Tag: dvorac

Neplanirano u Brašovu

Kada sam na putovanjima, uglavnom me prati sreća, pa je tako bilo i na mom putovanju po Transilvaniji. Iako nisam planirala da posetim Bran i Brašov prilikom učešća na kampu u rumunskom selu Bekokten, nakon upoznavanja sa divnom gospođom Adom i njenim sinom Sorinom, odlučila sam da sa njima otputujem do njihovog rodnog mesta Brana, a zatim sam se našla i u Brašovu.

Bran je ustvari malo mesto, koje je, zbog Drakulinog dvorca, poznato u svetu. Lokalci se s jedne strane često nerviraju zbog tolikih posetioca, ali, s druge strane, priznaju da im prija što turisti sa svih strana sveta ostavljaju novac u njihovom selu. Oni prvi će vam često reći istinu – da ovo nije pravi Drakulin dvorac. Naime, grof Drakula nije nikad živeo u ovom dvorcu, već ga je samo posećivao. Bez obzira na to, on je svakako vredan vaše posete, barem zbog svog impozantnog izgleda.

Kada se nađete u Branu, videćete bezbroj suvenirnica, restorana , kafića posvećenih grofu. Možete probati Drakulinu kafu, Drakulin sendvič, Drakulin burger, Drakulin sladoled, obući majicu sa likom Drakule, ili i sami postati Drakula – kupovinom maske!

Ali, pre nego što jedete, pijete, i kupite suvenire, predlažem da kupite kartu za ulaz u dvorac, koja košta oko sedam evra. Kada prođete kroz kapiju, sa leve strane ćete videti muzej grofa Drakule, u koji obavezno treba da uđete pre posete dvorcu. U muzeju ćete saznati sve što treba da znate o Vladu Cepešu i njegovom životu. U samom dvorcu nećete mnogo saznati, jer u njemu možete da vidite samo odaje dvorca, i da pročitate par informacija. Sam dvorac je spolja predivan, međutim, iznutra me nije mnogo oduševio, moguće i zbog toga što je u uzanim prolazima i na spiralnim stepenicama često dolazilo do zastoja zbog ogromne gužve ( bila je subota). Ono što me jeste oduševilo je bašta dvorca, kojom možete prošetati, odmoriti se i napraviti par odličnih fotografija.

Pošto su me Ada i Sorin ostavili u Branu, trebalo je da pronađem prevoz do Brašova. Naišla sam na autobusku stanicu, gde sam sa još par turista sačekala međumesni autobus. Karta do Brašova je koštala 4 evra, a putovanje je trajalo oko 45 minuta. Autobus me je ostavio na glavnoj autobuskoj stanici u Brašovu, pa sam odatle gradskim autobusom konačno stigla do centra grada. Naravno, sve to uz pomoć divnih lokalaca, i jednog Catalina, Rumuna koji je došao u Transilvaniju da istražuje transilvanijska sela. Pošto je već bio u Brašovu, ponudio se da mi pokaže grad, tako da sam ovog puta imala i vodiča!

Prvo mesto gde smo zastali, umorni i željni kafe, bio je Bibliotheque Pub, koji se nalazi u samoj pešačkoj zoni, i ima prelepu baštu u pasažu. Ovde smo odmorili, uživajući u kafi, i listajući rumunske knjige

Nakon toga uputili smo se ka glavnom trgu Piata Sfatului. Glavna građevina na trgu je Stara gradska većnica iz 1420. godine, koja je danas muzej. Ako se okrenete u krug, videćete mnoštvo šarenih srednjovekovnih građevina, koje, uz samu Gradsku većnicu, čine jedan od najlepših trgova Rumunije.

Jedna od najimpresivnijih građevina u Brašovu je Crna crkva ( Biserica Neagră ), koja potiče iz 14. veka. Naziv je dobila zbog toga što su njeni zidovi i delovi krova pocrneli od velikog požara koji se dogodio u 17. veku. Unutrašnjost crkve je renovirana, dok je spoljašnjost ostala netaknuta. Crkva se može posetiti, cena ulaznice je oko dva evra. Kada smo mi bili unutra, nije postojala mogućnost penjanja u toranj, zbog renoviranja, ali ukoliko se nađete tamo, svakako možete pitati.

