Couchsurfing – Danijela Ćalasan

Da li si ikad spavao/ la na kauču nepoznate osobe? U drugoj zemlji? U nepoznatom gradu? Da li ti se to čini čudnim, nesvakidašnjim, riskantnim? Mene je ta neobična ideja privukla odmah! Ukoliko još nisi čuo/ la za Couchsurfing ili se još uvek dvoumiš da li je takav način putovanja za tebe – pročitaj ovaj tekst do kraja.

Šta je zapravo Couchsurfing?

Couchsurfing je online posrednik između putnika koji traži smeštaj u nekoj zemlji i lokalnog stanovnika koji besplatno nudi svoj kauč ili sobu. Putnik dobija besplatan smeštaj, a oba učesnika kontakt sa drugom kulturom, drugim jezikom, drugim načinom života.

Osnovna ideja ove platforme nije samo da besplatno spavaš kod nekog, već da tvoje putovanje bude intenzivnije i kvalitetnije. Od svog domaćina možeš saznati o načinu života u njegovoj zemlji, o običajima, o tradicionalnoj hrani i piću, koje ćeš sigurno kod njega i probati. On će ti dati savete u vezi sa obilaskom grada i otkriti neka mesta koja su turističkim vodičima verovatno nepoznata, što će tvoj boravak učiniti autentičnim i nezaboravnim.

Kako sve to funkcioniše?

Prvi korak je pravljenje profila. Važno je da pri pravljenju profila budeš iskren/ a i napišeš što više o sebi. Fotografija nije obavezna, ali je poželjna, jer postavljanjem fotografije odaješ utisak otvorene i pouzdane osobe. U profilu ćeš pisati o svojim interesovanjima, putovanjima, navikama…

Ukoliko planiraš i ti da primaš ljude, potrebno je da napišeš i u kakvim uslovima živiš – da li bi potencijalni posetilac imao svoj krevet, sobu, da li živiš sam/ a ili s nekim, da li imaš kućne ljubimce, koje su tvoje navike ( npr. rano ustajanje, veganska / vegetarijanska ishrana, naturalizam itd.). Ove informacije su jako važne za potencijalnog posetioca, jer je jako važno da se u tvom domu on oseća sigurno i opušteno. Što se više stvari poklopi – to je veća šansa poseta bude na obostrano zadovoljstvo.

Ako tražiš domaćina u nekom gradu, možeš ga naći na dva načina. Prvi je da objaviš javni poziv i čekaš da ti se neko javi Drugi je da u pretragu ukucaš mesto putovanja, pretražiš korisnike iz tog grada i na osnovu njihovih profila pronađeš odgovarajuće, te im pošalješ privatnu poruku. Ja preferiram drugi način, jer je ličniji. Kada se nekom obratiš direktno, i kažeš zašto želiš baš njega da upoznaš – veće su šanse da će te ugostiti. Dakle, slanje zahteva je kao neka vrsta motivacionog pisma 🙂

Kada pronađeš domaćina, dogovarate se o mestu i vremenu sastanka. I, druženje počinje! Bilo bi lepo da svom domaćinu poneseš neki simboličan poklončić iz svoje zemlje i da se pre odlaska informišeš o običajima zemlje u koju ideš. Važno je da znaš da domaćin nije dužan da sa tobom provodi vreme, da ti kuva, pere veš itd. Međutim, moje iskustvo je pokazalo da su korisnici veoma predusretljivi i gostoljubivi, i da će posvetiti vreme gostu ukoliko im svakodnevne obaveze to dozvoljavaju.

Kada se vratiš sa putovanja, potrebno je da ostaviš iskrenu referencu, tj. komentar za svog domaćina. On će takođe pisati referencu za tebe kao gosta. Tek kada obe strane objave komentare, oni će postati javno vidljivi. Imaj na umu da se reference ne mogu brisati niti menjati.

Koliko je Couchsurfing siguran?

Couchsurfing postoji od 2003. godine i trenutno ima 15 miliona korisnika širom sveta. Četiri miliona putnika godišnje nađe smeštaj baš preko ove platforme. Svoju sigurnost ćeš najbolje osigurati ukoliko:

pre zahteva za smeštaj pročitaš reference potencijalnog domaćina
proveriš da li je potencijalni domaćin verifikovao svoj profil
komuniciraš sa potencijalnim domaćinom samo putem sajta/ aplikacije.

Naravno, i tvom potencijalnom domaćinu je važno da si ti pouzdana osoba. Zbog toga je važno da i ti verifikuješ profil. Couchsurfing nudi korisnicima doživotnu verifikaciju za 60 dolara. Kada jednom platiš, pored tvog imena će se pojaviti zeleni znak. Verfikacija podrazumeva ostavljanje svih podataka iz ličnog dokumenta, kao i broja kreditne kartice.

Moja iskustva

Prvo Couchsurfing iskustvo imala sam 2015. godine. Tada smo Lidija i ja putovale u Monpeje u Francuskoj i tamo smo ostale jednu noć, da bismo kasnije nastavile ka ribarskom gradiću Sete.

