Alpi – Danijela Ćalasan

Varenna – biser Komo jezera

Na samo 61km od Milana, glavnog grada Lombardije, nalazi se mondenski gradić Varenna, koji svojim položajem i lepotom predstavlja pravi dragulj Komo jezera. To je mesto na kome zastaje dah svakom čiji se pogled izgubi u dodiru jezera i čarobnih Alpa, mesto koje, i pored mnogobrojnih posetilaca, odiše mirom. Mir će prekidati samo zvuk talasa i sirena brodića koji neprestano prevoze putnike sa jednog dela jezera na drugo.

Naše putovanje počelo je na glavnoj železničkoj stanici u Milanu ( Milano Centrale), gde smo kupili karte za voz u pravcu Tirana ( pažnja: ne Torina). Karta do Varenne Esino košta 6,70 evra i može se kupiti na automatu. Ukoliko znate kada ćete se vratiti, možete kupiti i povratnu kartu, u tom slučaju cena je 13,40 evra po osobi.

Do Varenne se putuje nešto više od sat vremena, Vreme će vam proći brzo jer ćete uživati u pogledu na jezero i Alpe, i svaka naredna stanica če biti lepša od prethodne…Voz staje u Monci ( Monza) I Leku ( Lecco), a zatim stiže u Varennu. Čim smo izašli iz voza, svratili smo u turističku organizaciju, koja se nalazi odmah na železničkoj stanici. Tu smo dobili mapu sa ucrtanim znamenitostima. ( Ukoliko niste kupili povratnu kartu, to možete uraditi ovde, jer na železničkoj stanici ne postoje automati. U krajnjem slučaju, kartu možete kupiti u vozu, po malo višoj ceni).

Odakle početi? Najbolje od Lida – plaže koja se nalazi na par minuta od stanice. To je ustvari plaža koja se nalazi na terasi restorana Lido. Ovde možete provesti dan pod suncobranima, uz piće iz restorana, cene se kreću od 4 evra naviše, u zavisnosti od usluge. Mi se ovde nismo zadržavali jer smo želeli da istražimo gradić, a i znali smo da se sa druge strane nalazi lepša plaža, koja je, uz to, i besplatna.

Prateći mapu, prošetali smo duž jezera, uživajući u hladu borovine, prolazeći pored vila, restorana, kafića,i bacajući poglede ka uskim, cvećem ukrašenim stepeništima – pasažima, koji su tako savršeno pristajali ovom mestu, čineći ga jos romantičnijim nego čto nam se na prvi pogled činilo.

U jednom trenutku stigli smo do hotela Royal Victoria i primetili da postoji malo stepenište koje vodi ka jezeru. Kada smo se spustili, ugledali smo ušuškanu plažu – to je ona plaža koju su nam meštani spomenuli! Dostupna je za goste hotela, ali i za nas, takoreći obične posetioce. Odlučili smo da ovde provedemo deo dana, uživajući u suncu i jezeru. Postoji i plići deo za manju decu i neplivače, tako da nema razloga da sebe ne počastilte kupanjem na ovom rajskom mestu. Iza plaže, sa leve strane hotela, nalazi se česma sa izvorskom vodom, gde se možete osvežiti pre nego što nastavite da otkrivate ostale tajne Varenne.

Najbolje je da na trenutak ostavite mapu i prepustite se strmim ulicama, stepeništima iza kojih se kriju čarobni pogledi na jezero i brodove, umetničke galerije, suvenirnice…Tako ćete sigurno doći i do centra Varenne, gde se nalazi crkva, tu možete popiti kafu, pojesti sladoled, ili jednostavno provesti vreme sedeći na nekoj od klupa na trgu.

Naš put dalje vodio je do zamka Castello di Vezio. Do njega vodi strma staza duga 2,5 km, kojom se kroz šumu stiže u mesto Perledo. Duž celog puta postoje putokazi i klupe za predah, a na nekoliko mesta ćete videti i česme. Do zamka se može stići i autom/ taksijem, sa druge strane Varenne, međutim, mi smo želeli da se malo pomučimo – a to i vama preporučujem, ponesite samo flašicu sa vodom i udobnu obuću ) Ulaz u dvorište zamka se plaća 4 evra.