Naspram glavnog trga videćete veliko brdo na kome stoji naziv grada – podsetiće vas na Holivud! Ovo brdo je ustvari planina Tampa, i kada se popnete na njega, imaćete najbolji pogled na Brašov, sa visine od 955 m. Na brdo se možete popeti peške ili žičarom. Povratna karta za žičaru košta oko 4 evra. Žičara radi do 18h, ali ako ne stignete na nju, možete se spustiti peške do grada. Gore, osim što možete uživati u pogledu na crvene brašovske krovove i predivne srednjovekovne građevine, možete uživati i u hrani koja se sprema u improvizovanom fast food restoranu. Sedeći na panjevima, u hladu, ovde možete napraviti predah i napuniti baterije ( i stomak) za naredne pohode!

Nakon spuštanja žičarom, prošetali smo okolnim ulicama, i odjednom smo se našli u nekoj veoma uskoj ulici – Strada Sforii. Videli smo turiste koji je fotografišu – nije nam bilo jasno zbog čega – pa smo na internetu pročitali da se smatra najužom ulicom istočne Evrope. Eto – naleteli smo na znamenitost, a nismo ni znali! Svakako, bilo je lepo prohodati njome!

Obilazeći ulice, popeli smo se na još jedan vidikovac, skroz na drugoj strani grada, na kome smo našli manji zamak. Pošto je bio zatvoren, nismo saznali ništa o njemu, ali smo sa ovog dela grada mogli da vidimo i novi deo grada. Put to gore je bio strm i naporan, ali ga je olakšalo to što su kuće u ovom delu grada toliko divne , da sam nekoliko puta morala da stanem kako bih fotografisala.

Pošto je već bilo veče, vratili smo se do trga i uživali u osvetljenom gradu. Primećivalo se da se bliži subota uveče, grad je počeo stvarno da živi. Na trenutak, slušajući ulične svirače i sedeći na klupi, stvarno smo se osetili kao deo ovog grada. Odlučili smo se da kraj našeg dana u Brašovu dočekamo na istom mestu gde smo ga i započeli – a to je Bibliotheque Pub, koji je u večernjim satima vrveo od posetioca, i mladih i starijih.

Pošto sam preko Couchsurfing-a pronašla smeštaj kod jedne Irine, veče sam provela sa njom i jednim Mišom iz Slovačke, koji je takođe bio njen gost, učeći rumunski i pijući rumunsku rakiju – koja je mnogo jača od naše!

Nažalost, rano ujutru morala sam da krenem put Fagaraša, a u mojim mislima ostao je pogled na izlazak sunca u Brašovu, kog ću sigurno ponovo posetiti.

Tags Couchsurfing, dvorac, Transilvanija

Italija Putnica

Praktični vodič za Milano: poseta Milanu ne mora biti skupa!

Post author By Deni putuje
Post date January 26, 2018
4 Comments on Praktični vodič za Milano: poseta Milanu ne mora biti skupa!

Uvek sam želela da posetim Milano, prestonicu Lombardije, grad visoke mode, ali i visokog standarda. Ako je on jedan od gradova sa vaše bucket liste, pročitajte ovaj praktični vodič. U njemu ćete naći informacije o tome kako otići u Milano, šta jesti, piti, videti, a da ne potrošite čitavo bogatstvo.

Aranžman

Moje putovanje u Milano koštalo je 79 evra. Prevoz iz Novog Sada, dva noćenja sa doručkom u odličnom hotelu sa tri zvezdice. Putovala sam sa jednom turističkom agencijom iz Novog Sada. Kupon za putovanje uzela sam putem sajta za popuste Kupi me, koji je koštao 790 din.

Prevoz, smeštaj u hotelu B&B, doručak, vodič – sve je bilo savršeno! U Italiji postoji obavezna turistička taksa u hotelima, tako da smo pri dolasku platili dodatnih 6 evra hotelu ( 3 evra po noćenju u dvokrevetnoj sobi) Od centra grada bili smo udaljeni 15 min vožnje metroom.

