po kolovozima, a da se vozači tramvaja zbog toga ne bune. Da li ih je sve uhvatila neka predbožićna ludost? Biće da jeste 🙂
Ali ta ludost mi se svidela. Jer i sama volim da vidim i osetim toleranciju, razdraganost i osmehe. Da se osećam dobrodošlo i prihvaćeno, bez obzira na to odakle sam. A tako sam se zaista osećala u Zagrebu. Falio je samo sneg, da bajka bude potpuna. Zato se radujem sledećoj godini!
Ako niste posetili Advent u Zagrebu, imate još vremena 😉 Javljajte mi utiske!
A ako vas zanima gde još možete na advent, pročitajte ovaj tekst.