Razlog čestog posećivanja zamka od strane turista je jedan od najlepših pogleda na Komo jezero. Zamak je u stvari ruševina, videćete njegove zidine, a u središnji deo se hrabriji mogu popeti do samog vrha i uživati u pogledu od 360 stepeni.

Pri silasku smo videli putokaz koji je vodio ka mestu Bellano. Odlučili smo da ga ispratimo i spustimo se strmom stazom i vidimo šta nas to tamo očekuje.

I osećaj nas nije prevario – na kraju staze bio je mostić, ispod koga se slivalo mnoštvo malih vodopada. Prizor je bio predivan! Od meštana koji su se ovde kupali saznali smo da nas tek iza krivine, opkoljene strmim i klizavim stenama, čeka iznenađenje – predivni vodopad i kada hladne vode za one željne osveženja!

Nakon posete zamku i uživanju u pogledu na netaknutu prirodu, spustili smo se nazad do Varenne. Sunce je polako zalazilo, i bilo je vreme da se, teška srca, oprostimo od ovog mesta.

Uputili smo se ka železničkoj stanici. Napustili smo Varennu, u nadi da će nas put uskoro ponovo naneti u ovaj deo Italije, i da ćemo imati vremena da otkrijemo još neke tajne ovog grada – a sigurni smo da ih ima još mnoštvo.

Da li biste rado posetili Varennu?

Ako vam se svideo ovaj tekst, pročitajte i tekstove

Praktični vodič za Milano

Pavia – zaboravljeno blago Lombardije

Odgovor na večito pitanje: Kako toliko putuješ?

U Mocartovom gradu

Vetrovito novembarsko jutro i snežni Alpi oko nas. Da sam se pre par godina našla ovde, sigurno bih negodovala zbog hladnoće. Međutim, nakon par godina putovanja, naučila sam da i sumorna jesen daje gradu neku posebnu čar. Ušuškavajući vrat toplim šalom, koračale smo Olja i ja sa iščekivanjem ka Mirabel bašti.

Prostrana, cvetna , lepo uređena bašta krasila je i davala bajkoviti izgled Mirabel palati iz 1606. godine. Ovu palatu i vrt posvetio je princ – biskup Volf Ditrih svojoj ljubljenoj Salome Alt. Naziv palate Mirabel je kovanicu od italijanskih reči „mirabile” – divna i „bella” – lepa. „Sigurno ju je mnogo voleo” – pomislila sam, „čim joj je sagradio nešto ovako čarobno.”

Iz Mirabel parka nastavili smo put ka reci Salzach – po kojoj je i sam grad dobio ime. Most koji vodi ka starom jezgru grada ukrašen je šarenim katancima. Parovi ni ovde nisu preskočili priliku da zaključaju svoju ljubav. Pogled sa mosta ka reci i tvrđavi Hohensalzburg jedan je od najlepših u gradu.

Uživala sam šetajući ka glavnoj pešačkoj ulici – Getreidegasse. To je najstarija i najlepša salcburška ulica. Njena jedinstvenost ogleda se u prepoznatljivim simbolima objekata Ovde smo naišle na veliki broj butika, prodavnica sa Mocart kuglama i austrijskom narodnom nošnjom, kafića, pekara, tradicionalnih restorana…

Najznačajniji objekat u Getreidegasse jeste Mocartova rodna kuća, na broju 9. Ispred nje ćete uvek primetiti najveću gužvu u bilo koje doba dana. Zanimljivo je da to nije stvarno Mocartova rodna kuća, već potpuno autentična kopija, jer je prava bila bombardovana za vreme Drugog svetskog rata. Na ovom mestu sada se nalazi muzej, u kome se mogu videti originalni lični Mocartovi predmeti, kao i njegova prva violina.