Prevoz
U Milanu možete putovati biciklom, autobusom, tramvajem, i metroom. Postoji naravno i opcija taksija – ali nju ne bih preporučila ukoliko želite da uštedite ( saznali smo da taksi-službe u Milanu funkcionišu malo drugačije nego kod nas – taksimetar otkucava od trenutka kada pozovete taksi, a ne od trenutka kada u njega uđete). Mi smo najviše putovali metroom – jer je najbrže, i izbegne se gužva velikog grada. Postoje tri linije – crvena, zelena i žuta, grad je odlično povezan. Karta za jednu vožnju metroom košta 1,5 evra. Ukoliko ostajete duže, najbolje je da kupite kartu koja važi 48h od trenutka kada je prvi put otkucate u automatu. Ta karta košta 8,25 evra i možete se voziti neograničeno za tih 48 h – metroom, autobusom i tramvajem. Ona važi za prvu zonu ( koja je dovoljno velika, ukoliko ostajete par dana, verujem da ćete biti samo u prvoj zoni). Metro možete koristiti do 00;30 svakog dana.
Posebna pogodnost je Milano City Pass – turistička kartica. Ona vam omogućava besplatan gradski prevoz, popuste za određene atrakcije, besplatan ulazak u dva muzeja i još mnogo toga.

Hrana i piće
Na svakom putovanju, možda i najveća suma novca ode na hranu. Mi smo u svom aranžmanu sa agencijom imali doručak, što nam je dodatno umanjilo troškove. Tokom dana smo najviše jeli voće i sladoled ( ipak je bio avgust i temperature od 35-40 stepeni). Svi kažu da u Italiji ne postoji loš sladoled, postoje samo više ili manje popularne sladoledžinice/ poslastičarnice. Cene porcije sladoleda se kreću od 2,5 evra ( mala porcija – koja uopšte nije mala) pa naviše. Najčešće ćete videti da imaju 4 veličine – u zavisnosti od broja ukusa. Mi smo sladoled jeli na dva mesta – Grom i Venchi – i bili smo prezadovoljni!

Cena hrane po restoranima se smanjuje kako idete od centra ka drugim delovima grada, tako da se može naći nešto za svačiji džep. Pre ulaska u restoran obavezno pogledajte meni koji je istaknut ispred – da se posle ne biste neprijatno iznenadili.

Pekare su odlične – mi smo u pekarama probali pizze i bile su izvrsne – cene se kreću od 2,5 evra pa naviše. Probajte i pancerote ( 2 – 2,5 evra) i neke od kroasana, ako se želite zasladiti.

Ono što je za Milano karakteristično jesu aperitivo i apericena, koje možete probati uveče, od 19h pa negde do 22 i 30h. Aperitivo podrazumeva da u restoranu/ kafiću naručite piće i uz njega dobijete neku zakusku –grickalice, sir, šunku, pečurke. Apericena je već ozbiljna večera – uz naručeno skuplje piće ( najčešće koktel, 9-10 evra) dobijate mogućnost da pristupite bifeu i takoreći napunite tanjir – tu vas čekaju pasta, mini pizze, razne salate, krompir, piletina, bareno povrće, i naravno dezert – mafini, kolači, razni kroasani i voće. Najpoznatija mesta za apericenu i aperitivo su Navigli ( koji se nalazi na kanalima Navigli) i Brera distrikt. Dok budete šetali, vlasnici i konobari kafića/ restorana će vas pozivati da baš kod njih dođete i objasniće vam kako sve funkcioniše. Ovo nikako nemojte propustiti, jer ćete šetnjom uveče po ovim delovima grada osetiti pravi duh i gostoljubivost Italijana.

Svuda po gradu se nalaze česme sa pijaćom vodom, tako da nema potrebe da vodu kupujete u supermarketima, već vam je samo potrebna jedna flašica.

