Danijela Ćalasan

Statistika kaže da je Sokobanju samo u julu 2020. godine posetilo više od 100 000 turista! Među njima sam bila i ja, i to dva puta – sredinom i krajem najvrelijeg meseca. Ako niste sigurni da li Sokobanja ima dovoljno sadržaja za duži odmor, pročitajte ovaj tekst.

Ono što karakteriše svako moje putešestvije jeste aktivan odmor. Pešačenje, korišćenje lokalnog prevoza i linijskih taksija mi svaki put obogati putovanje. Tako je bilo i u Sokobanji, koja zaista ima mnogo toga da ponudi svim generacijama.

Šta raditi u Sokobanji i okolini? Ovo su moji predlozi:

1. Opustiti se u turskom kupatilu

Tursko kupatilo Amam potiče iz 15. veka i nalazi se u samom centru Sokobanje, u Gradskom parku.

Jedan od glavnih gostiju bio je knez Miloš, koji ga je prvi obnovio, a zauzvrat dobio svoju kadu, koja je i danas u funkciji.

Kupatilo je poslednji put obnovljeno 2005. godine, Ovde je snimljena čuvena scena iz filma Zona Zamfirova ( sigurno se sećate Zone prvi put u hamamu).

Amam se može razgledati, bez obaveze rezervacije nekog od tretmana. A ako ipak imate želju da se ovde opustite i skupite energiju za obilazak Sokobanje, možete pogledati cenovnik.

• 

• 

• 

• 

2. Rashladiti se na plažama Moravice

Na reci Moravici, koja protiče kroz Sokobanju, nalazi se nekoliko plaža. Omiljena većini posetilaca je plaža Župan, samim tim što je i najpristupačnija – do nje se lako stiže iz pravca parka Banjica.

Dalje se nadovezuju plaže Tri kace, Šest kace i Džentlmen i one su pravi raj za avanturiste. Do prve se stiže spuštanjem kroz tesnac, uz stenu, a ako želite dalje, morate pokazati spretnost, a bogami i hrabrost.

Možete se kupati u kadicama ispunjenim vodom, takozvanim kacama, skakati sa stene ili jednostavno sesti na jednu od kaskada i zamišljati da ste na nekom spa tretmanu. Voda je ledena ( 13 – 17 stepeni), tako da se samo najhrabriji osmele na kupanje. Marko je, naravno, morao da proba.

• 

• 

• 

3. Disati u parku Borići

Park – izletište Borići najbliže je izletište samom centru banje i to je jedan od razloga zašto je i najpopularnije. U šetnji do njega videćete letnju pozornicu i Hajdučku česmu.

A gore će vas dočekati klupe za sedenje, među borićima. Ovo je mesto na kom vlada potpuni mir, jer svi sede i – dišu. A šta vam više i treba, nego da dišete slobodno?

• 

• 

• 

4. Prošetati do izletišta Lepterija

Lepterija je drugo omiljeno izletište svih posetilaca Sokobanje, iz dva razloga: blizu je, i nema puno uspona.

Na ovom izletištu ćete videti najviše porodica sa decom, koje roštiljaju, igraju se ili prave piknik. Mi se ovde nismo mnogo zadržavali, osim što smo napravili pauzu da udahnemo svež vazduh i zagledamo se u prirodu.

Tu smo pronašli i izvor Vodomara, koji nas je okrepio bistrom i ledenom vodom. A uspeli smo da nađemo i pećinu, za koju se veruje da je bila jedno od Andrićevih stvaralačkih kutaka.

• 

• 

5. Popeti se na tvrđavu Sokograd

Srednjovekovno utvrđenje Sokograd nadzire Sokobanju i okolne planine. Izgrađeno je na samo peške pristupačnom mestu, a najlakše je da ga posetite nakon obilska izletišta Lepterija.

Ne znam da li nas je šetnja do Sokograda podmladila ( bilo je prilično klizavo i naporno jer je prethodnog dana padala jaka kiša), ali mogu reći da je pogled odozgo vredan svakog koraka.

Savetujem da obujete patike i da ponesete dovoljno vode ukoliko se penjete u letnjim mesecima.

