Već prve večeri našeg odmora u Pargi, dok smo se sa plaže vraćali u naš privremeni dom, vilu u Valtosu, primetili smo jedno brdo i tvrđavu koja svetli na njegovom vrhu. Od vodiča smo saznali da je to Ali- pašina tvrđava, koja je od našeg smeštaja udaljena oko 4 km. „Zaista blizu” – pomislili smo, i odlučili da odmah drugog dana našeg odmora odemo do nje.
Spakovali smo vodu i grickalice u rančeve i skrenuli kod putokaza ka Mylos Cafe- u. Dan je bio vreo, bez daška vetra, a put je vodio uzbrdo. Hlad su nam pružali okolni borovi, a ubrzo smo naišli i na maslinjake.. Sa svojim mrežama i vijugavim granama podsećali su me na neku magičnu šumu iz nordijskih saga.
Brdo sa tvrđavom na vrhu bilo je naš cilj. Međutim, usput je bilo toliko toga lepog da se vidi, pored šuma i potoka kraj koga smo napravili pauzu. Prvi biser do kog smo naišli bio je Mylos Cafe. Ovaj kafe u potpunoj je harmoniji s prirodom koja ga okružuje. Kraj potoka, u prirodnom hladu, pije se najlepša grčka kafa. Ljubazni domaćin nam je objasnio put ka vodopadu i selu Anthousa, a mi smo mu obećali da čemo u povratku svratiti u njegov kafić.
Do Anthousa vodopada vodila je uska makadamska staza. Izgubiti se ne možete – samo oslušnite vodopad, njegov žubor postajaće sve jači kako se budete približavali. U jednom trenutku ćete ga ugledati – skrivenog iza stene. Očarala me ova prirodna lepota – vodopad koji slobodno pada u korito pravo je epirsko blago. Potpuno ušuškan, netaknut i buntovan, udaljen od najvećih neprijatelja prirode – ljudi. Uz malo muke se do njega može stići, može se dodirnuti i osetiti ta njegova blažesna svežina. Ali, ja sam ga samo gledala, onako iz daljine – i to mi je bilo dovoljno. Nisam želela da narušim njegov mir, i njegovu slobodu.
Nakon što smo neko vreme proveli kraj vodopada, vratili smo se ka Mylos cafeu i počeli se penjati uz strmu stazu ka selu Anthousa. Ovo seoce je karakteristično po uskim kaldrmisanim ulicama u kojima se nalazi veliki broj vila i nekoliko taverni. Najveća atrakcija je vodopad koji smo prethodno obišli. Anthousa nam je bila samo usputna tačka, tako da se tu nismo dugo zadržavali, već smo nastavili put ka Ali-pašinom zamku.
Ali- pašin zamak nije pravi zamak, to je ruševina nekadašnje tvrđave koju su Turci sagradili 1814. godine. Njihov plan bio je da napadnu Pargu odavde, ali to nisu uradili, jer su se Grci sami iselili na Krf. Međutim, po povratku, Grci su iz revolta ovu tvrđavu uništavali, čak i ručno kidali kamen po kamen s nje. Danas je ona ruina, potpuno zapuštena i posećuje se na sopstvenu odgovornost.
Priznajem da sam očekivala da je tvrđava uređenija, s obzirom na sve veću popularnost Parge poslednjih godina. Pažljivo sam se prošetala po njenim zidinama i kroz oronule hodnike. Zaista se vredi popeti – zbog pogleda koji se odavde pružaju. Pogled ka zalivima Valtos i Parga, ka selu Agia, i ka ostrvima Paksos i Antipaksos. Kažu da se po vedrom danu u popodnevnim satima odavde mogu videti i ostala jonska ostrva.
Jedini stanovnici ove zapuštene tvrđave su mačke. Nama je najdraža bila mačka sa šarom u obliku srca 😉 Turisti ih vole i maze, tako da nisu agresivne, već baš naprotiv – veoma umiljate, posebno ako im donesete neku hranu.
Na tvrđavi smo ostali nepunih pola sata, jer ovde, nažalost, nema mnogo toga da se vidi. Prošetali smo po ruiniranim zidinama, uživali u pogledu i fotografisanju, a zatim krenuli nazad, ka Mylos Cafe- u.
Šetnja nizbrdo bila je mnogo lakša, čak opuštajuća. U kafeu smo proveli dobra dva sata, slušajući žubor potoka i Anthousa vodopada u daljini. Sada, oko podneva, kafe je bio krcat. U ovo vreme su turisti iz Parge stizali turističkim vozićem, koji polazi sa Krioneri plaže i vodi do Ali-pašinog zamka. Cena obilaska je 9 evra po osobi.
Za kraj naše šetnje posetili smo Mylos vodenicu i etno-muzej, koji se nalaze na samom ulazu u kafe. Muzej čini jedna prostorija i u njemu se mogu videti narodna nošnja, zavese, šarenice, oruđe za rad, staro posuđe, mašina za šivenje, razboj i svakodnevni predmeti. Ulaz se ne naplaćuje, ali postoji korpica u koju možete ubaciti prilog.
Kući smo se vratili puni utisaka. Ponovo smo prošli kraj potoka i kroz maslinjake. Na tako malom prostoru toliko divnih prizora. Grčka nas je ponovo oduševila…
Ukoliko vam se ovaj tekst svideo, pročitajte i ostale tekstove sa našeg odmora u Pargi:
Rajska ostrva Paksos i Antipaksos – izlet iz Parge
Mitska reka Aheron – od izvora do ušća