Kafa je naravno nezaobilazna. svakako bih preporučila da probate italijanski espresso, cene variraju od lokacije i razlikuju se od toga da li stojite za barom ili sedite. Naš vodič nam je preporučio da probamo grappu – kafu sa alkoholom (lozovačom), koju kod nas ne možete pronaći. Za koji god kafić da se odlučite, sigurna sam da nećete naleteti na lošu kafu u Italiji!

Aktivnosti

Kada sam odlučila da posetim Milano i saopštila to dragim ljudima, njihova prva reakcija je bila pozitivna, uz rečenicu: „Jao, ali tamo je veoma skupo!”
Ali, to me nije sprečilo da ipak otputujem. Jer, veoma često se desi da su stvari koje želite da vidite veoma povoljne, ili čak – besplatne! Ja ću nabrojati neke od njih.
1. Videti katedralu Duomo spolja – da, to je ona građevina koja se nalazi na svim razglednicama Milana! I stvarno je prelepa! Ulaz u katedralu košta 12 evra, a poseban deo – krov Duoma, koji možete posetiti i diviti se pogledu na grad, možete videti za 5 evra. Međutim, bolji pogled je iz kafića u okviru Galerie Vittorio Emanuele II – koji ne košta ništa.

2. Osim toga što se sa Galerie Vittorio Emanuele II može posmatrati grad, ovaj prelepi tržni centar doprineće tome da se , barem na trenutak, osećate kao deo milanske elite – šetajući njime, videćete butike nekih od najpoznatijih modnih kreatora. Sam enterijer Galerie je nešto zbog čega se sigurno smatra jednim od najlepših tržnih centara Evrope, a možda i sveta.
27294095_10211066685333504_1720097191_n

3. Zamisliti želju – U samom tržnom centru primetićete da se u jednom delu okupila masa ljudi koji se vrte u krug. Nemojte da vas ovo čudi, na ovom mestu se nalazi slika bika, i veruje se , da ukoliko se na označenom delu vrtite tri puta na peti unazad i pritom zamislite želju – ona će se ostvariti.

4. Vidite Milansku Skalu – najpoznatiju opersku kuću za koju ste sigurno čuli. Karte za operu su veoma skupe, ali ukoliko želite, možete besplatno posetiti hol i virnuti u jednu od operskih dvorana.

World___Italy_La_Scala_Opera_House_in_Milan__Italy_062335_

5. Dvorac Sforza – renesansni dvorac do koga lako stižete od Duoma – ovde možete prošetati, uživati u pogledima na dvorac s jedne, a na Trijumfalnu kapiju sa druge strane. Možete i posetiti dvorac – ulaznica košta 5 evra i sa njom možete videti 15ak izložbi koje su trenutno aktuelne.

6. Tik uz dvorac nalazi se predivni Sempione park – oaza urbanog Milana, mesto za odmor, osveženje, šetnju po stazama i mostićima. Iz parka se pruža predivan pogled na spomenuti Sforza dvorac.

7. Čak i ako ne planirate nigde da putujete vozom iz Milana, treba da posetite glavnu železničku stanicu Milano Centrale, kako biste se divili njenoj arhitekturi.

8. Ukoliko ste kupili Milano City Pass, možete besplatno videti dva muzeja ( koji su to muzeji, pročitaćete na sajtu, ponuda se često menja)

9. Provozajte se tramvajem – kao što sam rekla, kada kupite dnevnu kartu za prevoz, ona obuhvata i vožnju tramvajem. Vožnja tramvajem po Milanu predstavlja poseban doživljaj jer su tramvaji mali i rustični, i dok se vozite, osetićete se kao da ste u nekom od prošlih vekova.

10. Posetite Navigli kanale – spomenula sam da Navigli distrikt predstavlja boemsku četvrt za Milaneze, mesto gde se uveče okupljaju i stari i mladi, uživajući u koktelima, hrani, i pogledu na kanale. Čak i da ne sednete nigde, sama šetnja ovim delom grada doprineće tome da osetite pravi duh grada.