• 

• 

6. Šetati po Ozrenu

Ozren je jedna od planina koje okružuju Sokobanju i na njoj se nalaze dva izletišta – Grudno i Očno.

Do izletišta Grudno lako se stiže organizovanim prevozom. Autobus staje kod crkve u Sokobanji i kreće se u 9:30, dok je povratak u 13:30h. Cena povratne karte je 150 din po osobi.

Na Ozrenu možete pešaćiti, igrati fudbal, badminton ili neki drugi sport na prostranoj livadi, ručati ili samo popiti kafu u prirodnom hladu…Jednom rečju – uživati, i to baš onako kako vama odgovara, bez žurbe.

7. Diviti se vodopadu Ripaljka

Kad dođete do izletišta Grudno, potrebno je samo da pratite putokaz i lako ćete stići do veličanstvenog vodopada Ripaljka, jednog od simbola ovog kraja.

Vodopad visine 17,5 m nastaje na reci Gradašnici, a pre velike, videćete i malu Ripaljku 🙂 Prilikom naše posete, Ripaljka je ripala u svom punom sjaju, nakon obilnih kiša. Toliko da je i nas zalila 😀

Moram priznati da mi je ovo jedan od omiljenih vodopada, pored Velikog buka, o kom sam pisala u ovom tekstu.

8. Videti Kamen ljubavi

Na 2,5 km od izletišta Grudno nalazi se Očno. Put je malo naporniji jer je sve vreme uzbrdica, ali su predeli veoma živopisni, tako da se nismo pokajali što smo išli peške.

Razlog našeg dolaska ovde bio je, pored divne prirode, Kamen ljubavi. Legenda kaže da su se ovde hajduk Veljko i Čučuk Stana zakleli na večnu ljubav, te da parovi treba da izvedu određeni ritual, ako žele da njihova ljubav traje večno.

Ritual izgleda ovako: uhvatite se pod ruku i prošetajte tri kruga oko kamena. Zatim se popnete na kamen i poljubite se. I…to je to! Vaša ljubav će trajati večno 🙂

9. Posetiti apartman Ive Andrića

Od 1971. do 1974. godine u hotelu Moravica boravio je naš nobelovac, Ivo Andrić. Apartman 144 nalazi se na 1. spratu hotela, a prolaskom kroz njegova vrata vraćate se u prošlost i zamišljate Andrića u njegovim svakodnevnim rutinama.

Tu su dnevna soba u kojoj je rado pisao, radio aparat i televizor koji su mu služili da prekrati vreme, dnevnik koji je vodio, njegova krštenica, te kniga gostiju u koju se upisao prilikom dolaska u hotel.

Najlepši deo apartmana svakako je terasa s pogledom na okolna šumovita brda, na kojoj je rado sedeo i udisao svež sokobanjski vazduh.

Ulaznica za apartman- muzej iznosi simboličnih 100 dinara, a isti se može posetiti samo radnim danima od 9 do 15h.

U apartmanu 144 se ne može odsesti, ali može u svakom drugom apartmanu ovog hotela. Cene su zaista pristupačne, s obzirom na lokaciju, tradiciju i uslugu. Više detalja potražite ovde.

• 

• 

• 

10. Upiti energiju u svetilištu podno Rtnja

U selu Rtanj postoji jedno mesto za koje kažu da je energetski najsnažnije na planeti, a to je svetilište Vrelo. Veruje se da se ovde spajaju tri vrste energije, i da je taj njihov spoj veoma povoljan za ljudski organizam.

U svetilištu bi trebalo sedeti 20 minuta, dva dana zaredom, i onda taj postupak ponoviti za dve nedelje.

Ne znamo kako je boravak na vrućem kamenju uticao na naš organizam, ali mogu reći da nam je boravak na ovom mestu obogatio posetu sokobanjskom kraju.

Ako ste bez automobila u Sokobanji, a želite da dođete do Vrela, sačekajte autobus koji svakog dana oko 15h kreće na poludnevni izlet Rtanj. Usput ćete obići i Etno restoran Rtanj, iz čijeg dvorišta se pruža savršen pogled na srpsku piramidu.

