Čekali smo voz na železničkoj stanici Rigoredo u Milanu, Vreme nije bilo obećavajuće, kiša je padala i bilo je prilično vetrovito i hladno za početak avgusta. To je bio poslednji dan našeg mini-odmora u Italiji, a odlučili smo da ga provedemo u Paviji ( ital. Pavia).
Nismo znali mnogo o ovom gradu. Znali smo da je od Milana udaljen samo 35 km Znali smo da leži na reci Ticino , koja se negde u blizini grada uliva u reku Po. da ima divan most Ponte Coperto, kog smo videli na svim fotografijama Pavije. I da povratna karta košta 8 evra.
I tako je počelo naše putovanje – 28 minuta nas je delilo od ovog nama, do tada, tajnovitog mesta. Kako smo mu se približavali, i vreme je postajalo lepše, tako da nas je Pavija dočekala raširenih ( a i osunčanih) ruku.
Pošto je bila nedelja, turistička organizacija grada nije radila, tako da smo po samom izlasku iz voza pronašli i fotografisali mapu grada na jednoj od autobuskih stanica. Kada smo pogledali ucrtane znamenitosti, bilo nam je jasno da i ovaj grad ima mnogo toga da ponudi.
S ushićenjem smo krenuli ka starom delu grada, u čijem nas je predvorju dočekala statua rimske boginje Minerve, boginje mudrosti i zaštitnice zanatlija i umetnika.
Kasnije, šetajući uskim i mirnim ulicama Pavije, primetili smo da se sve zgrade u starom delu grada ponosno uzdižu ka nebu i drže jedna uz drugu , tako da ne možete da vidite šta se krije iza sledećeg ugla, već se pozitivno iznenađujete svakim narednim korakom. Iz tog razloga šetnja po Paviji može biti dobra igra pogađanja, u kojoj nijedan od učesnika na kraju ne uspe da pobedi grad.
Pošto se ulice ne seku pod pravim uglom, već su vijugave i ispresecane mnogim malim trgovima, najbolje je da ostavite mapu i vidite gde će vas put dovesti. Nas je put prvo doveo do crkve Santa Maria del Carmine, koja nam je odmah, pri samom pogledu na njenu prostranost i lepotu, oduzela dah. Ukoliko budete u prilici, obavezno posetite i njenu unutrašnjost .
Pored ove, u gradu ćete primetiti jos mnogo crkava, i svaka od njih je na svoj način lepa i posebna. Tu su i Santa Maria di Canepanova, bazilika San Pietro in ciel d’oro, Santa Maria in Betlem...
Najprostranija građevina u gradu je svakako katedrala Duomo di Pavia, ispred koje se nalazi statua konjanika. Ove dve znamenitosti se nalaze na glavnom trgu – Piazza del Duomo. Ovaj trg je u vreme naše posete bio prazan i tih, ali je radnim danima ovde postavljena pijaca, a u vreme božićnih praznika i božični vašar.
Idući dalje, otkrili smo i tri srednjovekovna tornja sa satom, koja potiču iz 12. veka, iz vremena kada je Pavia postala samostalan grad. Kasnije smo u gradu videli još tri, a nekada ih je u Pavii bilo 100!
Grad je inače osnovan 218 g.p.n.e, a u 6. veku je bio i prestonica Lombardije, dok mu tu titulu nije ukrao ekonomski jači Milano.
Grad je inače osnovan 218 g.p.n.e, a u 6. veku je bio i prestonica Lombardije, dok mu tu titulu nije ukrao ekonomski jači Milano.
Poseban utisak za nas ostavio je Univerzitet ( Univesita’ di Pavia), koji je osnovan 1361. godine, Na ovom Univerzitetu, koji je jedan od najstarijih i najcenjenijih u Italiji i još uvek aktivan, studirali su Kristofer Kolumbo i Alesandro Volta. Dok smo bili ovde, zamišljali smo kako su oni i još mnogi od poznatih naučnika učili u univerzitetskim čitaonicama ( u kojima smo i sada videli vredne studente), i sedeli u malim dvorištima-parkovima sa mnogo zelenila i fontana. Da sam imala svoje knjige pri ruci, rado bih ostala u nekoj od čitaonica, možda baš na mestu gde je nekad davno sedeo neki od slavnih naučnika.
Za kraj našeg obilaska Pavije ostavili smo simbol grada – Ponte Coperto, „natkriveni most”, koji se nalazi na reci Ticino. Izgrađen je 1951. godine kao replika mosta iz 14. veka, ali uništen 1944. , za vreme Drugog svetkog rata. Legenda kaže – most možete preći samo ako nemate sklopljen pakt sa đavolom. Mi smo uspeli!
I, nakon celodnevne šetnje, morali smo, teška srca, da napustimo ovaj grad. Ono što nismo uspeli da vidimo, a imali smo u planu, je dvorac Visconteo. Ali, to je razlog više da ponovo posetimo ovo zaboravljeno blago Lombardije, koje danas ima oko 70000 stanovnika. Ovde smo osetili pravi lombardijski duh, i, iako nismo sedeli u univerzitetskoj čitaonici, nogama smo naučili jednu zanimljivu lekciju iz istorije.