11. Upoznajte lokalce – bilo gde da se nalazite, pokušajte da razmenite par reči sa lokalcima, pitajte ih za pravac, za savet…Italijani su veoma gostoljubivi, raduju se tome što ste došli da posetite njihov grad, i sigurno će vam izaći u susret. Još ako ste pre putovanja naučili par reči italijanskog – oduševiće se.

Izleti

Ukoliko želite da posetite još neka mesta u Lombardiji iz Milana, najpovoljnija opcija je da koristite BlaBlaCar ili, naravno, stopiranje. Pošto preko BlaBlaCar-a nismo mogli da pronađemo vožnje u željenim terminima, a stop nam je bio rizičan ( s obzirom na to da smo imali samo tri cela dana na raspolaganju), odlučili smo da koristimo voz. Vozovi su generalno povoljniji od autobusa. Dešava se da kasne, ali nijednom kašnjenje nije bilo duže od pola sata. Sve informacije o vozovima u Italiji možete pronaći ovde

Mi smo posetili sledeća mesta:

1. Varenna – gradić na Komo jezeru gde možete provesti čitav dan u šetnji, kupanju u kristalno čistoj vodi, a možete se prošetati i do mesta Perledo i posetiti zamak Vezzio, sa čije se terase pruža najlepši pogled na jezero i Alpe. Priču o Varenni možete pročitati ovde.

2. Lecco – takođe grad na jezeru, iz koga se može stići i direktno iz Varenne, u povratku za Milano. Iz grada se takođe pruža predivan pogled na jezero i Alpe, a od njega se peške može stići do mesta Malgrate. Ako ste kupili kartu Varenna – Milano, ona važi šest sati, tako da sa njom možete istog dana otići i do grada Lecco ( ili do bilo kog mesta između ove dve destinacije) Vožnja od Varenne do Lecca traje 20 minuta.

3. Pavia – grad južno od Milana, zaboravljena prestonica Lombardije, grad u kome se nalazi jedan od najvećih italijanskih univerziteta i mesto gde se reka Ticino ulica u reko Po.

Tekst o Paviji možete pročitati ovde.

Na izlete možete otići i sa turističkom agencijom, cena izleta do Đenove je bila 30 evra a do Koma i Lugana 25. To je odlična opcija za one koji ne žele da se samostalno bave organizacijom, već da se u potpunosti opuste i uživaju u putovanju.

Ja sam Đenovu. Lugano i jos mnoštvo mesta ostavila za neki naredni put.

A do tada – tanti saluti!

Da li ste posetili Milano? Imate li još neki praktični savet? Podelite ga sa mnom u komentarima!

Tags dvorac, izlet, saveti

Austrija Putnica

U Mocartovom gradu

Vetrovito novembarsko jutro i snežni Alpi oko nas. Da sam se pre par godina našla ovde, sigurno bih negodovala zbog hladnoće. Međutim, nakon par godina putovanja, naučila sam da i sumorna jesen daje gradu neku posebnu čar. Ušuškavajući vrat toplim šalom, koračale smo Olja i ja sa iščekivanjem ka Mirabel bašti.

Prostrana, cvetna , lepo uređena bašta krasila je i davala bajkoviti izgled Mirabel palati iz 1606. godine. Ovu palatu i vrt posvetio je princ – biskup Volf Ditrih svojoj ljubljenoj Salome Alt. Naziv palate Mirabel je kovanicu od italijanskih reči „mirabile” – divna i „bella” – lepa. „Sigurno ju je mnogo voleo” – pomislila sam, „čim joj je sagradio nešto ovako čarobno.”

Iz Mirabel parka nastavili smo put ka reci Salzach – po kojoj je i sam grad dobio ime. Most koji vodi ka starom jezgru grada ukrašen je šarenim katancima. Parovi ni ovde nisu preskočili priliku da zaključaju svoju ljubav. Pogled sa mosta ka reci i tvrđavi Hohensalzburg jedan je od najlepših u gradu.