Dugo smo tražile smeštaj. Prvo smo objavile javni poziv, što se ispostavilo kao greška, jer smo dobijale zahteve uglavnom od muškaraca koji su tražili devojke. Onda smo se odlučile za detaljnije istraživanje profila i pronašle Francuskinju Lorene.

Sam naš dolazak je bio prilično neprijatan – jer je i ona tada prvi put bila domaćin. Nismo znale kako da se ponašamo, šta je u redu, a šta ne…Ispotavilo se da Lorene ne priča baš dobro engleski, tako da je između nas dve postojala i jezička barijera. Lidija je sve vreme prevodila 😉

.Prvo što smo primetile kada smo ušle je da ona ima mačku u stanu, što nije pisalo u profilu. Ubedila nas je da je mačka fina i da nam neće smetati dok budemo spavale u dnevnoj sobi. Međutim, izgleda da smo joj se baš svidele, jer se nije makla od nas. Na kraju je spavala u krevetu između nas dve 😀

Osim epizode s mačkom, sve je bilo zaista lepo. Probale smo pravi francuski doručak, a Lorene je sa nama obišla grad i pokazala nam neke zanimljive kutke.

Moje najlepše Couchsurfing iskustvo vezujem za Brašov i sjajnu Irinu. Kod nje sam nažalost provela samo jednu noć. Irina me je dočekala sa večerom i rumunskom rakijom, koja je jača od naše. Ustupila mi je krevet u svojoj spavaćoj sobi i dala mi karte za prevoz koje je samo trebalo da otkucam.

Pored svega što je učinila za mene, pre svega mi se dopalo kod nje što je opuštena i nasmejana. Skoro da nismo ni spavale, jer smo našle toliko zajedničkih tema – od plesa, preko putovanja, učenja jezika, do Srbije – odakle je i Irinin momak Saša. Ostale smo u kontaktu i nadam se da ću je uskoro ponovo posetiti.

Tekst o Brašovu možeš pročitati na ovom linku.

Couchsurfing Hangouts

Ukoliko u nekom gradu imaš smeštaj, ali želiš da upoznaš nekog lokalca, možeš instalirati Couchsurfing aplikaciju i uključiti Hangout mode. Hangout mode ti dozvoljava da vidiš turiste i lokalce koji se nalaze u tvojoj blizini i omogućava da s njima stupiš u kontakt., u cilju upoznavanja i druženja.

Ukoliko ti se ova mogućnost dopada, važno je da znaš da će aplikacija od tebe zahtevati da ukljućiš lokaciju. Savetujem ti da pri dogovaranju koristiš samo nju, kako bi sve poruke bile vidljive Couchsurfing timu. Za mesto sastanka uvek izaberi neki veći, promentiji trg ili znamenitost grada.

Nakon druženja takođe treba da ostaviš referencu na sajtu, a i ti ćeš dobiti svoju.

Ja sam samo jedanput koristila opciju Hangouts, 2018. godine u Budimpešti. Tada sam se srela i upoznala sa Hakimom iz Azerbejdžana i zajedno smo obilazili božićne markete. Moju priču iz Budimpešte možeš pročitati ovde.

Da li ti se dopala ideja?

Ukoliko ti se svidela priča koja stoji iza Couchsurfinga, možeš napraviti svoj profil ovde. Ukoliko budeš imao/ la bilo kakvo pitanje, možeš mi slobodno pisati.

A ako si već bio domaćin ili gost, podeli svoja iskustva! Čekam tvoje odgovore u komentarima 😉

Kada sam na putovanjima, uglavnom me prati sreća, pa je tako bilo i na mom putovanju po Transilvaniji. Iako nisam planirala da posetim Bran i Brašov prilikom učešća na kampu u rumunskom selu Bekokten, nakon upoznavanja sa divnom gospođom Adom i njenim sinom Sorinom, odlučila sam da sa njima otputujem do njihovog rodnog mesta Brana, a zatim sam se našla i u Brašovu.

Bran je ustvari malo mesto, koje je, zbog Drakulinog dvorca, poznato u svetu. Lokalci se s jedne strane često nerviraju zbog tolikih posetioca, ali, s druge strane, priznaju da im prija što turisti sa svih strana sveta ostavljaju novac u njihovom selu. Oni prvi će vam često reći istinu – da ovo nije pravi Drakulin dvorac. Naime, grof Drakula nije nikad živeo u ovom dvorcu, već ga je samo posećivao. Bez obzira na to, on je svakako vredan vaše posete, barem zbog svog impozantnog izgleda.

Kada se nađete u Branu, videćete bezbroj suvenirnica, restorana , kafića posvećenih grofu. Možete probati Drakulinu kafu, Drakulin sendvič, Drakulin burger, Drakulin sladoled, obući majicu sa likom Drakule, ili i sami postati Drakula – kupovinom maske!

