„Jednom godišnje otiđi negde gde nikad nisi bio” – tim savetom sam se vodila kada sam odlučila da rezervišem putovanje u Belgiju i Luksemburg. Nisam često nailazila na slične ponude srpskih agencija, a i ako jesam – aranžmani su bili veoma skupi. Zato sam odlučila da iskoristim priliku i početkom novembra posetim ove dve države Beneluksa.
Putovanje jeste bilo dugo, ali što smo se više približavale Briselu, gde smo bile smeštene, sve više entuzijazma sam imala, i sva energija izgubljena putovanjem autobusom vratila se kada smo stigle u prestonicu Evrope.
„Sobe su spremne” – čule smo od vodiča Radosava, i hitro krenule ka našim u hotelu Meininger u Briselu. Sobe su bile čiste i uredne, a Olja i ja smo našu delile sa Majom, Nenadom, Milicom i Darkom. Usledila su tri noćenja sa slasnim doručkom, a u ta četiri dana upoznale smo se sa Briselom i Flandrijom.
Odmah prvog dana, posle kratkog odmora, prošetale smo do glavnog trga Grote Markt, oivičenog srednjovekovnim građevinama – tu su Gradska kuća, Muzej grada Brisela i predivne esnafske građevine u okviru kojih se danas nalaze kafići, restorani i čokolaterije. To je sigurno jedan od najlepših trgova koje sam do sada videla, on je centralno mesto u gradu i mesto slučajnih i namernih susreta – sve ulice starog jezgra grada počinju ili završavaju ovde.
Nama je prvog dana na trgu Grote Markt pažnju privukao Muzej piva, tako da smo već tada za kartu od 5 evra prošetale muzejem i po prvi put degustirale jednu od nekoliko stotina vrsta belgijskog piva.
Istog dana želele smo i da vidimo famoznu Manneken Pis – fontanu koja se nalazi u blizini trga Grote Markt. To je ustvari bronzana figurica dečaka koji piški, iz 18. veka. Ova fontana je podignuta u čast dečaka koji je prema srednjovekovnoj legendi spasio grad Brisel tako što je urinom ugasio fitilj i onemogućio osvajačima da gradske zidine dignu u vazduh. Njega nikako nećete promašiti jer se tu uvek okuplja najveći broj turista koji ga fotografišu. Manneken Pis je simbol grada, i kažu, ako ga niste videli, niste ni bili u Briselu. Možete ga naći i od čokolade u većini čokolaterija, a ima i svoj muzej.
A u ulicama oko trga – pravo malo carstvo za sladokusce – mnoštvo čokolaterija i prodavnica vafli. Već od samog razledanja izloga poći će vam voda na usta, bogati vafli i čokoladice raznih ukusa, oblika i boja mamiće vas da ih probate, a ako ne uspeju izgledom, namamiće vas opojnim mirisom koji se proteže ovim gradom, i ne – nećete im odoleti ( a i zašto biste?)
Mi smo izvrsne vafle probale u Waffle factory kafeu, možete birati između Liege i Brussels vafla, i dodati po želji belgijsku čokoladu, banane, jagode, šlag, lešnike, bademe i još mnogo toga. Cena vafla zavisi od broja dodataka, ali mislim da je 5 evra neki prosek.
A čokolada – gde god da je kupite, nećete pogrešiti. U Belgiji nema lošeg piva i loše čokolade – zapamtite to! Možete kupiti čokoladu na merenje i grickati dok šetate, a svakako preporučujem da kupite i poklone za svoje najdraže – ima li ikog ko ne voli čokoladu?
A kada se malo smrznete – svratite u neki od kafića i poručite toplu čokoladu – mi smo je probale u kafiću Natural i oduševile se! Uz čokoladu ćete uvek dobitii neki biskvit koji će upotpuniti ugođaj. Cene tople čokolade su od tri evra pa naviše.
Kada prekoračite dnevnu dozu šećera, bilo bi dobro pojesti i nešto slano. Kada ste u Belgiji – tu je uvek pomfrit. Iako se smatra da pomfrit potiče iz Francuske, Belgijanci tvrde da je to njihov izum. U svakom slučaju pomfrit je u Belgiji veoma ukusan, i može se kupiti u restoranima brze hrane u svim delovima grada. Najčešće se kombinuje sa pohovanom šniclom ili ražnjićima, uz kečap sos. Restorani brze hrane su prepuni mladih, pre svega studenata, i turista, zbog niže cene u odnosu na klasične restorane.