Uživala sam šetajući ka glavnoj pešačkoj ulici – Getreidegasse. To je najstarija i najlepša salcburška ulica. Njena jedinstvenost ogleda se u prepoznatljivim simbolima objekata Ovde smo naišle na veliki broj butika, prodavnica sa Mocart kuglama i austrijskom narodnom nošnjom, kafića, pekara, tradicionalnih restorana…

Najznačajniji objekat u Getreidegasse jeste Mocartova rodna kuća, na broju 9. Ispred nje ćete uvek primetiti najveću gužvu u bilo koje doba dana. Zanimljivo je da to nije stvarno Mocartova rodna kuća, već potpuno autentična kopija, jer je prava bila bombardovana za vreme Drugog svetskog rata. Na ovom mestu sada se nalazi muzej, u kome se mogu videti originalni lični Mocartovi predmeti, kao i njegova prva violina.

Salzburg se veoma ponosi Mocartom, te on zasluženo ima i svoj trg. Mocart je ovde rođen 27. januara 1756. godine. Najznačajniji deo svog umetničkog života proveo je u Beču, koji mu je , kao umetniku u 18. veku mogao pružiti mnogo više. U Salzburgu se osećao ograničenim i nije imao uslova da neguje svoj izvanredni talenat, Zbog toga nije preterano voleo svoj rodni grad. Mocartov trg krasi njegov spomenik, a u vreme božićnih praznika tu je postavljeno i klizalište.

Odmah pored Mocartovog trga nalazi se i glavni gradski trg Residenzplatz sa katedralom sv. Ruperta i predivnom fontanom iz 15. veka. Katedrala svetog Ruperta je nekoliko puta rekonstruisana, sagrađena je 774. godine, zatim renovirana nakon požara 1181. , a poslednje izmene je izvršio Volf Ditrih za vreme svoje vladavine u 17. veku. . Sa leve i desne strane nalaze se stara i nova rezidencija , koje su izgrađene u razmaku od 3 godine, takođe u 17. veku. Trg je veoma prostran i glavno je mesto okupljanja i leti i zimi. Leti se građani najčešće okupljaju oko fontane, a zimi posećuju božićne markete i uživaju u kuvanom vinu i Mocart kuglicama.

Od glavnog gradskog trga prošetali smo ka Crkvi svetog Petra i manastiru koji potiče iz 7. veka. Manastir je osnovao sveti Rupert, a iz tog razloga je kasnije sagrađena katedrala posvećena njemu.

Grad Salzburg sa visine od 506m nadgleda zamak Hohensalzburg, On je simbol grada i krasi svaku razglednicu. Do tvrđave se može popeti peške ( potrebno je oko 15 min laganim hodom) ili žičarom. Dok se penjete do zamka, okrenite se par puta i imaćete Salzburg na dlanu – sa ovog mesta moći ćete da vidite panoramu grada, trgove, ulicu Getreidegasse i tornjeve crkava i manastira. Ulaz u zamak se plaća oko 10 evra, a postoji i grupna ulaznica za 10 ili više osoba.

Salzburg nije veliki i sve glavne znamenitosti grada nalaze se u samom starom jezgru. Gledajući mapu, Olja i ja smo uočile da postoji nekoliko palata na drugom delu grada, a najviše pažnje nam je privukla Hellbrunn palata. Odlučile smo da krenemo peške, iako nam je par meštana sugerisalo vožnju autobusom. Međutim, imale smo dovoljno vremena i upustile smo se u ovu avanturu.

Nakon sat i po vremena hoda shvatile smo da su meštani ipak bili u pravu, ali sada više nije bilo nazad. Stigle smo do Hellbrunner Allee, aleje duge oko 5 km. Sa naše leve strane stare austrijske kućice , krave koje pasu na zelenim livadama, sa naše desne strane snežni Alpi! Uživale smo u šetnji netaknutom prirodom, Mir i tišina ovde su vodile glavnu reč.

Na kraju aleje stigle smo i do Hellbrunn palate, čije je dvorište bilo pusto. „Ovde će se održati jedna od najvećih božićnih marketa u Salzburgu” – rekla nam je jedna gospođa koju smo zatekle kako šeta sa ćerkom.

