Tara – Danijela Ćalasan

Perućac je selo u zapadnoj Srbiji, 13 km udaljeno od Bajine Bašte. Smešteno između planinske lepotice Tare i vijugave Drine, pravo je mesto za odmor, opuštanje i uživanje u prirodi, mirisima, i ukusima zapadne Srbije. U Perućac je najbolje doći na dva – tri dana, kako biste natenane upili svu njegovu lepotu.

Kako stići?

Ako nemate automobil, do Perućca možete doći autobusom, sa presedanjem u Bajinoj Bašti. Mi smo prvog dana, zbog kofera, ipak izabrali taksi, koji nas je dovezao do našeg smeštaja za 900 din. Svaki naredni put smo išli autobusom, čija je cena 110 din u jednom pravcu.

Vožnja autobusom Bajina Bašta – Perućac za nas je bila veoma zanimljiva. U zavisnosti od muzičkog ukusa vozača slušali smo narodnu ili rock muziku, jednom prilikom smo slučali i Zelje, čestitke, pozdrave povodom rođenja jednog dečaka 🙂 Ovakvi momenti uvek pamtimo, i potpuno je drugačiji doživljaj mesta kada se vozimo lokalnim prevozom.

To, naravno, može imati i svoje mane – može se desiti da autobus ne dođe, da imate pogrešan red vožnje pa zakasnite/ poranite ( što se nama desilo)…Međutim, to je sve deo putovanja, i sve te nezgode prerastu u anegdote koje se kasnije prepričavaju s osmehom 🙂

Aktivnosti u Perućcu

Reka Drina i Drinska regata

Drinu su nekada zvali Zelenika, zbog izrazito zelene boje po kojoj je prepoznatljiva. Pored epiteta zelena, uz Drinu se vezuje i epitet kriva, zbog njenog krivudavog toka.

Najpoznatija manifestacija na reci Drini je Drinska regata, koja se održava svake godine na leto, i okuplja veliki broj turista iz Srbije i regiona. Drinska regata počinje baš u Perućcu, i to sa ovog mesta na fotografiji:

Ove godine regata će biti održana od 15. do 18. jula. Sve informacije možete naći ovde.

Reka Vrelo – reka Godina

Reka Vrelo je simbol Perućca i jedan od razloga zašto domaći, ali i strani turisti posećuju ovo mesto. Vrelo se smatra jednom od najkraćih reka u Evropi, i kažu da je duga tačno 365 m, pa je zbog toga zovu i Godina.

Reka Vrelo - Godina — Reka Vrelo – Godina

Međutim, nije samo njeno ime ono što privlači. Divan je vodopad na njenom izvoru, a još veličanstveniji njen strmoglavi pad u Drinu, gde nastaje vodopad Vrelo. Zanimljiva je Godina – izvire hitro, teče lagano, a onda se svom svojom snagom ulije u Drinu, koja je dalje nosi svojim kanjonom.

Na reci smo bili više puta tokom našeg boravka,jer nam se toliko svideo mir koji ovde vlada. Posmatrali smo kalifornijske pastrmke i druge ribe koje su ovde nastanjene, u blizini jednog od mostića na reci.

Vodopad Vrelo se može videti samo sa Drine, iz čamca, pa smo za to iskustvo nažalost bili uskraćeni zbog lošeg vremena koje nas je zadesilo prilikom posete. Međutim, verujemo da ćemo ga videti narednom prilikom 🙂

Mramorje

Mramorje je srednjovekovna nekropola stećaka – hrišćanskih nadgrobnih spomenika iz 14. i 15. veka. U Perućcu ih ima 88, a samo jedan ima ukras u obliku kruga, dok su ostali neukrašeni i bez natpisa. Svi spomenici su klesani od jednog komada krečnjačke stene i teški po tri tone.

Park sa stećcima u Perućcu otvoren je za posetioce svakoga dana. Međutim, nema nikog ko bi ovo istorijsko blago čuvao, pa se noću ovde često skuplja nemarna omladina, koja sedi na spomenicima i ostavlja smeće za sobom. Nadam se da će se ovo u budućnosti promeniti, kako bi se ovaj deo istorije sačuvao i za naredna pokolenja.

Perućačko jezero

Perućačko jezero je veštačko jezero, nastalo pregrađivanjem toka Drine za potrebe hidroelektrane Bajina Bašta, puštene u rad 27. novembra 1966. godine.

U letnjim danima jezero je savršeno za kupanje, vožnju čamcima pecanje…Izgrađena je plaža za posetioce, a tu su i pontoni sa bazenima za decu, Posebno su fotogenične i atraktivne kućice na vodi koje možete iznajmiti, kao što je to uradila Jovana.