• 

• 

• 

11. Posetiti moderno selo Vrmdža

Živopisno selo Vrmdža udaljeno je od Sokobanje 15 km. Do njega se najlakše može stići taksijem ( cena 500 din u jednom pravcu) ako nemate svoj automobil.

Vrmdža je selo u usponu, za razliku od mnogih u Srbiji. U poslednjih pet godina prodato je 30 kuća i placeva, doselilo se mlado stanovništvo… Zaintrigirao nas je ovaj podatak, i smatrali smo da je Vrmdža vredna posete, što se ispostavilo kao tačno 🙂

Ovo mesto podno Rtnja ima bogatu istoriju i bogat kulturni život. Iako se modernizuje ( selo ima svoju internet prezentaciju 🙂 ), ne zaboravlja svoju tradiciju ni svoje korene.

Vrmdža nas je zaista oduševila i bilo bi šteta da hvalospevi o svim njenim lepotama moraju da se skrate na jedan pasus. Zato ću joj posvetiti jedan ceo tekst, mislim da to zaslužuje.

• 

• 

• 

• 

12. Odmoriti na Bovanskom jezeru

Ako dolazite iz pravca severa, Bovansko jezero ćete sigurno videti. To je veštačko jezero, nastalo gradnjom brane 1978. godine. Dugo je 8km, a najveća širina mu je 500, a dubina 50m.

Jezero sam posetila na kratko, pri dolasku u Sokobanju. Primetila sam veliki broj kupača, ali i onih koji su iznajmili pedaline i čamce i pošli u otkrivanje ovog kraja.

Naćalost, primetila sam i dosta smeća. Ne samo oko jezera, već i na drugim mestima koje sam spomenula u ovom tekstu. Zato želim da ga završim apelom – nemojte ostavljati smeće za sobom. Priroda sokobanjskog kraja je predivna, ali neće tako ostati ukoliko nastavimo da se ponašamo kao do sada.

Ovo je mojih 12 predloga za aktivan odmor u Sokobanji. Ako se pitate, koliko vam dana treba za sve ovo, ne brinite. Ne morate sve da uradite iz prvog puta. Jer, u Sokobanju ćete se sigurno vratiti.

Kako vam se dopadaju moji predlozi? Želela bih, naravno, da čujem i vaše. Očekujem ih u komentarima!

Trenutna situacija sa korona virusom u svetu doprinela je tome da se okrenemo svojoj zemlji i počnemo da otkrivamo njene lepote! Napokon su novosadske turističke agencije uvrstile u svoju ponudu i izlete ka unutrašnjosti Srbije, a jedan od tih izleta odveo me je u istočnu Srbiju, u otkrivanje Resavskog i Homoljskog kraja.

Resavski kraj obuhvata deo istočne Srbije oko reke Resave, koja vijuga oko 70 km kroz opštine Despotovac i Svilajnac. Ovo područje krase divlja, neotkrivena priroda – izvori, rečice, vodopadi i pećine, jedna prašuma, ali i nekoliko kulturno – istorijskih spomenika.

Šta videti u Resavskom kraju?

Muzej ugljarstva, Senjski rudnik

Rudarstvo je najstarija privredna grana ovog kraja. Istorija Senjskog rudnika počinje pronalaskom uglja na ovom području 1853. godine, i veruje se da odavde kreće industrijalizacija Srbije.

U tehničkom Muzeju ugljarstva se nalaze eksponati, makete, mape i fotografije koje govore o tehnološkom razvoju rudarstva. Tu je i Mašinska radionica u kojoj možete videti kako je izgledao svakodnevni život rudara u Senjskom rudniku, kao i mašine koje su se nekada koristile.

Ako ste ljubitelj tehničkih muzeja, nemojte propustiti da vidite i ovaj. Više o rudarstvu Resavskog kraja i muzejskim postavkama možete pročitati ovde.

Resavska pećina

Resavska pećina je sigurno jedno od najpoznatijih i najlepših lokaliteta u Srbiji. Veruje se da je pećina stara preko 80 miliona godina, o čemu svedoči dužina njenog kitnjastog pećinskog nakita.