Palata je okružena prostranim parkom sa jezerom koje čuvaju dva jednoroga! U kompleksu parka postoji i muzej, koji nažalost nismo mogle posetiti jer je već bilo veče.

Umorne od šetnje, ali ipak srećne što smo našle ono što smo tražile, krenule smo ka autobuskoj stanici. Posle 15ak minuta bile smo ponovo kod Mirabel palate – gde nas je čekao naš autobus za povratak ka Srbiji.

Tako se završio jedan hladni vetroviti dan u Salzburgu – bajkovitom gradu ušuškanom u podnožju Alpa. Hohensalzburg zamak je kao mesec obasjavao grad. Pomislila sam: „Sigurno ću se vratiti.”

Da li ste vi posetili Salzburg? Kakav je utisak on na vas ostavio? Radujem se vašim komentarima!

Tags Alpi, dvorac

Poljska Putnica

Kako smo stigli do dvorca Ksiaz

Post author By Deni putuje
Post date January 13, 2018
100 Comments on Kako smo stigli do dvorca Ksiaz

Zamak Ksiaz je treći po veličini dvorac u Poljskoj i nalazi se na oko 75 km od Vroclava. Potiče iz 13. veka, kada je počela njegova gradnja. Nekoliko puta je u međuvremenu demoliran i obnavljan, a važnu ulogu je igrao u Drugom svetskom ratu, jer se smatra da se u njegovim podzemnim tunelima nalazilo Hitlerovo sklonište. 1974. je počela njegova obnova, a od 1991. pripada gradu Walbrzych.

Fotografiju ovog dvorca sam videla prvi put pre nekoliko godina u jednoj knjizi koja se bavila istorijom Poljske. Zapamtila sam kako izgleda, ali ne i gde se tačno nalazi, i vremenom sam bila potpuno zaboravila na njega. Kada sam pre par godina počela da razmišljam o poseti gradu Vroclavu, videla sam da je Ksiaz jedan od najpopularnijih dnevnih izleta. i – odluka je pala.

Nakon dočeka Nove godine u Vroclavu, prvog dana Nove 2018. godine, odlučili smo da samostalno napravimo ovaj izlet, i to vozom.

Vozovi iz Vroclava za Walbrzych saobraćaju na svakih sat vremena. Karta Wroclaw – Walbrzych Miasto košta 3,5 evra. Karte je najbolje kupiti na železničkoj stanici Wroclaw Glowny. Kako biste izbegli gužve, otiđite u turistički info-centar, gde će vam dati karte i ištampati red vožnje za povratak. Kartu za povratak je najbolje da kupite odmah, jer stanica u Walbrzychu ima kraće radno vreme. Cena za povratak je ista.

Vožnja do stanice Walbrzych Miasto traje malo više od sat vremena. Između nema većih mesta, ali svakako je lepo posmatrati kroz prozor poljska sela, opustiti se uz knjigu ili slušajući muziku. Kada stignete na vaše odredište i izađete iz stanice, treba da pređete put i potražite prvu autobusku stanicu – Armii Krajowej, i da tu sačekate autobus broj 8, čija je poslednja stanica dvorac Ksiaz.

Dok smo čekali autobus, upoznali smo par Poljaka, koji su nam potvrdili da čekamo autobus na dobrom mestu, i prošetali ovim gradićem, koje nam se nije uopšte učinilo lepim, jedino lepo na šta smo naišli bila je crkva. I jedna Žabka prodavnica, gde smo kupili nešto za grickanje 😉

Posle nekih pola sata čekanja, naišao je naš autobus. Kartu smo kupili kod vozača, jer nigde nismo videli automate. Cena za jedan pravac je 3,20 zlota ( 1 evro je 4.20 zlota). Ne zaboravite da otkucate kartu! Vožnja traje malo duže, jer ovaj autobus ide preko sela Lubiechow. Mi smo znali da će trajati duže, ali ne i da će trajati skoro pola sata! Kroz prozor nam se posle nekog vremena ukazalo selo Lubiechow, a nakon izlaska putnika, nas dvoje smo ostali jedini putnici, i jedna gospođa sa rancem koja je, sudeći po opremi, išla na planinarenje. Nestrpljivo smo čekali poslednju stanicu, Već je pomalo padao mrak i jedino što sam želela je da uspem da vidim dvorac na dnevnom svetlu. Pomislila sam da možda ovo i nije bila ispravna odluka, ali sad nije više bilo nazad…

