Ako putujete sa turističkom agencijom u Toskanu, verovatno ćete biti smešteni u Montekatini Termama. Iako su ove terme svetski poznate i iako Montekatini ima dosta toga da ponudi, često biva zapostavljen od strane posetilaca, koji pohrle da obiđu veće i značajnije toskanske gradove.
Već pri rezervaciji petodnevnog putovanja u divnu italijansku regiju dogovorili smo se da ćemo Montekatiniju posvetiti malo pažnje, jer uvek volimo da istražimo i mesto u kome odsedamo. Posebno ako je ono malo, šarmantno, zeleno, prijatno. A baš takav je Montekatini.
Ovaj gradić sastoji se iz dva dela – banje u podnožju ( Montekatini Terme) i starog grada na brdu ( Montekatini Alto), Hoteli i apartmani su na području oko termi. Gradić je najposećeniji leti, kada mnogi iz vrelih gradova pobegnu u najveći spa grad u Italiji.
Montekatini Terme
Kao što i sam naziv kaže, terme su smeštene u Parku termi, i rade cele godine, Montekatini je poznat po pijaćoj lekovitoj vodi, a u ponudi su i tretmani lekovitim blatom, sauna i masaže. Celokupnu ponudu tretmana i cene možete videti ovde.
U Parku termi smo zaista uživali u decembarskom suncu. Osećao se miris proleća, a posebno nam se dopao mir koji je ovde vladao. Terme su prava umetnička dela, i mislim da ćete biti zadovoljni viđenim, čak i ako ne budete mogli sebi da priuštite neki tretman. Mi smo bili 😉
Posetili smo i Gradsku kuću, koja je baš lepo uređena, elegantna i prefinjena. Posetili smo izložbu o istoriji grada, i videli stare fotografije Montekatinija, reklame i plakate koji su krasili njegove ulice u prošlosti, kao i poznate ličnosti koje su njima rado šetale. Ulaz u Gradsku kuću je slobodan, a poseta izložbi besplatna, i – za preporučiti.
Lep utisak je na nas ostavila i Galerija antikviteta, koja se nalazi na glavnom trgu u Montekatini Termama. Pregršt skupocenih eksponata razbacanih po starim prašnjavim prostorijama i ljubazni Italijan koji nam je dozvolio da sve do detalja razgledamo, ne mareći da ćemo nešto ukrasti ili slomiti. Izgleda da ulivamo poverenje 😉
Ulaz u Galeriju 
Jedan od antikviteta
Tu je i bezbroj poslastičarnica, zbog kojih vam kreće voda na usta čim pogledate kroz izlog, milion butika i prodavnica cipela, picerija i restorana, šarmantnih kafea u kojima se pije espresso na šanku. Grad zaista ima svoju čar, posebno zimi, kada nema mnogo posetilaca i kada je svaki kutak samo vaš.
Montekatini Alto
Poslednjeg dana u Toskani probudili smo se rano, spakovali rančeve i bili spremni da se odemo do starog grada.
Iz Montekatini Termi se do starog grada može lako stići rustičnom žičarom, ali ona vozi samo od marta do oktobra. Saznanje da nećemo moći da se provozamo vagonima iz 1898. godine malo me je rastužilo, ali ne i odvratilo od prvobitne ideje.
Trebalo je začiniti ovo naše putovanje nekom avanturom, a nema lepše avanture od planinarenja! Nismo bili sigurni da li je naša odluka da se penjemo do gore ispravna. Prvo zbog iskustava onih koji su to uradili pre nas, i ocenili ovu šetnju veoma napornom. S druge strane, bio je decembar, a u šumi je sigurno blatnjavo i klizavo. Treći razlog je bilo vreme – tog dana smo se vraćali za Srbiju i bilo je važno da se, zbog prevoza, spustimo u Montekatini Terme pre 16h.Odlučili smo se da krenemo, pa da odustanemo ukoliko na pola puta shvatimo da je ovo za nas prevelik zalogaj.
Međutim, bilo je samo pomalo strmo i blatnjavo. A mnogo lepo, osvežavajuće i mirisno. Izabrali smo stazu koja kreće desno od žičare i pratili je do samog gradića. Najveći nagib terena bio je 38,5 stepeni. Popeli smo se za nekih 45 min, sa dve pauze za fotografisanje i uživanje u mirisu svežeg bilja. Ako ste ikad bili na planinarenju, ovo će za vas bili mačji kašalj ?
A za svu odlučnost i trud dobili smo najlepšu nagradu – pogled koji će nam zauvek ostati urezan u sećanju.
Montekatini Alto je gradić u kom je vreme stalo. Njegove građevine iz 11. i 12. veka vratle su nas prošlost. Očarala nas je tišina koja ovde vlada. Potpuna suprotnost od Firence – bez gužve, turista i visokih cena. To je grad koji se otkriva natenane – jer je u svakom uglu nešto vredno pažnje i divljenja.
Na šarmantnom trgu nalazi se nekoliko restorana i kafea. Uslužuju vas Italijani starosedeoci. Polako, s osmehom, na italijanskom. Tu je i jedna suvenirnica, u kojoj sam kupila razglednice. U sećanju mi je ostao ljubazni prodavac, koji je razglednice pažljivo upakovao u elegantnu crvenu kesicu. Posmatrala sam s kojom ljubavlju pakuje tu razglednicu,iz zahvalnosti što je neko posetio i njegov gradić.
Najlepši detalj ovde je ovo zapušteno stepenište, čija zagonetnost me je privukla. Zamandaljena kapija i priroda koja buja. Duh srednjeg veka se tu nastanio i odlučio da ostane. Kao i u celom starom gradu.
Montekatini Alto smo istražili polako, ali smo zato morali brzo da se spustimo u podnožje. Stigli smo na naš autobus za Srbiju punog srca, prepuni utisaka. Svima u autobusu sam se pohvalila našim poduhvatom. Uspelu smo da se popnemo – govorila sam, i zaista se ponosim time .)
Kako vam se sviđa Montekatini? Da li biste posetili ovaj potcenjeni dragulj?
Ako vam se svideo tekst o Montekatiniju, i ako volite italijanske gradiće, možda vam se dopadne i tekst o Varenni na Komo jezeru.