Od ukupne dužine od 4, 5 km, za posetioce je uređeno 800m. Sa lokalnim vodičem obilaze se četiri prostrane dvorane koje krase stalaktiti i stalagmiti u tri boje – crvenoj, žutoj i beloj. U trećoj dvorani, koja nosi naziv Predvorje istorije, pronađeni su kamena sekira, vrhovi koplja, lobanja polarne lisice i ognjište praistorijskog čoveka.

Temperatura u pećini je konstantna i iznosi 7 stepeni tokom cele godine. Pećina se može razgledati samo sa vodičima. Cena ulaznice za odrasle je 350 din, za učenike 300, a za decu do 7 godina 50 dinara.

Šta videti na Zlatiboru? Aktivnosti za aktivan odmor

Prašuma Vinatovača

Da li ste znali da Srbija ima prašumu? Nisam ni ja! Vinatovača je jedina prašuma u Srbiji, i pod zaštitom je države prvog stepena. Kažu da ovde ljudska ruka ništa nije dirala više od 300 godina, i da drveće umire prirodnom smrću. Zabranjeno je i branje šumskog bilja i pečuraka.

Bukve u Vinatovači prečnika su oko jednog, a visine do 45m. Procenjena starost pojedinih stabala je oko 300 godina.

Ovu lepotu nije lako dosegnuti. Sa dozvolom se može kročiti do 300m u prašumu, a ako biste želeli da je posetite ( a verujem da želite) možete se obratiti Kristijanu putem njegove stranice Resavski kraj na dlanu i rezervisati svoju turu. Javite kako je bilo!

Manastir Manasija – Resava

Manastir Manasija je jedan od najznačajnijih spomenika srpske srednjovekovne kulture, i meni lično najlepši srpski manastir koji sam do sada posetila.

Manastir je zadužbina despota Stefana Lazarevića i građen je od 1407. do 1418. godine. Manastirska crkva opasana je bedemima koje spajaju jedanaest kula. koje su služile za odbranu. Posebno se ističe donžon kula, poznata i kao Despotova, i ona je jedina do koje se ne može ući sa bedema.

U manastiru Manasija bila je aktivna Resavska škola u 15. veku. Monasi, prevodioci i pisci prepisivali su stare rukopise i prevodili nova književna dela. Rukopisi nastali u ovo doba predstavljali su sve do 18. veka uzor za kvalitet rukopisa. Po resavskim pravilima radilo se u Hilandaru, Ljubostinji, ali i van granica srpske države.

Poseti Smnederevskoj tvrđavi

Vodopad Lisine – Veliki buk

Jedan od najlepših vodopada u Srbiji nastaje na rečici Vrelo, pritoci reke Resave. Vodopad koji buči ( zvuk udara vode u stene) nalazi se na oko 380 m nadmorske visine.

Do 90-ih godina 20. veka Veliki buk je smatran najvišim vodopadom u Srbiji. Međutim, ovu titulu su mu oteli vodopadi Stare planine. Nije najveći, ali je sigurno jedan od najlepših vodopada naše zemlje.

Prilaz je lepo uređen, a fotografisanje je moguće sa platoa smeštenog tačno ispred vodopada. Savetujem da prošetate i šumom kraj rečice Vrelo jer je priroda celim njenim tokom zaista očaravajuća.

Ukoliko imate vremena, možete posetiti i neki od spomenika prirode sa ove table. Ja, nažalost, nisam stigla. Čekam vaše utiske 🙂

Vodopad Prskalo

Veliki Buk buči, a Prskalo – prska! Vodopad visine 15m udaljen je 13km od naselja Resavica i siromašan je vodom, pa je potrebno da imate mnogo sreće da biste ga doživeli u punom sjaju.

Posebno je atraktivna stena neobičnog oblika preko koje se voda sliva, a i priroda u kojoj ćete uživati na putu do vodopada. Turističke agencije retko vode do ovog lokaliteta, uglavnom ga posećuju planinari. Ako želite da rezervišete individualnu turu. kontaktirajte Resavski kraj na dlanu.

Manastir Ravanica

Manastir Ravanica građen je od 1375. do 1377. godine i zadužbina je kneza Lazara Hrebeljanovića. Freske u manastirskoj crkvi oslikane su pred Kosovski boj.