U večernjim satima grad je veoma živ i pivnice su prepune. Trip Advisor nam je rekao da je napoznatija i najposećenija pivnica u gradu Delirium, te smo otišli tamo, i – nismo se pokajali. U ovoj pivnici možete probati više od 2 000 vrsta piva iz raznih delova sveta, i svakako belgijska piva. Ona je 2004. iz tog razloga ušla i u Ginisovu knjigu rekorda. Atmosfera je odlična, veliki broj lokalaca, ali i stranaca dolazi ovde, pa ćete sresti ljude iz raznih delova sveta, a nemojte se iznenaditi ako sretnete i Srbe koji rade i žive u Belgiji. Cene piva se kreću od 3,50 evra naviše. Ako niste sigurni koje pivo da uzmete, pitajte nekog od posetilaca – nama su preporučili Duvel i Barbar Bok.
Kako nam je smeštaj bio na 1.2 km od trga Grote Markt, skoro sve što smo želele mogle smo da obiđemo peške. Moja želja je bila da posetim Muzej muzičkih instrumenata, čija je zgrada izgrađena u stilu secesije i sadrži oko 1100 muzičkih instrumenata, pa je iz tog razloga jedna od najvećih zbirki instrumenata u svetu. Individualna ulaznica je 10 evra, a za grupe od 15 ljudi karta košta 4 evra. Ako idete u muzej, najbolje je da se raspitate o besplatnim turama sa vodičem ( uz kartu) jer ćete na taj način moći ne samo da vidite instrumente, već i da ih poslušate i čujete nešto o njima.
Muzej ima 10 spratova, a na poslednjem spratu se nalazi kafe-restoran. Čak i ako ne planirate da sedite gore, provozajte se liftom i doživite najlepši panoramski pogled na Brisel.
Kada smo šetale do muzeja, naišle smo i na kraljevsku palatu i biblioteku, i prelepi Brisel park koji krasi ovaj trg. Ovde ćete videti veliki broj studenata koji sede ili uče na klupama, ili se skupljaju oko fontane.
Tu u blizini nalazi se i sat Carillion du Mont des Arts, sakriven između zgrada, koji sadrži 24 zvona i 12 figurica koje predstavljaju istorijske ličnosti grada Brisela kroz vekove. Na vrhu se nalazi figurica koja udara čekićem na svakih sat vremena. Ovaj sat izgrađen je 1958. godine za potrebe sajma ( Expo 58).
Jedina znamenitost grada koju smo želele da posetimo, a nije nam bila blizu, bio je Atomium. Atomium je ustvari građevina u obliku atoma, takođe izgrađena 1958. godine za potrebe sajma i danas služi kao muzej. Kažu da je ova građevina 165 miliona puta veća od atoma. U Atomium se možete popeti i posmatrati Brisel sa svih strana. Ulaznica košta 12 evra.
Ukoliko želite da idete do Atomiuma, stanica metroa koja vam treba je Heysel. Jedna vožnja metroom košta 2,10 evra, ali možete kupiti povratnu kartu ili kartu koja važi 24h za 7,5 evra. Redove vožnje za metro, bus i vozove unutar Brisela možete naći ovde .
Pored metroa, svakako možete koristiti bicikl, kao i većina Belgijanaca. Međutim, stekla sam utisak da biciklisti baš i ne poštuju saobraćajna pravila. Ukoliko ste pešak ili vozač u Briselu – pripazite se biciklista!
Ukoliko nemate vodiča, u gradu se svaki dan sa trga Grote Markt organizuju besplatne pešačke ture sa vodičem, u 10, 13: 30 i u 16h. Vodiče ćete prepoznati po narandžastim kišobranima. Sve što je potrebno je da rezervišete ovde.
Posle četiri dana provedena u Briselu, posle mnogo vafla, piva, pomfrita, čokolade, šetnje i razgledanja, slušanja francuskog, nemačkog i holandskog jezika, stekle smo neki utisak o tome kako je živeti u prestonici Evrope, koja ima mnogo da ponudi svima. Naravno da nismo posetile sve ” što bi trebalo”, ali smo posetile ono što je nama bilo zanimljivo. Iako je bio novembar, vreme nas je poslužilo, te kišobran nismo ni otvarale.
Ostatak vremena u Belgiji provele smo u gradovima Briž, Gent, Anverpen i Mehelen. Ako želite, možete pročitati i tekstove Antverpen i njegove misteriozne šačice i Harmonija Briža.
Iz Brisela smo otišle sa prepunim torbama piva, čokolade i suvenira, i – ispunjenih očekivanja.