Salzburg se veoma ponosi Mocartom, te on zasluženo ima i svoj trg. Mocart je ovde rođen 27. januara 1756. godine. Najznačajniji deo svog umetničkog života proveo je u Beču, koji mu je , kao umetniku u 18. veku mogao pružiti mnogo više. U Salzburgu se osećao ograničenim i nije imao uslova da neguje svoj izvanredni talenat, Zbog toga nije preterano voleo svoj rodni grad. Mocartov trg krasi njegov spomenik, a u vreme božićnih praznika tu je postavljeno i klizalište.

Odmah pored Mocartovog trga nalazi se i glavni gradski trg Residenzplatz sa katedralom sv. Ruperta i predivnom fontanom iz 15. veka. Katedrala svetog Ruperta je nekoliko puta rekonstruisana, sagrađena je 774. godine, zatim renovirana nakon požara 1181. , a poslednje izmene je izvršio Volf Ditrih za vreme svoje vladavine u 17. veku. . Sa leve i desne strane nalaze se stara i nova rezidencija , koje su izgrađene u razmaku od 3 godine, takođe u 17. veku. Trg je veoma prostran i glavno je mesto okupljanja i leti i zimi. Leti se građani najčešće okupljaju oko fontane, a zimi posećuju božićne markete i uživaju u kuvanom vinu i Mocart kuglicama.

Od glavnog gradskog trga prošetali smo ka Crkvi svetog Petra i manastiru koji potiče iz 7. veka. Manastir je osnovao sveti Rupert, a iz tog razloga je kasnije sagrađena katedrala posvećena njemu.

Grad Salzburg sa visine od 506m nadgleda zamak Hohensalzburg, On je simbol grada i krasi svaku razglednicu. Do tvrđave se može popeti peške ( potrebno je oko 15 min laganim hodom) ili žičarom. Dok se penjete do zamka, okrenite se par puta i imaćete Salzburg na dlanu – sa ovog mesta moći ćete da vidite panoramu grada, trgove, ulicu Getreidegasse i tornjeve crkava i manastira. Ulaz u zamak se plaća oko 10 evra, a postoji i grupna ulaznica za 10 ili više osoba.

Salzburg nije veliki i sve glavne znamenitosti grada nalaze se u samom starom jezgru. Gledajući mapu, Olja i ja smo uočile da postoji nekoliko palata na drugom delu grada, a najviše pažnje nam je privukla Hellbrunn palata. Odlučile smo da krenemo peške, iako nam je par meštana sugerisalo vožnju autobusom. Međutim, imale smo dovoljno vremena i upustile smo se u ovu avanturu.

Nakon sat i po vremena hoda shvatile smo da su meštani ipak bili u pravu, ali sada više nije bilo nazad. Stigle smo do Hellbrunner Allee, aleje duge oko 5 km. Sa naše leve strane stare austrijske kućice , krave koje pasu na zelenim livadama, sa naše desne strane snežni Alpi! Uživale smo u šetnji netaknutom prirodom, Mir i tišina ovde su vodile glavnu reč.

Na kraju aleje stigle smo i do Hellbrunn palate, čije je dvorište bilo pusto. „Ovde će se održati jedna od najvećih božićnih marketa u Salzburgu” – rekla nam je jedna gospođa koju smo zatekle kako šeta sa ćerkom.

Palata je okružena prostranim parkom sa jezerom koje čuvaju dva jednoroga! U kompleksu parka postoji i muzej, koji nažalost nismo mogle posetiti jer je već bilo veče.

Umorne od šetnje, ali ipak srećne što smo našle ono što smo tražile, krenule smo ka autobuskoj stanici. Posle 15ak minuta bile smo ponovo kod Mirabel palate – gde nas je čekao naš autobus za povratak ka Srbiji.

Tako se završio jedan hladni vetroviti dan u Salzburgu – bajkovitom gradu ušuškanom u podnožju Alpa. Hohensalzburg zamak je kao mesec obasjavao grad. Pomislila sam: „Sigurno ću se vratiti.”

Da li ste vi posetili Salzburg? Kakav je utisak on na vas ostavio? Radujem se vašim komentarima!