Ako želite da što pre stignete do dvorca, možete izaći iz autobusa ranije – pre kružnog toka ( kada sa vaše leve strane vidite znak Zamek Ksiaz – 600 m). Onda ćete do dvorca prošetati sami. Mi to nismo znali, tako da smo u autobusu ostali do poslednje stanice.

Kada smo stigli, veoma sam se radovala – još uvek nije pao mrak i mogla sam videti dvorac u njegovom pravom sjaju. Kada smo izašli iz autobusa, pratili smo samo stazu koja je ka njemu vodila – kroz šumu se nazirao hotel Ksiaz.

Pošto nismo znali da li će dvorcu uopšte moći da se priđe ( s obzirom da je na internetu pisalo da je 1. januara zatvoren) obratila sam se fb stranici zamka , i veoma brzo smo dobili informaciju da je kapija dvorca otvorena i da će raditi hotel Ksiaz, restoran i bar, ali da će terase biti zatvorene. Poslali su nam i mapu sa ucrtanim objektima.

Prvo što smo ugledali, nakon penjanja iz šume, bio je hotel Ksiaz, kroz čije predvorje smo prošli. Sa naše desne strane nalazio se restoran, a sa leve bar. Dvorac je bio tačno ispred nas. Nismo bili jedini ovde, ali nije bilo gužva, te nam je to omogućilo da u šetnji baštama dvorca potpuno uživamo.

Zamak je potpuno ušuškan, tako da ćete uživati u potpunom miru i tišini, koju će „kvariti” samo žubor reke Pełcznice. Bašte dvorca su prostrane i uređene, sa dosta zelenila, cveća i fontana. Čim smo stigli, iskoristila sam priliku za nekoliko fotografija, dok je još bio dan 😉

Prošetali smo i do donjeg dela – gde se nalaze terase , koju su takođe veoma lepo uređene, i sa kojih se vidi tok reke Pełcznice.

Želja mi je bila i da vidim dvorac iz daljine, tako da smo nakon jednočasovne šetnje krenuli ka vidikovcu, do koga vodi dobro obeležena staza ( ucrtan je i na mapi gore). Mrak se već spuštao, ali uspeli smo da uhvatimo dvorac dok se gubio u sutonu.

Ono što mi se nije svidelo je što je prostor oko dvorca uveče potpuno neosvetljen, pa bi bilo veoma nezgodno da se ovde nađete sami noću. Zato, ako idete u jesen ili zimu, planirajte da krenete što ranije, kako biste sve stigli da vidite na vreme i da se vratite na autobus pre mraka.

Želela sam samo da vidim ovaj zamak, o kom sam ranije negde čitala, i bila sam veoma srećna na kraju dana, iako nije sve ispalo savršeno kako sam zamišljala. Srećna – jer smo uspeli da vidimo ono zbog čega smo došli. Ipak, ceo put do zamka bio je za mene jedna avantura, koju ću sigurno pamtiti, kao i usamljeni bus broj 8 čiji se vozač verovatno pitao zašto nismo izašli bar 10 stanica ranije i uštedeli sebi vreme.

Bilo kako bilo, nakon obilaska vidikovca, imali smo sreću da nam je autobus broj 8 iz sela Lubiechow brzo došao, i posle nekih 30 minuta ponovo smo bili na železničkoj stanici.

Nadam se da će vam ovaj tekst pomoći da ne napravite istu grešku kao i mi i da ćete imati više vremena za obilazak, fotografisanje, pa čak i za neku kafu ili ručak.

Za sve informacije o dvorcu možete posetiti sajt .

Da li ste i vi nekad imali ovakvu avanturu sa gradskim prevozom u nepoznatom gradu?

Tags dvorac, izlet