Postoji mogućnost iznajmiljivanja čamaca, kanua i pedalina za samostalno otkrivanje kanjona Drine i potpuno uživanje u čarima čarobne reke.

Do jezera iz samog Perućca možete stići automobilom, biciklom, ili peške – tamo ste za 25- 30 minuta laganog hoda.

Krstarenje do Višegrada

Sa Perućačkog jezera, tokom sezone, u julu i avgustu, možete krenuti na celodnevno krstarenje do Višegrada u Bosni i Hercegovini. Ove ture organizuje lokalna agencija Tara Tours, a cena po osobi je 2500 din.

Nažalost, zbog lošeg vremena u junu nismo uspeli da odemo na ovo krstarenje, što nam je bila najveća želja. Ipak, to je samo još jedan razlog da se vratimo Perućcu.

Umesto toga, otišli smo do Bajine Bašte i tamo posetili manastir Rača, izvor Lađevac, BB Klekovaču, te napravili izlet do Kaluđerskih bara. O svim obilascima možete čitati ovde.

Gde jesti u Perućcu?

U samom Perućcu postoje dva restorana – popularni restoran Vrelo, i Drinska priča.

U restoranu Vrelo nismo bili. Iako se nalazi na atraktivnoj lokaciji, iznad samog vodopada, odlučili smo da ga zaobiđemo iz dva razloga. Prvo – zbog iskustva nezadovoljnih posetilaca s kojima smo razgovarali pre samog dolaska, koji su se požalili na hranu i visoke cene. Drugo – zbog toga što smo želeli da podržimo drugi, često zapostavljeni restoran, o kom nema reči na stranicama turističkih organizacija.

U restoran Drinska priča išli smo na doručak i ručak. Bili smo prezadovoljni. Restoran nije prefinjen niti ima fanstastičan pogled. Ali, konobari su srdačni, hrana je ukusna, cene su pristupačne. Čisto je i uredno. Još jedan plus je to što nije prenatrpan i uvek ćete jesti na miru i uživati u ručku bez ikakvog pritiska. Restoran nudi kuvana jela i jela sa roštilja, a tu su i poslastice, koje nažalost nismo probali, jer nismo mogli 🙂

Smeštaj u Perućcu

Bili smo smešteni u kući na samom kraju sela, u blizini mesta gde počinje Drinska regata – u apartmanu Anđela. Vlasnici imaju dva apartmana – sa jednom, i sa dve spavaće sobe. Kuća je imala sve što nam je bilo potrebno za prijatan boravak, a od divnog domaćina Buce dobili smo dosta korisnih informacija o samom mestu i mogućnostima obilazaka.

Ovu kuću smo izabrali pre svega zbog okoline – zaljubili smo se u zeleni ambijent u kom je smeštena, i u veliko dvorište, koje je posebno atraktivno za porodice sa decom. Ukoliko vam se sviđa ova kuća, više fotografija i informacija možete videti ovde.

Da li ste bili u Perućcu? Kakve su vaše uspomene na njega? Šta vam se najviše svidelo? Pište mi slobodno u komentarima 🙂

Bajinu Baštu sam ove godine posetila prvi put ( kraj maja 2020. godine). Slušala sam priče o lepoti ovog gradića, koga grle planina i reka, kao i o gostoljubivosti njegovih stanovnika, Bajinobaštana. Ovim tekstom želim da vam pomognem da organizujete svoje putovanje, ako niste sigurni kako do tamo stići i šta videti.

Bajina Bašta je gradić u Zapadnoj Srbiji, smešten na desnoj obali zelene Drine, u podnožju planine Tare. Zanimljivo ime mesta potiče verovatno iz turskog perioda – veruje se da je na ovom području živeo neki Baja koji je imao velike posede, bašte. Grad je zvanično nastao 12. jula 1858. godine, kada je knez Aleksandar Karađorđević izdao rešenje o osnivanju varošice.

Kako stići?

Bajina Bašta je od Novog Sada udaljena 237 km, a od Beograda 166 km. Pošto nemamo automobil, do Bajine Bašte smo putovali autobusom iz Novog Sada. Autobusi na ovoj relaciji saobraćaju dva puta dnevno, a cena povratne karte je 1790 RSD. Putovanje traje oko 5 i po sati. Red vožnje možete proveriti na ovom linku.