Po arhitektonskim obeležjima crkva predstavlja početak moravske škole ( u istom stilu građena je i Manasija). U starijim izvorima može se pronaći informacija da je manastirska crkva bila opasana sa sedam kula, a danas možemo videti samo tri.

Godine 1392. u Ravanicu su prenete mošti kneza Lazara i tu su počivale tri veka. One su i danas tu, ali su kroz vekove prenošene u Sentandreju, Vrdnik, Beograd i mnoge srpske gradove, sve dok 9. septembra 1989. nisu konačno vraćene u Ravanicu.

Predlozi za aktivan odmor u banji Vrdnik

Park maketa

Na izlazu iz Despotovca, prema Resavskoj pećini, smešten je jedinstveni park u Srbiji, park maketa. Trenutna izložba predstavlja srpske srednjovekovne manastire u razmeri 1:17 u odnosu na objekte u stvarnoj veličini.

Ako do sada niste imali prilike da posetite sve srpske srednjovekovne manastire, ovo je jedinstvena prilika da se upoznate sa njihovom istorijom i značajem, a da nakon toga posetite i one prave.

Radno vreme parka je od 1. aprila do 1. novembra, od 10 do 19h. Cena pojedinačne ulaznice je 200 dinara.

Ukoliko želite da organizujete grupnu posetu, potrebno je zakazati termin ovde.

Homoljski kraj je manja geografska oblast okružena planinskim vencima – Homoljskim planinama, Beljanicom i Gornjačkim planinama. Kao ni Resavski, još uvek nije dovoljno istražen, pa samim tim ni komercijalizovan, u čemu čuči njegova posebnost.

Šta videti u Homoljskom kraju?

Krupajsko vrelo

Krupajsko vrelo predstavlja jedan od meni najdražih lokaliteta u Srbiji do sada. Na mestu gde izvire rečica Krupaja priroda je načinila oazu čija boja varira od svetlo do modro plave. Posebno je atraktivan slap kojim rečica napušta vrelo i započinje svoj put sve do ušća u reku Mlavu.

Prošle godine je Krupajsko vrelo bilo jedno od najposećenijih mesta u Srbiji. Restorančić koji se nalazi uz vrelo nema dovoljan kapacitet da primi veliki broj gostiju, tako da vam savetujem da u obilazak idete u ranim jutarnjim ili kasnijim popodnevnim satima, kako biste mogli da doživite mir i lepotu koju ovaj lokalitet pruža.

Izvor reke Mlave

Vrelo Mlave još je jedna od prirodnih lepota Homolja. Smaragdno zelena boja glavna je odlika ovog izvora, čiji je prečnik oko 25 m. Stvarna dubina vrela je još uvek nepoznata. Ronilačke ekipe uspele su da dosegnu do 84m, tako da je to najveća do sada izmerena dubina.

I ovde ćete, kao i kod Krupajskog vrela, doživeti pravu lepotu prirode. Verujte da je lepše nego na fotografiji 🙂

Manastir Gornjak

Još jedno srednjovekovno zdanje u moravskom stilu krasi istočnu Srbiju, a to je manastir Ždrelo, danas Gornjak. Građen je od 1376. do 1380. i zadužbina je kneza Lazara. Danas se mogu videti manastirska crkva i kapela u pećini, posvećena Svetom Nikoli.

Đura Jakšić je opevao lepotu okolnih predela u svojoj pesmi Put u Gornjak: Od Velikog Sela do samog Ždrela, kao da je vila neki ćilim razastrela. Priroda oko samog manastira zaista oduzima dah. Kad se nađete ovde, oslušnite, pomirišite, udahnite.

Naravno, ovo je samo deo svega onoga što nudi ovaj deo naše zemlje. Mnogo toga ćete videti usput, ako prošetate oko samih lokaliteta, još uvek neutabanim šumskim stazama.

Za sve dodatne informacije možete pisati meni, ili kontaktirati stranicu Resavski kraj na dlanu. Hvala Kristijanu koji je sa mnom podelio fotografije sa stranice.

Koje od ovih mesta vam se najviše sviđa? Koje lokalitete biste dodali na listu? Pišite mi u komentarima!