Ali, pre nego što jedete, pijete, i kupite suvenire, predlažem da kupite kartu za ulaz u dvorac, koja košta oko sedam evra. Kada prođete kroz kapiju, sa leve strane ćete videti muzej grofa Drakule, u koji obavezno treba da uđete pre posete dvorcu. U muzeju ćete saznati sve što treba da znate o Vladu Cepešu i njegovom životu. U samom dvorcu nećete mnogo saznati, jer u njemu možete da vidite samo odaje dvorca, i da pročitate par informacija. Sam dvorac je spolja predivan, međutim, iznutra me nije mnogo oduševio, moguće i zbog toga što je u uzanim prolazima i na spiralnim stepenicama često dolazilo do zastoja zbog ogromne gužve ( bila je subota). Ono što me jeste oduševilo je bašta dvorca, kojom možete prošetati, odmoriti se i napraviti par odličnih fotografija.

Pošto su me Ada i Sorin ostavili u Branu, trebalo je da pronađem prevoz do Brašova. Naišla sam na autobusku stanicu, gde sam sa još par turista sačekala međumesni autobus. Karta do Brašova je koštala 4 evra, a putovanje je trajalo oko 45 minuta. Autobus me je ostavio na glavnoj autobuskoj stanici u Brašovu, pa sam odatle gradskim autobusom konačno stigla do centra grada. Naravno, sve to uz pomoć divnih lokalaca, i jednog Catalina, Rumuna koji je došao u Transilvaniju da istražuje transilvanijska sela. Pošto je već bio u Brašovu, ponudio se da mi pokaže grad, tako da sam ovog puta imala i vodiča!

Prvo mesto gde smo zastali, umorni i željni kafe, bio je Bibliotheque Pub, koji se nalazi u samoj pešačkoj zoni, i ima prelepu baštu u pasažu. Ovde smo odmorili, uživajući u kafi, i listajući rumunske knjige

Nakon toga uputili smo se ka glavnom trgu Piata Sfatului. Glavna građevina na trgu je Stara gradska većnica iz 1420. godine, koja je danas muzej. Ako se okrenete u krug, videćete mnoštvo šarenih srednjovekovnih građevina, koje, uz samu Gradsku većnicu, čine jedan od najlepših trgova Rumunije.

Jedna od najimpresivnijih građevina u Brašovu je Crna crkva ( Biserica Neagră ), koja potiče iz 14. veka. Naziv je dobila zbog toga što su njeni zidovi i delovi krova pocrneli od velikog požara koji se dogodio u 17. veku. Unutrašnjost crkve je renovirana, dok je spoljašnjost ostala netaknuta. Crkva se može posetiti, cena ulaznice je oko dva evra. Kada smo mi bili unutra, nije postojala mogućnost penjanja u toranj, zbog renoviranja, ali ukoliko se nađete tamo, svakako možete pitati.

Naspram glavnog trga videćete veliko brdo na kome stoji naziv grada – podsetiće vas na Holivud! Ovo brdo je ustvari planina Tampa, i kada se popnete na njega, imaćete najbolji pogled na Brašov, sa visine od 955 m. Na brdo se možete popeti peške ili žičarom. Povratna karta za žičaru košta oko 4 evra. Žičara radi do 18h, ali ako ne stignete na nju, možete se spustiti peške do grada. Gore, osim što možete uživati u pogledu na crvene brašovske krovove i predivne srednjovekovne građevine, možete uživati i u hrani koja se sprema u improvizovanom fast food restoranu. Sedeći na panjevima, u hladu, ovde možete napraviti predah i napuniti baterije ( i stomak) za naredne pohode!

Nakon spuštanja žičarom, prošetali smo okolnim ulicama, i odjednom smo se našli u nekoj veoma uskoj ulici – Strada Sforii. Videli smo turiste koji je fotografišu – nije nam bilo jasno zbog čega – pa smo na internetu pročitali da se smatra najužom ulicom istočne Evrope. Eto – naleteli smo na znamenitost, a nismo ni znali! Svakako, bilo je lepo prohodati njome!

Obilazeći ulice, popeli smo se na još jedan vidikovac, skroz na drugoj strani grada, na kome smo našli manji zamak. Pošto je bio zatvoren, nismo saznali ništa o njemu, ali smo sa ovog dela grada mogli da vidimo i novi deo grada. Put to gore je bio strm i naporan, ali ga je olakšalo to što su kuće u ovom delu grada toliko divne , da sam nekoliko puta morala da stanem kako bih fotografisala.

Pošto je već bilo veče, vratili smo se do trga i uživali u osvetljenom gradu. Primećivalo se da se bliži subota uveče, grad je počeo stvarno da živi. Na trenutak, slušajući ulične svirače i sedeći na klupi, stvarno smo se osetili kao deo ovog grada. Odlučili smo se da kraj našeg dana u Brašovu dočekamo na istom mestu gde smo ga i započeli – a to je Bibliotheque Pub, koji je u večernjim satima vrveo od posetioca, i mladih i starijih.

Pošto sam preko Couchsurfing-a pronašla smeštaj kod jedne Irine, veče sam provela sa njom i jednim Mišom iz Slovačke, koji je takođe bio njen gost, učeći rumunski i pijući rumunsku rakiju – koja je mnogo jača od naše!

Nažalost, rano ujutru morala sam da krenem put Fagaraša, a u mojim mislima ostao je pogled na izlazak sunca u Brašovu, kog ću sigurno ponovo posetiti.