Bajina Bašta reka Pilica — Bajina Bašta – reka Pilica

Putovali smo sa prevoznikom Božur 021, što i vama preporučujem. Autobusi su udobni, čisti i prostrani, a imate i mogućnost punjenja telefona. Vozači su zaista odlični, i sigurno će vas odvesti do željene destinacije. Ovaj autobus inače ide do Tare i Zlatibora, tako da ih možete kontaktirati ukoliko planirate posetu ovim planinama.

Šta posetiti?

Kućica na steni

Kućica na steni je simbol i jedan od najfotografisanijih motiva Srbije. Po legendi, Marko Kraljević je želeo da pređe na levu obalu Drine, a da njegov konj Šarac pritom ne pokvasi noge. Junak je uzeo stenu i bacio je usred reke, na koju je Šarac skočio i odbacio se na drugu stranu. I dan – danas, kažu, se na steni vidi otisak konjskog stopala.

Što se tiče same drvene kućice, ona je prvobitno nastala 1968. godine, u igri bajinobaštanskih dečaka, koji su na steni od dasaka sagradili malu kućicu. Nakon što ju je nabujala Drina odnela, 1969. je na steni je sagrađena čvrsta kućica – ista kao što je ova koju vidimo danas. Tokom godina, moćna Drina je rušila kućicu šest puta, a meštani su je obnavljali. Ona koju vidimo danas sagrađena je 2011. godine, i ojačana je sa dva betonska stuba.

Ako i vi želite da vidite ovu kućicu, koja je odraz sklada prirode i čoveka, potrebno je da dođete do restorana Studenac u Bajinoj Bašti i da se spustite do reke. Fotogenična je iz svih uglova, a najlepša, čini mi se, u zoru i suton, kada je i najmanje posetilaca u njenoj blizini.

BB Klekovača

Da li ste znali da je 1905. godine u Srbiji otvorena prva srpska destilerija? I to baš u Bajinoj Bašti? Prva rakija koja je tada proizvedena bila je šljivovica sa dodacima lekovitih bobica kleke – klekovača, po kojoj destilerija i dobija naziv.

Danas se u ovoj destileriji proizvodi osamnaest vrsta rakija vrhunskog kvaliteta, od najboljeg voća Zapadne Srbije. Rakija se čuva u hrastovim buradima dok ne dostigne željeni kvalitet, a zatim prebacuje u bakarne, koji taj kvalitet zadržavaju.

Destilerija je za posete otvorena radnim danima od 9 do 15h. Ovde ćete čuti priču o njenom nastanku, degustiraćete prvoklasne rakije, od svetlih do obojenih, i uz svaku degustaciju saznati nešto novo od vodiča Vlade.

Probaćete Nijansu, klasičnu Klekovaču, Ticu, rakiju od divlje kruške, maline, ali i rakiju 1858, čija je godišnja količina ograničena na simboličnih 1858 litara. U destileriji takođe možete kupiti litarske, polulitarske, ali i popularne unučiće za poklon porodici i prijateljima.

Godine 1858, osnovana je Bajina Bašta — 1858. godine osnovana je Bajina Bašta

Ukoliko nećete imati priliku da uskoro posetite destileriju, a želeli biste da probate ovaj srpski brend, rakije možete poručiti i online na ovom linku.

Manastir Rača

Šest kilometara od Bajine Bašte nalazi se srednjovekovni manastir Rača, koji se smatra zadužbinom kralja Dragutina.

Manastir je okružen zelenilom Tare, a leži kraj rečice Rače, nadomak istoimenog sela. Sam boravak ovde će vas ispuniti mirom i blagostanjem, kako zbog dražesne prirode u kojoj je smešten, tako i zbog duhovnog i kulturnog bogatstva kojim manastir pleni.

Za vreme Drugog svetskog rata je u manastiru čuvana najstarija sačuvana knjiga pisana na srpskom književnom jeziku – Miroslavljevo jevanđelje. Danas se u njemu čuva deo močtiju kralja Dragutina.

Do manastira smo otišli taksijem ( cena 500 din), a vratili se peške, kako bismo još malo uživali u prirodi i pritom posetili i selo Rača. Od manastira do sela se ide uz rečicu Raču, koja vas prati svojim žuborom.

Vrelo i vodopad Lađevac

Od manastira Rača vodi 5 km duga staza do vrela i vodopada Lađevac – izvora reke Rače. Postoje dve staze – drumska i šumska. Zbog velikih padavina tih dana, izabrali smo drumski put, koji je malo duži, ali manje tehnički zahtevan.

Na putu do Lađevca udisali smo svež planinski vazduh, mirisali paprati, videli jedno lane iz daljine, pozdravili jednog psa čuvara, pričali sa meštanima sela…Do Lađevca smo stigli za 50 min laganog hoda od manastira.

Vrelo Lađevac deo je zaštićenog rezervata prirode Kanjon Rača u okviru Nacionalnog parka Tara. Nalazi se na nadmorskoj visini od 498 metara, i do samog izvora stiže se strmim stepenicama.

Voda sa izvora Lađevac je temperature 15- 18 stepeni, i smatra se lekovitom. A posebno je lekovit boravak ovde, među krečnjačkim stenama iz čijih pukotina šiklja čista voda. Ona se zatim račva na nekoliko čarobnih vodopada, čiji tokovi se na kraju spajaju i čine tok reke Rače.

Na ovom mestu ostali smo malo duže. Umili smo se, i još jednom divili lepoti jedinstvene prirode. Pročitali smo i poruke na tablama oko izvora, i zamislili se nad njima, a zatim krenuli nazad.

Kaluđerske bare – Manastirski stanovi

Kako iz Bajine Bašte postoji autobus do Kaluđerskih bara, odlučili smo da jedan dan odemo do Tare i posetimo bar jedan njen vidikovac. Do tamo smo putovali istim autobusom kojim smo i došli u Bajinu Baštu – sa prevoznikom Božur 021.

Vožnja je trajala oko pola sata i zaista smo uživali u pogledu kroz prozor – ti divni planinski pejzaži probudili su u nama avanturistički duh i jedva smo čekali da stignemo. Izašli smo kod kultnog restorana Kurta, a zatim krenuli ka hotelu Beli Bor.

Negde na sredini puta videli smo putokaz ka Manastiru srpskih svetitelja – Manastirski stanovi. Ovo je kompleks koji je smatra prvim turističkim objekatom na planini Tari, izgrađen između dva svetska rada. Građevine su opljačkane i spaljene 1943. godine, a 1973. godine započeta je izgradnja spratne kuće sa kapelom, koja je danas posebno zanimljiva posetiocima.

U okviru kompleksa postoji i ergela konja, za ljubitelje jahanja ili one koje bi to želeli da postanu.

Vidikovac Crnjeskovo

Od Manastiskih stanova vodi šumska staza ka vidikovcu Crnjeskovo. Staza je markirana i duga oko 1 km. Ono što je važno napomenuti je da na stazi postoje i upozorenja o opasnosti od mrkog medveda, tako da se preporučuje odlazak u grupi.

Staza do vidikovca je prohodna i lagana, sve do poslednjeg kamenog dela, na kome bi trebalo biti posebno pažljiv. A pogled je veličanstven! Odavde se vide Krstasta stena, i gustom šumom obrasli obronci Tare. Još ako vas gore, kao što je nas, dočeka pravo prolećno sunce -doživljaj će biti potpun.

Vidikovac Crnjskovo — Vidikovac Crnjeskovo

Pošto smo na ovom putovanju videli samo jedan majušni deo Tare, plan nam je da u nekom narednom periodu posvetimo više vremena obilasku pve planinske lepotice. Ako vam je potrebno još informacija o tome kako otići na Taru i šta sve tamo videti, pročitajte ovaj tekst.

Perućac

Perućac je od Bajine Bašte udaljen 13 km, i do njega se lako stiže autobusom sa glavne autobuske stanice. Vožnja traje oko pola sata, a cena karte je 110 din u jednom pravcu

Pošto smo u Perućcu proveli najviše vremena ( tamo smo bili smešteni dva dana), odlučila sam da njemu i njegovim lepotama posvetim poseban tekst, koji vas očekuje već naredne nedelje 🙂

Bajina Bašta – dodatne informacije

Ukoliko vam je potreban smeštaj u Bajinoj Bašti, preporučila bih apartman Zvezdica, čije fotografije možete videti ovde.

Ukoliko vam je potreban taksi, za obilaske po gradu ili za izlete do Tare i Peručca, možete kontaktirati Jocu na broj 064/ 2627- 021

Preporuka za ručak je restoran Tara – veoma lep ambijent, pristojne cene, i zaista ljubazni domaćini.

Ukoliko želite da se zasladite, preporučujem palačinkarnicu Keops, koja ima velik izbor slanih i slatkih palačinki zanimljivih naziva i nadeva.

Ukoliko imate bilo koje pitanje u vezi sa Bajinom Baštom i našim boravkom tamo, pišite mi slobodno putem kontakt forme.

BB Klekovača — Živeli! Pozdrav iz Bajine Bašte!

Da li ste posetitli Bajinu Baštu? Šta vam se najviše svidelo? Slobodno napišite svoje utiske u komentarima.